DR BORISLAV AGAPIJEV EKONOMSKA ANALIZA IZ SILICIJUMSKE DOLINE: U carstvu doštampanog elektronskog novca

Teorija kapitalizma je uvek tvrdila da je sav izvor kapitala štednja i da je to jedini izvor. Ne treba biti preterano vispren da bi se osporila i oborila toliko smešna teza. Kako možemo da govorimo o nekakvoj štednji koja navodno generiše svu tu količinu kapitala kada svet grca u dugovima? Prosto rečeno, izvor novog kapitala koji je stvoren posle 2008, kao odgovor na veliku finansijsku krizu, jesu aktivističke vodeće centralne banke, koje su sav taj kapital stvorile ni iz čega, tj. elektronski naštampale

Ova nedelja na svetskim tržištima i berzama bila je relativno mirna, bez obzira na učestale vesti o problemima i upozorenjima o nestabilnoj situaciji svetskog finansijskog sistema. U ranijim raportima iz Silicijumske doline pisali smo da je to tipično ponašanje na berzama gde se takvo naizgled hrabro ponašanje manifestuje da bi se istresli kratkoročni spekulanti koji se klade na racionalnost i razumnost u svetu finansija. Čuveni engleski ekonomista Džon Mejnard Kejns je rekao tim povodom: "Berze uvek mogu da ostanu u iracionalnom stanju mnogo duže nego što vi možete da budete solventni".

Naravno, istina je i da takvo mangupsko ponašanje ima veoma visoku cenu u obliku još većeg povećanja dugova, pogrešnog finansiranja u nerentabilne projekte i investicije, pogrešno stimulisanje i nagrađivanje spekulantskih i kratkorčcnih aktera i odluka u sistemu, kao i gomilu drugih negativnih efekata. Jedan od tih glavnih efekata je upravo inflacija koja počinje polako da se budi u maskiranim indeksima porasta cena potrošačkih korpi širom sveta. Inflacija u svetu finansija i raznih vrsta imovine se odavno već dogodila, ali to se zvanično ne priznaje, ignoriše se.
Američki S&P500 je trenutno na veoma visokom nivou od skoro 2.800, što je samo oko tri odsto ispod najvećeg nivoa u istoriji početkom godine. Već je počela sezona objave finansijskih izveštaja velikih kompanija tako da sada učesnici priželjkuju nastavak velikih prijatnih iznenađenja od velikih kompanija, koje su sada većinom u svetu visokih tehnologija kao "Epl", "Gugl", "Majkrosoft", "Amazon" i "Fejsbuk". Već izvesno vreme poznato je da je taj vodeći deo kompanija koje pokazuju rast profita mali, da je tržište veoma skučeno, ali to se opet ignoriše u već pomenutom finansijskom mangupluku.

Sada ćemo se malo osvrnuti na veoma važnu temu o kojoj se nikada ne priča u svetu kapitala, a koja je u stvari potpuno suštinska. Ta tema je sama priroda tog kapitala, a pitanje je odakle on sve dolazi u toliko neverovatnim količinama. Drugim rečima, odakle su došle sve te hiljade milijardi dolara, evra, juana, jena, funti i švajcarskih franaka koje se sada nalaze na imovinskim listovima svetskih centralnih banaka i ostalih velikih igrača? Teorija kapitalizma je uvek tvrdila da je sav izvor kapitala štednja i da je to jedini izvor tog kapitala. Ne treba biti preterano vispren da se ospori i obori toliko smešna teza. Kako možemo da govorimo o nekakvoj štednji koja navodno generiše svu tu količinu kapitala kada svet grca u dugovima? To danas i nije nikakva tajna, priču o štednji sve otvorenije osporavaju na svim nivoima uključujući i državne zvaničnike, kao i medije. Prosto rečeno, izvor celokupnog novog kapitala koji je stvoren posle 2008. godine kao odgovor na veliku finansijsku krizu jesu aktivističke vodeće centralne banke, koje su sav taj kapital stvorile ni iz čega, tj. elektronski naštampale, kao što se to pričalo u starija vremena. Ovaj veliki eksperiment centralnog bankarstva još  traje i talasi tog kapitala još uvek zapljuskuju svetska tržišta i berze. Ta praksa se nastavlja i pored toga što je navodno počeo proces normalizacije u ceni novca kroz dizanje kamata i povlačenje cele te mase novca i kapitala koji su bez pokrića stvoreni.

U dobu moderne finansijske alhemije nemoguće je pričati o stvarima kao što su "čvrste valute" i "teško zarađen skupoceni kapital' kada sve činjenice pokazuju suprotno. Tek treba da vidimo rezultate tog procesa, koji bi trebalo da traje godinama, navodno bez ikakvih ozbiljnijih štetnih i neprijatnih posledica za svetska tržišta i berze, a da ne pričamo o masama nagomilanih dugova.

Da li će biti baš tako?