DR BORISLAV AGAPIJEV: Štampači novca i drugi prevaranti

U prošlom članku smo počeli da pričamo o egzistencijalnoj krizi i nemiru u Silicijumskoj dolini povodom uloge kriptovaluta u tokovima novca. Rekli smo da je srž u tome da masa velikih tokova novca u Dolini sada ide preko igrača koji davno više nisu startap, nego okoštali giganti kao što su bili oni koje su sami napadali na svom početku, pre dvadesetak godina.

Međutim, to nije jedini problem. Tokom cele istorije Silicijumske doline venture kapitalisti su bili ključni igrači zbog toga što su upravljali novcem koji se vrteo. Osnivači startapa su uvek molećivo zujali oko njih pokušavajući da ih ubede da ulože u njihove kompanije. Ta uloga je, naravno, veoma odgovarala i imponovala venture kapitalistima, kojima su se sva ta pažnja, uvažavanje i laskanje veoma sviđali.

Uzimajući u obzir koliko se novca vrtelo u Dolini i kolike su kompanije stvorene tamo, posmatrač sa strane bi možda mogao očekivati da je kvalitet igrača koji imaju ključnu ulogu na najvišem mogućem nivou takoreći nezamisliv, gde oni znaju tehnički i sa strane biznisa maltene sve. To je, nažalost, ogromna zabluda, pošto među venture kapitalistima ima mnogo onih kojih su uleteli tu pukom srećom i manipulacijama, i nemaju pojma, kako se kaže kod nas. To ne znači da ih nema neverovatno pametnih, ali daleko manje nego što bi se očekivalo.

Cela ta ekipa igrača koji su postali zvezde u poslednjih dvadesetak godina i koji su navikli da ih svi mole za pare sada su zabezeknuti u vezi s novim talasom startapa, koji podižu stotine i desetine miliona dolara potpuno izvan tradicionalnog sistema, preko kriptovaluta. Nad njima venture kapitalisti nemaju nikakvu kontrolu ili je njihova kontrola vrlo slaba. Ta nova situacija ih je potpuno iznenadila i uopšte im se ne sviđa.

Na prvi pogled izgleda da je uznemirenje preterano i bez mnogo razloga pošto je broj kompanija koje idu mimo njih relativno mali. Ali to nije tako jer poenta nije u brojevima, nego u kvalitetu. U Dolini se uvek znalo da se svi vrte oko malog broja startapa koji se smatraju samim kremom. To su bili „Gugl", „Fejsbuk", „Epl", „Jutjub" itd. Ostali, kojih ima mnogo više, daleko su manje bitni. Najveća, gotovo totalna disrupcija se upravo dešava na vrhu, gde se to najviše oseća.

Ovo je još jedan veliki problem Doline za koji se ne zna kako će se razrešiti, što je vrlo uznemirujuće. Ironično, ispada da je poenta u tome da cela industrija startapa i venture kapitalisti, koji otvoreno žive i veličaju disrupciju drugih industrija, prave disrupciju sebe, kao i tokova novca. Suština te priče je mnogo drugačija nego što je do sada bilo.

Sve se to odvija sada, pred našim očima, i veoma je neizvesno kojim će pravcima nastaviti da ide u budućnosti. Jedna stvar je sigurna, da stvari u Dolini neće biti kao što su do sada bile.
Osim dogodovština u Silicijumskoj dolini, stalno se dešavaju i druge veoma bitne vesti u vezi sa svetskim tokovima novca i finansija. Nedavno je izašla vest da je Švajcarska centralna banka objavila da je prošle godine imala profit od 54 milijarde švajcarskih franaka! Takva, na prvi pogled odlična vest je u stvari potpuno besmislena pošto uloga Švajcarske centralne banke, kao i svih ostalih, nije da pravi profit, nego da garantuje novac i finansijsku stabilnost zemlje. To je kao da štamparija novca objavi veliki profit u novcu koji štampa. To je besmisleno jer oni mogu da naprave bilo kakav veštački profit štampajući više i zadržavajući višak za sebe.

Slična se situacija desila i sa Švajcarskom centralnom bankom, koja je objavila profit u vezi s porastom vrednosti finansijskih papira koje drži i koje je kupila. Naravno, oni sami jesu bili glavni faktor koji je odlukama doveo do porasta tih vrednosti. Na prvi pogled neupućenima može delovati da problema nema, da oni tako mogu stalno. Ali nije baš tako, pošto bismo onda mogli da kažemo da možemo da štampamo novac neograničeno i da tako pokrivamo sve gubitke i rešavamo sve probleme. Svi znamo čemu to vodi, neminovno ogromnoj inflaciji.

Finansijska situacija na celoj planeti je slična, gde svi glavni igrači generišu masu novca u elektronskoj formi, koja zapljuskuje sve i curi u dosta neočekivanih pukotina i procepa. Za Srbiju je to odlično jer je ta ogromna masa novca u stvari glavni izvor kredita za manje-više sve što se gradi. Iluzija retkog i skupog stranog kapitala za Srbiju i ostale slične države je razbijena.
Ova masa kapitala je takođe razlog što Švajcarska centralna banka objavljuje smešne vesti da bi skrenula pažnju sa imotnog lista, koji broji više od 810 milijardi švajcarskih franaka! U Americi se otvoreno priča kako je Švajcarska centralna banka sada najveći svetski hedž fond (vrsta veoma agresivnog investicionog fonda) i da su izloženi stotinama milijardi rizika mogućih gubitaka u vezi sa finansijskim instrumentima koje drže.

Sve je bilo lepo dok su svi kupovali, zbog čega mogu da objave ovakve papirne dobitke. Tek treba da se vidi šta će se desiti kada film počne da se vraća i kada bude počela prodaja tih vrednosnih instrumenata, a povodom očekivanja prestanka njihovog rasta i početka pada vrednosti. Poenta je da veliki igrači nemaju mogućnost da se uključe u prodaju, pošto bi tek onda vrednost njihove finansijske imovine počela neobuzdano da opada.

Tek treba da se vidi taj deo filma. Scena je počela jer je već objavljeno da će kamatne stope rasti i da svi treba da se pripreme. Videćemo koliko su se pripremili najveći igrači.

NE PROPUSTITE:

DR BORISLAV AGAPIJEV: Dolina čuva našminkanog mrtvaca

DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu

DR BORISLAV AGAPIJEV: Suština bitkoina je mnogo dublja od onoga što slušamo

INTERVJU, BORISLAV AGAPIJEV, IT STRUČNJAK: Gugl, Tviter i Fejsbuk napravili su klinci

SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE: Prateći tragove bitkoina

BITKOIN SE GURA U REZERVE