DR ZORAN AGAPIJEV: Bitkoin definitivno pobeđuje

 Sve je više poznatih igrača na berzi koje otvoreno pričaju o ciframa u roku od pet - šest godina koje prebacuje sto hiljada dolara za bitkoin. Takve priče su definitvno  neprimerne, bar medju tim mitološkim "džentlmenima", ali se sada sve više pominju

"Bikovi" na Volstritu su već  usplahireni pošto nikako da opet krene fešta. Kao što smo već spominjali  u prošlim izveštajima iz Silicijumske doline,  već nekoliko puta je bila frka posle ozbiljnih padova na 200-dnevni pomerajući prosek S&P500 , od kojeg smo već nekoliko puta odskočili tako da su "bikovi" ( inevstitori koji stalno očekuju rast berzi i tržišta) to odmah interpretirali kao malo nezgodnu i neprijatnu dogodovštinu koja će samo biti mali i privremeni prekid u redovnom programu stalnog i praktično beskonačnog rasta trzista u sve svetliju budućnost, bar njihovu.

Ali taj film nikako da počne, pošto su skokovi koji bi trebalo da pokrenu stvari sve manji i slabiji i čak i zagriženi "bikovi" sad su  malo uznemireni. Osim njihove zaludjenosti, očekuje se da trzistima dune dobar vetar u ledja i sadašnja sezona finasijskih izveštaja koji bi trebalo da budu dobro frizirani od strane smanjenih poreza u fiskalnim programima predsednika Trampa. Gugl je bio odličan primer početkom nedelje, gde je prva lopta, odnosno vest, bila izvanredno dobra, pošto su profiti enormno premašili očekivanja analitičara.

Druga lopta , međutim, bila je malo spuštena, zbog toga što se ispostavilo da je maltene ceo rast profita bio zbog paprne revalorizacije Guglove investicije u Uberu, što opet nije mnogo uznemirilo "bikove". A da ne pričamo o tome da je Gugle zaposlio novih 10 hiljada ljudi i povećao kpitalne investicije za 5 milijardi dolara.
U normalnim vremenima ložnje na berzama, u kojima smo već više od devet gidna, takve sitince su bile nebitni detalji koji ekipu koja samo zgrće novac mnogo ne uzbuđuju. Realnost ove nedelje je bila malo drugačija i brutalnija. Gugl je pao pet odsto odmah posle objave, u istom danu kada je celo tržiste naprasno ljosnulo za dva procenta bez prividno ikakvog razloga.
Naravno, naši čitaoci već znaju da uopšte nije bilo neko veliko iznenađenje zbog toga što sada kolo vode neumoljive kamate, koje stalno rastu, po malo ali rastu. Zagrizeni "bikovi" se prave da ih to ne interesuje, ali pošto se klade pravim parama, ovakva neprijatna iznenadjenja su veoma skupa i potencijalno fatalna. Da rezimiramo, opet smo se vratili, po treći put, na 200-dnevni pomerajući prosek tako da ne samo da ne može da se napravi i neka bar polupristojna fešta rsta, nego se stalno vraćamo na du dosadnu i malo zastrašujuću ivicu.
Sa te strane Volstrit i trzišta kapitala su neumoljivi - ukoliko počne da se stvara utisak da ne možema da se pomerima gore i da nastavimo rast, tada će to postati realnost i počenje padanje, da ne plašimo  rečima "koje džentlmeni ne vole" kao što su  sunovrat. Sat otkucava i vreme ističe i moraćemo da se uskoro odelepimo nagore, bar oko 2750 na S&P500, ili će muzika da se definitivno promeni.
U vezi kriptovaluta, one se junački drže i čak su malo porasle. Takođe se pojavljuje sve više poznatih igrača na berzi koje otvoreno pričaju o ciframa u roku od 5-6 godina koje prebacuje sto hiljada dolara za bitkoin. Takve priče su definitvno bile neprimerne, bar medju tim mitološkim "dzentlmenima", ali se sada sve više pominju. Glavna poenta sadašnjih cena kriptovaluta nije u stvari manji rast ili pad, nego samo činjenica da nisu propale potpune na nulu. Svaki dan kojima se održavaju na burnim tržištima je u stvari jos jedan dokaz da su kriptovalute ušle u elitni krug imovinskih klasa. Upravo ovo održavanje je jedan od glavnih razloga da se sve više pojavljuju igrači sa ekstravagantnim procenama cene bitkoina i ostalih valuta u sledećih nekoliko godina.
Da podsetimo ponovo, i pored stalnog papgajskog ponavljana o beskonačnoj kompleksnosti finasijskih tržišta i berzi, glavne poktreačke sile nikad nisu velika tajna, kad se preseče sloj magle i obmana.

Ta suština je činjenica da su dugovi širom sveta na nivou  nikada videjenom u istorji i da se zbog toga ne dižu kamate na tržištima, uprkos pokušajima centralnih banaka da naprave privid nekakve normalizacije.