EKONOMSKA ANALIZA, DOKTORA BORISLAVA AGAPIJEVA: Nemačka poziva saveznike na bojkot pritiska SAD

Objavljena je i neverovatna vest, nemački nisitar spoljnih poslova je otvoreno pozvao da cela Evropa prestane da koristi SWIFT, interbankarski sistem za medjunarodno  komunikaciju na nivou velikih banaka. Taj sistem je već dugo politiciziran,korišćen kao vrsta oružja za ekonomske sankcije, ali to nije nikad upotrebljavano među saveznicima kao što su SAD i Evropa. Ova izjava nemačkog ministra spoljnih poslova potpuno menja tu sliku

Mangupiranje na berzama u Njujorku se nastavlja,  gde je ove nedelje probijen rekord najveće vrednosti S&P500.  Bezbrižno i mangupsko ponašanje  se nastavlja uprkos neprestanom strujanju loših vesti. Pored ogromnog nivo svetskih i Amerčkih dugova, uključujući i studentske kreditne karte i automobilske, tu si  jasni znaci početka pada neverovatno naduvanih cena kuća i nekretnina uopšte, kao i jasni pokazatalji inflacije kao navodno negativne posledice tarifnih ratova.

Sa druge strane tržista zemalja u razvoju su stalno pod pritiskom, na čelu sa Turskom. Objavljena je i neverovatna vest, nemački nisitar spoljnih poslova je otvoreno pozvao da cela Evropa prestane da koristi SWIFT, interbankarski sistem za medjunarodno  komunikaciju na nivou velikih banaka. Taj sistem je već dugo politiciziran,korišćen kao vrsta oružja za ekonomske sankcije, ali to nije nikad upotrebljavano među saveznicima kao što su SAD i Evropa. Ova izjava nemačkog ministra spoljnih poslova potpuno menja tu sliku.

Iako, na prvi pogled ne deluje da je rekord berze  S&P500, sam po sebi  nešto posebno, to u ovom slučaju nije tako, pošto je dosta kritičara ekscesa na berzi i takozvanih "kontraša" koji upozoravaju na neprestano povećavanje ekscesa i pritisaka na svetskim tržistima i u svetskim ekonomijama, stavilo dosta intelektualnog kapitala u tezu da je vrh berze prošlog februara bio ona vrednost koja se neće probijati. Ova nedelja jasno  devalvira tu tezu, mada naravno upošte ne znači ništa po pitanju da li su kritke bile tačne. Jedino što se pokazuje je da se "pijanka" nastavlja i da je večni metar izmedju pohlepe i straha na Volstritu čvrsto na strani pohlepe. To je posebno pojačano sezonskim trendovima pošto sada u tradicionalnom periodu, kad se očekuje da će berza biti vrlo jaka i ući u tradicionalni "Božićni rast". Drugim rečima, biće još jedna velika runda dugova i obligacija koji će biti natovareni sledećim generacijama, a koje će navodno to, bez problema, da vrate u večnoj nirvani u kojoj su sad berze u SAD. Kao što se kaže - tamo stvari idu kako idu - dok mogu- posle čega odjednom prestanu. Do te granice jos nismo došli.

Glavni barometri nastavka te priče su izveštaji zarada velikih Americkih korporacija kao sto su Gugl, Fejsbuk, Epl i Amazon. Fejsbuk je već napravio neprijatno iznenadjenje u jednom danu vredno 120 milijardi dolara gubitka, ali sada tek treba da se vidi da je to bio samo nestašluk i da li će oni nastaviti da zaradjuju  milijarde kao kolačiće na ime beskonačnih reklama. Tu je naravno i Gugl koji ima da preskoči visoku lestvicu  tipa rasta bruto prodaje veće od 20 odsto za njihovu ukupnu prodaju vieću  od 32 miljarde dolara svaka tri meseca! Ta sezona počinje u oktobru kada će mo da vidimo koliko će biti u stanju brzo da trče na traci. Naravno ne treba ni pričati da se sve to enormno povećanja prodaje njihovog produkta odnosno samo reklama dešava u kontekstu navodnih problema i nezadovoljstva trpanjem i uticajem reklama na celo društvo u birački proces u SAD. U vezi Amazona priča je drugačija, pošto oni ne prodaju reklame, nego se od njih očekuje da objavljuju kako stalno razbijaju sektore tradicionalne maloprodaje gde oni postaju odjednom glavni. U tom procesu smo prilično poodmakli, tako da su oni već u dosta stvari postali malete ne jedini igrači, ograničavajući koliko mogu da rastu.

Sledći faktor ogromne važnosti je da porast kamta neumoljivo nastavlja, tako da one treba da budu podignute za još pola procenta do kraja godne. U SAD smo već pred takozvanom inverzijom krive kamata gde  će destogodišnje obveznice biti uskoro manje od kratkoročnih što je vrlo perverzna situacija koja se tradicionalno dešava pred recesiju. Zašto se dugoročne stope ne pomeraju, trebalo bi da bude jasno našim čitaocima, pošto su one glavna odrednica koliko mora da se plati  za more dugova u SAD na svim nivoima, počevši od hipoteka. Njihovo suzbijanje izgleda kao očajnički pokušaj da se ta dužnička priča nastavi što je mogue duže.
U tom veselom okruženju se nalazimo pred praznike, očekujući praznično veselje, poklone u vezi nastavka rasta berze. Uskoro će mo da vidimo koliko će da ih stvarno dodje, a posle praznika i šta sve mora da se plati.