EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: Berze u sukobu sa stvarnošću

Indeksi berzi u SAD, na čelu sa Nasdaq-om i S&P500 su prebacili 200-dnevni prosek, što je navodno  indikacija da je "more mirno" i plovidba čista, pa se treba iživljavati maksimalno sa opkladama za nastavak rasta i nepresetane kupovine na kredit i pored toga što se litanija negativnih vesti nastavlja. U celom razvijenom svetu, uključujući SAD, Kanadu, Australiju, Englesku  kao i EU, se jasno vidi da cene nekretnina padaju. To je veoma bitno, pošto su te cene glavni izvor kapitala potrošača i stimulacije bankarskih sistema da daju kredit svima, uključujići naravno i one kojima ne trebaju i za koje znaju da neće da vrate.

Ove nedelje se na berzama euforija nastavlja, pokazujući da su životinjski duhovi pohlepe, optet probuđeni. Indeksi berzi u SAD, na čelu sa Nasdaq-om i S&P500 su prebacili 200-dnevni prosek, što je navodno  indikacija da je "more mirno" i plovidba čista, pa se treba iživljavati maksimalno sa opkladama za nastavak rasta i nepresetane kupovine na kredit. Za one koji se isčudjavaju, a medji  koji (pretpostavljamo da nema mnogo koji su i naši čitaoci), posto oni već imaju dobru ideju šta se dešava, pitanje je šta se to desilo da se odjednom strasti toliko raspale. Odgovor je da je bilo dovoljno da nekoliko zvaničnika FED-a, centralne banke SAD, pomene da su se ipak šalili i da će ne samo da prestanu sa dizanjem kamata nego će i da razmisle navodno i o prestanku smanivanja imotnog lista, iako je on sada više od 3 puta naduvan u odnosu na 2008. i celu istoriju SAD. To je sve i pored dosadašnjeg smanjivanja, koje je samo na nivoi oko 10 odsto, dok je ceo nivo naduvavanja u zadnjih deset godina bio veći od četiri puta! To je sada bilo dovoljno da se napravi mala panika kupovine, i pored toga što se litanija negativnih vesti nastavlja. Bukvalno u celom razvijenom svetu, uključujući SAD, Kanadu, Australiju, Englesku  kao i Evropsku Uniju, se jasno vidi da cene nekretnina padaju. To je veoma bitno, pošto su te cene glavni izvor kapitala potrošača za potrošnju i stimulacije bankarskih sistema da daju kredit svima, uključujići naravno i one kojima ne trebaju i za koje znaju da neće da vrate.

Sledeće na listi je pad prodaje automobila, i u SAD džipova i kamioneta, koji su dostigli u proseku vrtoglavu cifru od prosečne cene od skoro 50 hiljada dolara!. To je stvarno neverovatno pošto je posmatračima sa strane potpuno misteriozno zašto daju tolike pare, za nešto što su našminkani kamioni. Odgovor je imidž, gde mase žele da projektuju neki ideal o sebi takvim kupovinama. Inače prodaja automobila je stala i u Kini, a da ne pričamo o trgovinskim carkama Kine i SAD. Tu su i problemi sa diskreditovanim tehnologijama kao što su dizeli gde se tek sada počinje spoznavati koja će biti prava cena dizel skandala. To će biti mnogo vise od desetina milijardi evra, koje su plaćene u kaznama i bezvrednosnom inventaru.

Kao sto smo  već ranije pisali, to se sve odražava na usporavanje nemačke privrede i onda se na berzi navodno isčudjavaju kako to? Poenta svega je - da smo na pragu još jedne etape naduvavanja  i "pića" na veresiju dok se crta, kako kažu u kafanama, neprestano povećava.  Još nije sigurno da će ovaj talas uspeti, zbog toga što još nije probio prethodni vrh, npr. 2930 u SAD za S&P500, ali sad smo samo oko pet odsto ispod. To bi trebalo da bude probijeno u sledećih mesec dana da bi se trend potvrdio. Ukoliko izgubi dah, pad će onda biti jos veći, kao i brzi  padovi u medvedjim tržištima (kada cene padaju) veoma brzi veliki. Govorimo o 205 na dole - minimalno. Ali živi bili i videli. U svakom slučaju, Srbija je dobrim delom izolovana od ovih tokova i sva ova naduvavanja nam idu u korist zbog toga što deo marginalnog kapitla ulazi u zemlju. na mnogo racionalan način, što nije bitni u svetu finansija. Ranije smo pisali, ukjlučujući i onaj skorašnji tekst o tome da su naši umovi i radna snaga sve spremniji da se uključe u tokove najmodernijih svetskih tehnologija, kao što su vestačka inteligencije i kvantni kompjuteri. To nisu naravno jedine stvari ali je bitno da pokazujemo da počinjemo da učestvujemo u svemu tome, dokazujući da počinjemo da budemo ozbiljniji igrači na polju informacionih tehnologija.
Ono što je interesantno je da su čak i zatvoreni silosi na čelu sa Guglom, koji je uvek krio kako rade, počeli da puštaju sve vise  otvorene informacije o njihovim sistemima i informacijama. Gugl je npr. pustio sistem koji se zove BERT pre četiri meseca pozivajući otvoreno timove iz celog sveta da učestvuju u poboljšanju rezultata preko njihovih, kao i sličnih sistema. Pre nekoliko dana je OpenAI tim, koji je posvećen otvorenim informacijama i tehnologijama, objavio sličan rezultat, mada je razočaravajuće da su rekli da se plaše da njihov sistem ne padne u pogresene ruke. Što deluje smešno, pošto nije velika misterija da se ukapira da su te fiktivne ili stvarne pogrešene ruke spretene i da će provaliti šta se dešava i bez njihovih grandioznih proklamacija. Inače razlog zašto se sve može provaliti, je vrlo interesentan i bitan zbog toga što su sada na Internetu pristupačne potpuno otvorno desetine hiljada radova , knjiga studija i mase drugih stručnih stvari. Drugim rećima sa klikom dugmeta miša na vašem kompjuteru, možete skdatai desetine i stotine najnovijih radova i papira koji vam odmah pokazuju šta se dešava u najnovijim istraživanjima. Za to vam ne treba nikakva titula. Časovi na fakultetu, ispiti, diplome, akreditacije itd. To sve radite sami ako ste motivisani za učenje novih stvari.

Ta želja za poboljšavanjem i učenjem je ključna stvar i zaista je izvanredno da se to sve jasnije pokazuje, da za one koji hoće to prilika ima svugde sve više i više. Čak i naduvavanje tržišta kapitala  u razvijenim zemljama ide u prilog tome, pošto se pretvara u ulaganja za nove kompanije u Srbiji i drugim zemljama u razvoju. To je glavni razlog za naš ulazak u informacione tehnologije, a ne neka realizacija odjednom na zapadu o našim vrlinama. Talas širenja znanja i informacija se nastavlja, i treba se koristiti i preko reke novog kapitala sa Zapada, bez obzira koliko je taj kapital racionalan i koliko sve to ima smisla. To će se pokazti kasnije, u sledećm činu.