EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: Verujte u sebe

Nekome sa, primerice iz naših prostora, deluje da u borbi giganata nema šta da se traži, pošto niko ne može da im se približi zbog nivoa njihovih ulaganja i troškova. Iznenadjuća glavna poenta je da taj zaključak uopste nije tačan zbog toga što je problem kompleksan. Postoji vrlo jednostavan način da se provere ove tvrdnje, uzmite Guglov pretraživač na vašem racunaru ili mobilnom telefonu, ili  za one koji imaju spravicu za kuću koja vam odgovara na pitanja kao sto je Amazonova Aleksa i bićete šokirani koliko su kvalitet , širina i dubina odgovora tj. koliko njihovi najbolji kompjuteri i sistemi u stvari malo i slabo znaju. To i nije nikava tajna, oni će vam sami reći ako pričate ozbiljnije sa njihovi vodećim istraživačima i menadžerima.  Problem veštačke inteligencije je toliko težak da ima mesta za sve koji su zainteresovani da udji u tu problematiku, bez obzira na izgovore koliko mogu ili ne mogu da potroše.Na primer Gugl, koji je uvek bio tradicionalno vrlo zatvoren u pitanju kako rade njihove tehnologije i sistemi,  zadnjih godinu-dve počeo je da pušta otvoreno, po licencama mnogo slobodnije nego pre, njihove vodeće tehnologije veštačke inteligencije

U poslednjih desetak godina se desila mala revolucija u Informatici, koje ionake nije neko statično polje. Mudjutim poslednjih godine te promene  se odvijaju strašnom brzinom, čak velikom  i za tako dinamičnu oblast. To je i tema ovog raporta iz Silicijumske doline, ali verujemo da će ova priča biti posebno interesantno čitaocima a sigurni smo  da su te promene veoma interesantne i povoljne iz perspektiva naših prostora.

Na prvi pogled to će možda delovati čudno, pošto su mase kapitala, ljudi i resursa koji se ulazu u ta polja na zapadu i Kini, a i drugde neverovatna.  Vestačka inteligencija je naravno jedno od tih polja gde se stvari odvijaju veoma brzo. Vodeće svetske kompanije, u SAD kao sto su Gugl, Amazon, Mikrosoft,  ulažu milijarde dolara godišnje i zapošljavaju desetine hiljada (!) visoko obrazovanih ljudi na nivou doktorata koji se time bave. Kina otvoreno priča da im je cilj da za sledećih 5-10 godina postanu neosporno vodeća sila u tim prostorima, ulažući desetine milijardi dolara. To je inače nešto što razljučuje predednika Trampa, koji takve proklamacije interpretira kao američku prevlast  u tim poljima.

Nekome sa, primerice iz naših prostora, deluje da u borbi giganata nema šta da se traži, pošto niko ne može da im se približi zbog nivoa njihovih ulaganja i troškova. Iznenadjuća glavna poenta je da taj zaključak uopste nije tačan zbog toga što je problem kompleksan. Postoji vrlo jednostavan način da se provere ove tvrdnje, uzmite Guglov pretraživač na vašem racunaru ili mobilnom telefonu, ili  za one koji imaju spravicu za kuću koja vam odgovara na pitanja kao sto je Amazonova Aleksa i bićete šokirani koliko su kvalitet , širina i dubina odgovora tj. koliko njihovi najbolji kompjuteri i sistemi u stvari malo i slabo znaju. To i nije nikava tajna, oni će vam sami reći ako pričate ozbiljnije sa njihovi vodećim istraživačima i menadžerima.  Problem veštačke inteligencije je toliko težak da ima mesta za sve koji su zainteresovani da udji u tu problematiku, bez obzira na izgovore koliko mogu ili ne mogu da potroše.Na primer Gugl, koji je uvek bio tradicionalno vrlo zatvoren u pitanju kako rade njihove tehnologije i sistemi,  zadnjih godinu-dve počeo je da pušta otvoreno, po licencama mnogo slobodnije nego pre, njihove vodeće tehnologije veštačke inteligencije. To nije ništa drugo nego  priznanje da je problem suviše velik, dubok i težak za jih kao i za sve ostale, i da su svi koji su voljni da se priključe, i da su više nego dobrodošli.
To je je dakle  tačka gde Srbija i naši kadrovi, inteligancija i istraživački resursi ulaze u prvi plan. Poenta ovog teksta je da se to razjasni, da se šire shvati i prihvati u Srbiji da su vrata otvorena, i da je to prilika  da se uključimo  u vodeće tokove talasa vestačke inteligencije koji preplavljuje svet. Problemi su vro teški ali to je upravo prilika za sve. Inače, takodje je neverovatno koliko sada imate resursa i stvari koje možete da koristite potpuno besplatno. Na primer, ukoliko neko kaže i koristi kao izgovor da nemaju milijarde stranica sa Weba koje ima Gugl, to nije tačno. Postoji potpuno otvoreni i besplatan repozitorijum Web stranica na CommonCrawl.org, gde oni objavljuju potpuno otvoreno preko tri milijarde stranoca svaki mesec(!) sa pristupom arhivama za nekoliko godina unazad, za više od dvadeset milijardi stranica. Vaš izveštač to može da vam potvrdi pošto je prošao  sistemski za istraživačke svrhe koroz celu arhivu i prikupio gomilu interesantnih podataka. Drugi izgovor može da bude da vam eventualno treba jaka mašina, što možda jeste tačno, ali nije neophodno. Ali ni to nije problem, tzv. Gugl Colab vam daje pravo da potupono dzbe kosristite njihov TPU cip u sesijama  do 12 sati, kada mora da prekinete da, skinete rezultate da bi ste mogli posle da nastavite. Da kupite sistem sa takvim cipom bi vas koštalo desetine hiljada evra ili dolara, a Gugl ga daje potpuno dzabe! Takodje vam daju i probleme kojima možet da se bavite i skupove podataka za treniranje i proveru rezultata.
Drugim rečima, nema šta nema. Ovo  je izvanredna prilka za znatiželjne, zaintersovane i vredne u našoj zemlji da se uključe odmah u glavne tokove. Uopšte ne trba ni pričati da, ako ste obučeni za ovakve stvari, čak i početno, vaše rangiranje i potencijal za platu i ostale prednosti biti mnogo veći nego ako niste. Inače svako ko je zaintresovan, može slobodno da nas kontaktira u vezi dodatnih detalja, saveta, uputstava i smernica. Glavna prekreka u Srbiji sada nije da se ne može, nego što njih dosta milsi da je tako. A u stvari uopste nije.

Drugi primer oavkvog polja koji deluje još nedodirljiviji su kvantni kompjuteri. To je nebulozan pojam, čak i za visoko stručne ljude zato što je kvatna mehanika uvek imala reputaciju i medju fizičarima kao nešto što je veoma teško razumeti, čak i za one najpametnije i najsposebnije. Baš zbog toga vest da se neko bavi kvatnim kompjuterima u Srbiji deluje još neverovatnije, jer kako da se bavi onim čega očigledno u Srbiji nema. Ne samo u Srbiji, nema ih nigde, to je u stvari koncept koji uopšte nije realizovan i postoji samo kao ekstremno grubi prototip  u nekoliko vodećih svetskih laboratorija! U ovome detalju je i srce poente koja je da to onda znaci da neko u Srbiji, ili bilo gde udrugde, bez obzira gde su, u SAD, Evropi, Kini ili Rusiji. Koncepti kvatnih kompjutera i kvantne mehanika jestu kompleksni, čudni na prvi pogled, ali takodje je istina da je zadnjih godina dosta toga mnogo bolje razradjeno i objašnjeno za početnike, a i one koji nisu, gde se razjašnjava šta je u kvatnoj mehanici i kompjuterima bitno i suštinski, a šta je samo istorijska diverzija, zabluda,..
U toj grupi se nalazi i autor, a i mnogi drugi. Jedan od vodećih svetskih istraživača iz Engleske je  nedavno postavio vrlo intersantna ali i kontroverzan predlog da su osnove kvantne mehanike i kompjutera nešto bi moglo da se uči i na nivou gimnazije!. Drugim rečima, da biste postigli svetske rezultate u ovom plju, treba vam samo pamet, volja i znaje da napišete neki rad i izmislite neki algoritam, koji će biti hipotetičan, za vas kao i za ceo svet. Svi nedavni proboji u tom plju spadaju u ovu kategoriju.Naprimer  rad Evina Tanga u ranim dvadesetim koji pokazao novi klasični algoritam za takozvane sisteme preporuka, koji se masovno koriste kod Amazona. On je pokazo da je do sada hipotetički kvantni algoritam koji bi ubrzao takve sisteme kada bi kvatni kompjuteri postojali, ustvari suboptimalan pošto još bolja klasična verzija za koju se nije znalo. Ovaj rad, kao i drugi slični, se pojavlju u mnogim drugim poljima kao što su finansije, veštačka inteligencija, teorija igara, medicina itd... gde se sve više pojavljuju  kvantno-inspirisani fenomeni. Budimo precizni, za one koji već dosta znaju ovu tematiku, ne govorimo o direktnim primenama kvantne mehanike koji se onda smatraju direktni kvatni fenomeni koji su još uvek mnogo redji i teži. Mi govorimo o kvatno-inspirisanim fenomenima koji su potpuno druga priča koja je otvorena za manje-vise sve koji su voljni da udju.

To je i glavna poenta, da su prilike idealne za Srbiju, za našu informatiku i naše stručnjake, i ostale koji žele da se uključe. Izgovora vise nema, ne samo što će te imati priliku da se bavite nečim vrlo interesantnim i medju vodećim strucnjacima u svetu, nego će te biti i veoma dobro plaćeni za sve to! To je vrlo primamljiv scenario kad ga shvatite. To je takodje prilka za informatiku u Srbiji i zbog toga što je nivo informatčke industrije u Srbiji veoma napredan, u vezi rezultata nivoa plata i prilika za zapošljavanje, ali još uvek nije ni blizu vodećih istraživačkih nivoa. U Srbiji se još uvek radi ono što se na zapadu zove "outsourcing" tj prebacivanje rutinskih, dosadnih i ne mnogo kreativnih stvari koje moraju da se rade negde gde je cena takve stručne radne snage jeftinija, što je Srbija. Vodeći razvoj se zadržava  za njihove stručnjake gde se najviše ulaže. Poenta ovog teksta je da su ova polja prilke da se direktno uključe nasi informatičari i u vodeće tokove, praktično preko reda, za one koji shvate priliku, da bi  se krug ljudi koji maksimalno proširio.