EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: Žikina krava na Volstritu

EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: Žikina krava na Volstritu


 EU je najavila izradu “Specijalnog namenskog instrumenta”. Mnogi se pitaju zašto EU jednostavno ne pređe na evro kao svoju valutu? Odgovor je da to ne može da se radi preko noći pošto transfera novca nema, jer sav taj novac koji se transferuje ne postoji kao nešto što se pipa. Drugim rečima, jasno se stavlja u prvi plan da ono što se zove razmena novca u modernom finansijskom sistemu nije ništa drugo nego razmena poruka o potraživanjima sa kojima se grupa učesnika slaže

U prošlim raportima iz Silicijumske doline pisali smo o nedavnim izjavama nemačkog ministra spoljnih poslova Heikija Masa u vezi sa inicijativom da Evropa napravi sopstveni elektronski sistem za bankarske transakcije. Ta vest je, na prvi pogled, bila toliko neverovatna, zbog jasnih implikacija da Evropa želi da se udalji od američke dolarske sfere, pa je dobrim delom ignorisana kao neozbiljna ili samo nagoveštaj velike želje. Međutim, upravo smo dobili potvrdu da je to bilo i te kako ozbiljno i da je Evropa spremna na sledeći korak – kreiranje takozvanog SPV (Special Purpose Vehicle) – ili u prevodu “Specijalnog namenskog instrumenta”. Pitanje šta je taj instrument je veoma interesantno iz raznih razloga, a ne samo želje cele Evrope da postane finansijski nezavisna.

Još veće pitanje je zašto je potrebno da se pravi takav instrument, zašto Evropa jednostavno ne prestane da plaća u dolarima i počne u evrima i tako odjednom reši sve. Odgovor je da to ne može da se radi preko noći pošto transfera novca nema, jer sav taj novac koji se transferuje uopšte ne postoji kao nešto što se pipa. Drugim rečima, jasno se stavlja u prvi plan da ono što se zove razmena novca u modernom finansijskom sistemu nije ništa drugo nego razmena poruka o potraživanjima sa kojima se grupa učesnika slaže. To možda deluje malo čudno i apstraktno, ali je u stvari vrlo prosto – zamislite neko selo gde na primer Pera duguje Žiki jednu kravu, a onda Laza uradi Žiki nešto na ime čega Žika duguje Lazi jednu kravu. Dakle, Pera duguje Žiki kravu, ali on takođe duguje istu i Lazi. Sve to može da se prebije tako što se obaveza za dug Pere prema Žiki prenese na Lazu. Ukoliko su ovi dugovi negde elektronski evidentirani, to bi se uradilo tako što se pošalje poruka gde se to evidentira da Pera više ne duguje kravu Žiki nego Lazi, transferujući obligaciju duga sa Žike na Peru.

Drugim rečima, ista je situacija kada ova ili ona banka, u Evropi ili bilo gde drugde kaže da ima toliko i toliko milijardi evra “imovine”. Oni ih nemaju fizički niti ih mogu imati. Sve što imaju je obećanje plaćanja od nekoga, koje mogu da iskoriste da neko drugi uradi nešto za njih pre nego što se ispostavi da ti koji banci duguju pare ne mogu da ih isplate, na primer ako su na jugu Evrope.
Ova situacija važi i za Nemačku, gde se stalno piše o ogromnim trgovinskim viškovima, nagomilanim praktično od početka evra. Taj je višak, odnosno bogatstvo Nemačke, podložan celoj ovoj priči i on stvarno ne postoji.

Čitaoci sada mogu da postave pitanje ako je to tako, kakve ima veze da li postoje pare ili ne ako se svi ponašaju kao da postoje? Ali poenta i odgovor je da se plaćaju kamate, što je druga priča, ako oni koji plaćaju kamate ukapiraju da to što su posudili u stvari ne postoji. Takođe postoji i druga činjenica, a to je dasu akteri koji stvaraju sve te fantomske pare glavne kolovođe.

Toliko za sada, nastaviću u sledećim pismima iz Slicijumske doline priču o fantomskim parama i kako sve to stvarno funkcioniše. U međuvremenu, na berzama i tržištima nastavlja se klasična mangupska priča gde se glavni igrači ponašaju kao da ih nikakvi problemi ne interesuju. U zbirku istih sada je ušla i objava predsednika Trampa da će uvesti Kini još 200 milijardi dolara sankcija. Kineski odgovor je bio vrlo brz u vidu demonstrativnog napuštanja i prestanka pregovora o svemu tome. I pored ovog veselog čikanja, neumoljiva plima kamata raste. U Americi su probile tri odsto za dugoročnije obveznice, a čak i u Evropi, gde još ima prilično obveznica sa negativnim kamatama, predsednik Evropske centralne banke Mario Dargi je počeo otvoreno da priča o pritiscima inflacije. Kao što bi rekao narod kod nas – dobro jutro, lepo da si video.

Setimo se da neumoljivi rast kamata nije prazna priča fantomskih para, to je stvarno sve veći i veći novac koji mora da se vraća svake godine, a te kamate stvaraju nove prilike za druge dobre investicije. Možemo reći da veliki igrači još igraju tango dugova, ali muzika se sve slabije i slabije čuje.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar