GRČEVI FANTOMSKOG KAPITALA: Ekonomska analiza svetskog tržišta, dr Borislav Agapijev

Ove nedelje jedna od glavnih vesti koja dominira svetskim tržistima je neverovatni gubitak akcija Fejsbuka koje su toliko pale u samo jednom danu da je celokupna vrednost Fejsbuka kao komapnije smanjena za 120 milijardi dolara!

Ova neverovatna cifra je rekord na tržistima po apsolutnom iznosu tj. najveći pad koji se ikada desio u jednom danu. S druge strane naši čitaoci vec znaju iz prethodnih članaka u kojima smo pisali da to sve nije baš tako kako se predstavlja. Drugim rečima taj kapital koji je navodno izgubljen je bio dobrim delom fantomski, pošto je bio baziran na predviđanjima o budućim zaradama Fejsbuka u budućnosti. Ta predviđanja su sada malo polivena hladnom vodom i zato se desio taj pad. Iluzija je misliti da je to bila neka gomila od 120 milijardi dolara gotovine koja je odjednom nestala.

Ovi grčeviti usponi i padovi na trzištima su jedna od glavnih i suštinskih osobina kapitalizma kao sistema. Priroda kapitala je takva da on nije isto kao novac tj gotovina. S druge strane moramo biti takođe oprezni i i naglasiti da takođe nije istina i pogrešno je smatrati da taj kapital koji nije gotovina je onda jednak nuli i uopšte ne postoji. To je kardinalna greška kritičara kapitalizma koji idu u ekstreme i ne priznaju kapital uopšte. Tim činom gube ogromnu vrednost iz sistema koji je upravo presudan za najveće bogatsvo kapitalističkih zemalja širom sveta, uključujući i zemlje kao što je Kina koje imaju kapitalistički finasijski sistem, mada su politički organizovane kao komunističke po imenu partije koja ih vodi.

Kapital je uvek bio vrsta čardaka ni na nebu ni na zemlji gde je ekstremno bitno da je to uvek nešto između. Visina tog čardaka uvek varira zbog promena na tržistima kapitala ali on uvek postoji i lebdi. Mada ovaj koncept izgleda čudno on je u stvari vrlo jednostavan u matematici gde je to jedna elementarna teorija verovatnoće.

Zamislite na primer da vam neko ponudi da idete u kasino gde na ruletu možete da birate između crnog i belog, sa šansom pola pola i možete da dobijete milion ako pogodite. Pitanje je koliko bi takva ponuda trebalo da vredi. Čak i najveci ziheraši bi ponudili takvu ponudu za recimo sto hiljada posto je matematičko očekivanje dobitka jednako verovatnoći dobitka, koja je jedna polovina, puta iznos potencijalne dobiti. Dakle matematičko očekivanje dobitka je pola miliona. Jasno je čak i ljudima koji mrze matematiku da ponuda takvog potencijalnog dobitka koju možete da uzmete za na primer sto hiljada vam daje veliku šansu gde možete da dobijete pet puta gde ste uložili vaš novac za tu priliku.

Upravo je takva priroda dobitaka i gubitaka na tržištima kapitala i akcija kao što je Fejsbuk. Sve što se desilo je da su se očekivanja promenila tj. smanjila zbog toga što je Fejsbuk podbacio u izveštaju zarade. Očekivanja, koja su se pokazala suviše optimistična, su se smanjila za tih 120 milijardi dolara i to je sve. Smešno je govoriti i smatrati da je odjednom sve to nestalo iz sistema u vidu gotovine.

Postavlja se pitanje opet, o kojemo smo pričali pre, zasto onda da se uzbuđujemo i potencijalno oduševljavamo na sva ta pozitivna predviđanja na berzama i trzištima kad ona mogu da se pokažu netačnim i razočaravajućim, kao što se desilo sa Fejsbukom.

Poenta je u tome, da čak i ovaj potencijalni novac u vidu kapitala u stvari vrsta realnog bogatstva na kome je svet sada manje više potpuno baziran. Zamislite koje bogatiji, neko ko ima npr. doste prilika da nešto dobije u velikom iznosu, od kojih nijedna nije sigurna, ili neko drugi koji ide na sigurno i sam prihvata sigurnu gotovinu. U dobrim vremenima gde se šanse ostvaruju, potencijalno bogatsvo jeste prilika da će se dobrim delom realizovati i na kraju biti mnogo veće od sigurne gotovine.

Ova stalna trka za optimističkim predviđanjima rasta kapitala je fundamentalna osobina kapitalizma kao sistema i celog modernog svetskog bogatstva koje je velikom većinom u tom vidu. Kritičari kapitala, uključujući komunizam i socijalizam, koji negiraju postojanje svog tog bogatstva prave i pravili su katastrofalnu grešku koja se tokom istorije odražavala u nepresetnom manjku novca i inflaciji koja njima nije bila jasna odakle dolazi. Taj izvor je bio uvek ne priznavanje kapitala kao čardaka ni na nebu i na zemlji koji ipak generiše pravi novac i gotovinu.