GRČKA EKONOMIJA PORASLA: Gotov program finansijske pomoći

Grčka je uspešno završila trogodišnji program pomoći, koji je osmišljen tako da joj pomogne da se suoči sa dužničkom krizom.

Po prvi put za osam godina, Grčka je sada slobodna da pozajmljuje novac na finansijskim tržištima.

Kao uslov zajma, grčka vlada je bila primorana da uvede niz nepopularnih mera štednje.

Grčka ekonomija je porasla u poslednjih nekoliko godina, ali je i dalje 25 odsto slabija u odnosu na nivo kada je kriza počela.

Uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), krediti koji su Grčkoj dati od 2010. godine iznosili su više od 260 milijardi evra - ovo je najveća pomoć jednoj zemlji u globalnoj finansijskoj istoriji.

Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) obezbedio je zemlji pomoć u iznosu od 61,9 milijardi evra tokom tri godine.

„Izbegnut Gregzit"

ESM je fond koji su formirale zemlje koje koriste evro da bi se izborile sa finansijskom krizom.

Tako je Grčka dobila još 27 milijardi dolara, ali joj je rečeno da ne sme da se osloni samo na ovaj novac.

„Grčka može da stane na noge", rekao je predsedavajući ESM Mario Kenteno.

On se zahvalio grčkom narodu na saradnji, a takođe je rekao da će „nema više programa za spasavanje", po prvi put od 2010. godine.

Međutim, sloboda Grčke da upravlja sopstvenim ekonomskim pitanjima biće umanjena nadzorom izvršne vlasti Evropske unije, Evropske komisije. Na kraju će ipak morati da otplate sve dobijene kredite.

Profesor Kevin Fiterstoun, direktor Hellenic Observatory na Londonskoj školi ekonomije, rekao je da je Grčka pomogla da se zaštiti budućnost evrozone usaglašavanjem sa uslovima programa pomoći.

„Preživljavajući ovaj period štednje izbegli smo Gregzit [grčki izlaz iz Evropske unije].

„Politički sistem je preživeo godine štednje i duboke ekonomske poteškoće, ali i omogućio održavanje funkcionalnog društva i demokratije, a Grčka se odražala kao moderna država. Grčka je spasila evro".