INTERVJU MARKO ČADEŽ, PREDSEDNIK PRIVREDNE KOMORE SRBIJE

Nemački ambasador Aksel Ditman i direktor „Hemofarma" Ronald Zeliger završili su srednju školu po dualnom sistemu. Mislim da je ambasador bio u srednjoj školi za bankarstvo, a Zeliger za poslove u industriji. Posle toga su odlučili da odu na studije i završe fakultet. To je bio početak njihovih vrlo uspešnih karijera. Kada ih pitate, reći će vam da su najveće iskustvo o tome kako funkcionišu privreda i proizvodnja stekli tada, tokom prakse u kompanijama, a ne u teoriji iz knjiga. Ovim slikovitim primerom razgovor o dualnom obrazovanju i regionalnoj privrednoj saradnji počinje predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež. Došao je iz sveta komunikacija i medija, ali se za kratko vreme odlično snašao i u biznisu i privlačenju investicija.

Tokom praznika objavljeno je da će Srbija fokus prebaciti na privlačenje visokotehnoloških investicija pa je naše prvo pitanje bilo šta možemo učiniti da se pređe s reči na dela.

- Prvo i najvažnije je da obezbedimo dobru investicionu klimu. Drugo je da investitorima ponudimo kvalifikovanu radnu snagu koja može da vlada savremenim tehnologijama. Treće je da se strateški pomerimo, da se s radnointenzivnih investicija, poput ulaganja u industriju auto-delova ili tekstila, preusmerimo na nove tehnologije. Dobar primer je „Cumtobel", vodeći svetski proizvođač LED rasvete i sistema. Pravi veliku fabriku u Nišu i donosi nam moderne tehnologije. Pre nego što su odlučili da investiraju u Srbiji, posetili su Niški univerzitet, videli kakvi su im programi, profesori i inženjeri. To govori o drugačijem pristupu poslu tih investitora. Strani investitori su prepoznali i umeju da cene makroekonomsku stabilnost, kreditni rejting koji se iz godine u godinu popravlja, perspektivu Srbije kao investicione destinacije. Kada negde ulažu i nameravaju da tu ostanu decenijama, onda im je važno da vide u kojem pravcu ta zemlja ide, gde će biti za 10-15 godina. Svedoci smo nedavne „Simensove" odluke da preuzme „Milanović inženjering"  iz Kragujevca. To je zaista veliki korak za Srbiju. To će kragujevačkoj fabrici doneti nove tehnologije u proizvodnji delova za brze vozove.

Da, ali mi subvencionišemo dolazak tih stranih investitora.

- Istraživanje Svetske banke potvrđuje, a o tome je i ministar privrede nedavno govorio, da se svaka subvencija koju je država uložila u privlačenje stranih investicija vrati u državni budžet za 18 do 22 meseca i da investicija od tada počinje da donosi novac. Zato ja to radije nazivam investicijama nego subvencijama.

Pomenuli ste kadrove, imamo li mi dovoljno visoko obučenih kadrova?

- To je najveći izazov, koji zahteva neke hrabre odluke. Jedna od njih je i usvajanje paketa novih zakona o obrazovanju u parlamentu. Jedan od njih je za Srbiju jako važan, a to Zakon o dualnom obrazovanju jer stvara pravni okvir da naš obrazovni sistem prilagodimo potrebama privrede, da đaci mogu da uče kroz rad. Imamo više od dvesta profila u stručnim školama za koje bi znanje i veštine učenici trebalo da steknu kroz praktičnu nastavu, što se do sada nije dešavalo. Zakonom su vrlo precizno definisana prava i obaveze škola, kompanija i učenika. Uvođenje dualnog obrazovanja proizvelo je brojne diskusije, koje su često vodili ljudi koji nisu ni pročitali zakon. Treba pomenuti i da je Zakon o visokom obrazovanju doneo značajnu novinu, ulazak dva predstavnika PKS-a, to jest privrede u Savet za visoko obrazovanje. Jer niko bolje od samih privrednika ne zna kakvi su nam nastavni planovi potrebni, kakvi nam fakulteti i stručnjaci trebaju da bismo školovali kadrove koji su privredi najpotrebniji. S druge strane, u decembru smo odlukom Skupštine i Upravnog odbora PKS dobili dozvolu da registrujemo Poslovnu akademiju, zavisnu kompaniju koja će, u saradnji s partnerima iz Švajcarske, Nemačke, Austrije i kompanijama iz Srbije, organizovati sertifikovane kurseve za brze prekvalifikacije, dokvalifikacije za zanimanja potrebna privredi. To će nam omogućiti da brzo reagujemo na zahteve tržišta rada i potrebe privrede.

- Učenici koji se školuju po dualnom modelu nisu radna snaga. Reč je o đacima koji uče da rade. I to je suštinska razlika. To postoji i pokazalo se uspešnim u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji... Ne vidim razlog zašto bi ovde bilo drugačije. Firma mora da ispuni stroge kriterijume da bi mogla da licencira instruktora da primi učenika u svoju fabričku halu. Jasno su regulisane obaveze i učenika i škole i kompanije. Učenik u svakom trenutku, ukoliko proceni da ga to ne interesuje, može da se vrati u nedualizovanu stručnu školu. Istina je da se do sada dešavalo da su, na primer, bankarstvo predavali nastavnici koji s trenutnim, aktuelim poslovanjem banaka nemaju nikakve dodirne tačke, osim što su možda klijenti banke pa plaćaju račune. Takođe, recimo za profil mehatroničara učenici nisu mogli da se obuče u školi. Škole nemaju novca da investiraju u najnovije mašine i tehnologije, u moderne CNC mašine. Poslovi su se promenili, potrebna znanja i tehnologije đaci mogu da steknu samo u kompanijama koje imaju te mašine, a ne za starim strugom u školskoj radionici.

To je ista logika po kojoj je radila Škola učenika u privredi ako se ne varam?

- Novi je svet i nove su potrebe privrede. Od tada su se promenili profili zanimanja, za nove industrije potrebna su nova, drugačija znanja. Ona se mogu steći samo u kompanijama koje prate tehnološke promene. Čitava jedna generacija koja je završila srednju školu u Pećincima po dualnom modelu već se zaposlila u „Bošovoj" fabrici u kojoj su bili na praksi. Dualno obrazovanje svršenim srednjoškolcima omogućava da se zaposle u firmama u kojima su učili uz rad ili da pokrenu sopstveni biznis. Statistički podaci ukazuju na to da se u zemljama gde nema dovoljno dodira između obrazovanja u srednjim školama i realne privrede tek 12 odsto mladih posle srednje škole odlučuje da započne sopstveni biznis, dok je u zemljama koje imaju dualno obrazovanje taj procenat oko 40 odsto.

Dosta ste govorili o regionalnoj saradnji, često ste imali sastanke u Prištini. Šta može da se uradi kako bi se pospešila robna razmena s Kosovom?

- PKS i Privredna komora Kosova već tri godine aktivno i posvećeno rade na povezivanju naših poslovnih zajednica, svakodnevno rešavaju probleme naših privrednika. Radimo na konkretnim stvarima, usklađivanju fitosanitarnih, veterinarskih sertifikata, priznavanju laboratorijskih analiza, na otklanjanju prepreka za međusobnu trgovinu i umrežavanje kompanija. Ove godine je na Poljoprivrednom sajmu u Prištini bilo oko stotinu privrednika iz kompanija članica PKS koje su tokom sajma pronašle poslovne partnere i sklopile ugovore. Dve komore imaju uspešnu saradnju i ja sam na tome zahvalan mom kolegi Safetu Grdžaliju, predsedniku Privredne komore Kosova. Ne gajimo iluziju da možemo da rešimo krupna politička pitanja o kojima se razgovara na drugom nivou, kroz dijalog Beograda i Prištine u Briselu. Nama je važno da našim privrednicima olakšamo poslovanje, da posredujemo kod institucija, da rešavamo pitanja koja se tiču svakodnevnog privređivanja naših kompanija. Dosta toga smo uspeli, ali i dalje ima mnogo problema. I dalje privrednici nailaze na barijere u poslovanju, i dalje im problem stvara, recimo, loša infrastruktura.

Ministarka Mihajlović je najavila da počinje izgradnja autoputa Niš-Priština.

- Da, najavljeno je da sledeće godine počinje izgradnja prve deonice veoma važnog autoputa Beograd-Niš-Priština-Tirana-Drač. Taj put ne samo da će našim privrednicima omogućiti izlazak na još jednu luku već predstavlja veliku razvojnu šansu za područja kroz koja će ova saobraćajnica proći i za ekonomski razvoj celog regiona. Takođe, za privrednike je važno da se što pre krene sa uspostavljanjem i modernizacijom železničkog saobraćaja jer je kargo transport železnicom mnogo jeftiniji od drumskog prevoza. Ponekad nas u rešavanju pitanja za koje su zainteresovani naši privrednici uspore neka politička zbivanja, ali se komore trude da u takvim okolnostima sarađuju i koliko god je moguće olakšaju privrednu saradnju naših poslovnih zajednica.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj nam je u intervjuu rekao da poziva srpske privrednike da ulažu na Kosovu. Koliko su oni spremni na taj korak?

- Zaista postoje kompanije koje žele da ulažu dole, i u proizvodne pogone i u distributivne centre. Kosovsko tržište je čvorište koje spaja Makedoniju, Albaniju i Crnu Goru. Medutim, investitori žele da njihova ulaganja budu sigurna. Imali smo zastoj zbog izbora i formiranja vlade u Prištini, ali sad se situacija stabilizovala i očekujem pomak. U nekim sektorima kao što je prehrambena industrija, posebno prerada voća i povrća, imamo intenzivnu saradnju kompanija iz Prištine i iz Beograda. Na Kosovu nedostaju, recimo, proizvodni kapaciteti, od hladnjača do pogona za preradu. Raduje me ta izjava predsednika vlade u Prištini jer to privrednike ohrabruje da investiraju i daje im dozu sigurnosti.

Hoće li se neka od naših velikih kompanija poput NIS-a pojaviti dole na tržištu?

- Ostavimo to njima. Znam da uvek novinari vole da čuju nešto konkretno, koja kompanija šta planira ili radi, ali ja ne volim da govorim u njihovo ime. Kada dođe za to vreme, kompanije će same izaći sa informacijama o investicijama i drugim planovima.

Na Kosovu imaju još veći problem sa „know how" nego mi. Nemaju radnu snagu. U termoelektrani su im radna snaga Slovenci zato što su imali nekoliko nesreća. Jednostavno, nemaju stručnih kadrova. Oni su s bojkotom srpskog obrazovnog sistema proizveli sigurno četiri generacije koje ništa nemaju od struke.  

- Nije sve tako crno-belo. Imate, recimo, u Đakovici jednu od najmodernijih fabrika pene za dušeke. Fabrika je zaista fantastična i u njoj radi dosta tehnologa iz Srbije. I oni su prinuđeni da uvoze kadrove koji vladaju novim tehnologijama. Jedna fabrika čipsa na Kosovu koja ima jako dobar proizvod uposlila je tehnologe iz Temerina. Ima i dosta ljudi s Kosova koji su bili napolju, školovali se u inostranstvu, vratili se sa odličnim znanjem i počeli svoje privatne biznise.

Kakva je saradnja sa Albanijom? I tu imamo suficit u razmeni.

-  Srbija i Albanija su u proteklih godinu dana napravili veliki pomak u povezivanju svojih poslovnih zajednica. O napretku najbolje govori rast trgovine za gotovo 40 odsto. Sve više se razgovara i o višim oblicima saradnje, potpisani su i prvi ugovori o formiranju zajedničkih kompanija i investicijama. „Milanović inženjering" iz Kragujevca i jedna albanska kompanija dogovorile su formiranje zajedničke firme u sektoru prečišćavanja vode. Uskoro očekujemo da jedna od naših najvećih uvozničkih kompanija uđe u vlasništvo jedne albanske kompanije. Maloprodajni lanac za kozmetičke proizvode iz Srbije pregovara s partnerima iz velike albanske grupe.

Je l' to početak realizacije Vučićeve ideje o zajedničkom tržištu regiona?

- Od te ideje već je dosta toga urađeno. Prvo, tu ideju je podržala EU, a drugo, na samitu u Trstu sve vlade zapadnog Balkana su se obavezale na sprovođenje višegodišnjeg akcionog plana za uspostavljanje regionalnog ekonomskog područja. Dakle, sada ne govorimo o carinskoj uniji, govorimo o jednom regionalnom ekonomskom području u kojem treba da harmonizujemo propise, sertifikate, da sinhronizujemo inspekcije do te mere da možemo da poslujemo kao jedinstven prostor, da proširimo tržište s, recimo, sedam na 18 miliona stanovnika. Mnogo toga možemo da uradimo zajedno, da olakšamo investiranje, međusobnu trgovinu, da obezbedimo poslove našim kompanijama, da ih uključimo u lance dobavljača velikih kompanija... Svaka zemlja ima i dalje svoje carinske politike, svoje ugovore o slobodnoj trgovini, a do carinske unije doći ćemo onog trenutka kada uđemo u Evropsku uniju.

Zašto malo ne gledamo istok? Šta je s Rumunijom, Bugarskom?

- To ne isključuje jedno drugo. Ta tržišta su nam otvorena, ali su i dosta konkurentna. Naše kompanije moraju da dostignu viši nivo i produktivnosti i profesionalnosti i poznavanja određenih tržišta i proizvodnih procesa da bi mogle da se takmiče s kompanijama iz Evropske unije.

Kako napreduju ulaganja iz Turske? Sve ih je više.

- Sve više turskih kompanija investira u Srbiju. Jedna velika investicija stigla je u Kraljevo, pre nekoliko dana u Lebanu je otvorena fabrika turskog investitora... I ne samo to, u izgledu su i zajednička ulaganja u regionu. Naša najveća kompanija u oblasti turizma priprema se da s jednom od najvećih turskih kompanija koja je operater marina i hotela investira na albanskoj obali. Počeli su razgovori o zajedničkim ulaganjima, ali za sada ne mogu da otkrivam detalje.

Najavili ste i pokretanje onlajn investicione platforme zapadnog Balkana. Šta to konkretno znači?

- Da, to je prvi projekat zajedničke privredne komore zapadnog Balkana, sa sedištem u Trstu. Otišli smo dalje od politike i već napravili zajedničku instituciju, zajedničko pravno lice koje se bavi, pre svega, regionalnim povezivanjem. To je glavni zadatak Sekretarijata Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke, kako se zvanično naziva, i koji mi zovemo privrednom komorom zapadnog Balkana. Krajem februara predstavićemo prvu verziju te onlajn investicione regionalne platforme. Ona će omogućiti da, recimo, jedna srednja, porodična firma iz regiona ili iz Nemačke, zainteresovana za ulaganja na zapadnom Balkanu, nađe na jednom mestu sve informacije o zakonskim propisima bitnim za poslovanje i investiranje, o poreskom okviru i podsticajima, o tržištu, o stanju u pojedinim sektorima industrije, o potencijalnim dobavljačima iz celog regiona...

Dualno obrazovanje u brojkama

* 2.000 đaka već uključeno kroz pilot-projekte
* 60 srednjih stručnih škola
* 19 obrazovnih profila
* 200 kompanija
* 1.800 kompanija je izrazilo spremnost da sarađuje sa školama i postane deo sistema dualnog obrazovanja

brojka

Promet između Srbije i Kosova za prvih deset meseci prošle godine dostigao je 383,4 miliona evra i veći je 13,35 odsto nego u istom periodu 2016.
Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu iznosi 48,2 posto, a nezaposlenosti 12,9 odsto.