KRIZA STIGLA, KAMATE RASTU NEKRETNINE PADAJU

KRIZA STIGLA, KAMATE RASTU NEKRETNINE PADAJU


Nastavak pretvaranja da će Grčka da vrati 400 milijardi evra, ili Italija 2400 milijardi evra ili SAD da vrati 22 hiljade milijardi dolara ili da je Kineski bankarski sistem stvarno kapitalizovan sumom ekvivalentnom 30 hiljada miljardi dolara se privodi kraju.  Glavni indikator i pokazatelj su nivoi svetskih kamata koji su počeli da rastu, od onih smešnih nivoa blizu nule, pa čak i patoloških negativnih. Kamate su pravi pokazatelj koji svima jasno ukazuje šta se stvarno dešava, uz napomenu da cene nekretnina u celom svetu vrtoglavo padaju

“Produži da se pretvaraš” (“extend and pretend” ) je čuvena maksima u finasijskom sistemu koje je ujedno jedna od glavnih okosnica u svetu finansija, počevši od fundamentalnih koncepata bogatstva i kapitala. Više puta  smo pisali da posmatračima sa strane i manje upućenima u tokove modernih finasijskih sistema i kapitala, uvek deluje čudno i impresivno koliko su velike i ogromne svote o kojima se priča, koje su danas u poslovnom vokabularu na zapadu izražavaju u hiljadama milijardi dolara, evra, funti itd. Prvi utisak je  da su to neke ogromne hrpe tih valuta koje stoje u nekim trezorima, što je daleko od realnosti. Tog novca u pomenutom viđenju nema i nikada ga nije ni bilo, jer sve se svodi na procene vrednosti raznih vrsta finasijskih instrumenata, kao sto su npr. akcije i obveznice, kao i konkretne svojine kao što su npr. nekretnine.

Ključna ideja je da sa ta valuacija odnosno vrednovanje, koje se uvek svodi na neki optimizam za budućnost, bude što je moguće veća, da bi se vlasniku te vrednosne stvari utrpao optimizam i uverenje o velikom bogatstvu koje će ga navesto da troši što više, naravno kroz kredite. Ideja je da će sve to masovno trošenje  dovesti do velikog rasta ukupne ekonomske aktivnosti, da će onda ta velika vrednovanja postati opravdana.

Ogromnoj većini ova logika je  smešna i neverovatna, neozbiljna za kao strateški ekonomski pristup u moderniom finasijama, gde su alhemisti finasija jedini koji znaju šta se stvrano dešava. Na žalost ne treba biti neki  stručnjak, da se  i sa površnom analizom mase informacija i vesti kojima smo zasuti svaki dan, shvati da te dubine nema i da se sve svodi na neprestano neutemeljeno produžavanje vere u budućnost i još veća vrednovanja.

Ovo već nije neka tajna, i o tome se uveliko piše manje vise svugde, ali koncept bogatstva je toliko bitan da postoji ogroman razlog da se pretvaramo da sve to nije tako i da sve te hrpe novca stvarno postoje. Ta psihiza u svetskom finasijskom sistemu traje već skoro četiri decenije, od 1981. kada je počeo sadašnji ciklus padajućih kamata od tada neverovatnih 18 odsto za hipoteke u SAD! Kao što se kaže sve dobre stvari imaju kraj pa tako i navodno beskonačne niske kamate, i sve je jasnije  da je  tome kraj. Drugim rečima nastavak pretvaranja da će Grčka da vrati 400 milijardi evra, ili Italija 2400 milijardi evra ili SAD da vrati 22 hiljade milijardi dolara ili da je Kineski bankarski sistem stvarno kapitalizovan sumom ekvivalentnom 30 hiljada miljardi dolara se privodi kraju. Na prvi pogled ovo izlaženje iz te dugoročne zablude deluje kao i napredak i osvešćivanje. Ali ima tu jedan mali problem, koji i nije baš mali. Sve te neverovatne cifre u stvari su osnove svog bogatsva na ovoj planeti. Drugim rečima proces osvešćivanja je  proces prihvatanja stvarnosti da to nije tako kao što mislimo. To je vrlo gorka pilula za velike vlasnike kapitala svugde, koju oni ne žele i nikad anisu ni hteli da prihvate. Ali proces realizacije se nastavlja neumoljivo.

Za celu priču je glavni indikator i pokazatelj su nivoi svetskih kamata koji su počeli da rastu, od onih smešnih nivoa blizu nule, pa čak i patoloških negativnih. Kamate su pravi pokazatelj koji svima jasno ukazuje šta se stvarno dešava, bez obzira na kakofoniju proklamacija kako je ipak sve super i treba nastaviti kupovati. Inače u vezi kupovine, ona je zatajila pošto je u celom svetu počeo proces izduvavanja  cena nekretnina, gde je njihov sinhronizovani pad već počeo. To se odnosi na sva naduvana trzišta nekretnina uključujuci SAD, Kanadu, Australiju i Evropu. Sa te strane, globalna sinhronizacija odnosno cinjenica da svi padaju odjenom zajedno, je bez presedana i vrlo negativna, pošto je u prošlosti uvek  bila praksa da negde padaju a negde rastu. To sada nije tako. U ceo ovaj koktel padanja cena nekretnina u celom svetu se pridružuju i drugi negativni faktori kao što je trgovinski rat između Kine i SAD, nestabilna politička situacija, pad Evropske ekonomije na čelu sa nemačkom, koja je pred recesijom. Tu je  i smanjivanje stope rasta i posustajanje Kineske privrede, koja je  godinama bila glavna lokomotiva svetskog ekonomskog razvoja.

U naizgled večnoj igri “produžavanja pretvaranja” da sve neprestano raste i  beskonačna bogatstva se sve više gomilaju,  došli smo izgleda do prekretnice da to neće biti tako. Treba takođe napomenuti da uvek postoji izlaz koji to nije, a to je ogronma inflacija koja će nominalno ispuniti sve te fanatsične cifre, ali obezvređenim parama. Cinici bi možda reki da je to u stvari glavna poenta, ali još nismo došli do te faze gde bilo ko u svetskom finasijskom sistemu razmislja o inflaciji. Možda će se to vrlo skoro promeni, ali to će mo videti. Do tada će mo prisustvovato spektaklu preživljavnja, da ne kažemo iživljavanja kraja “produžavanja pretvaranja”.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar