MODERNO BOGATSTVO ZAPRAVO I NE POSTOJI: Fiktivni novac je gospodar sveta

To je upravo ono što čini moderno begatstvo zemalja u 21. stoleću. U to ulaze svi ti trilioni dolara, evra, juana, jena, juana, funti, švajcarskih  franaka i ostalih valuta kojima je preplavljen svet.  To je prava priroda tog fantomskog kapitala. Da budemo precizni, to ne znači da on u celini ne postoji. To nije tačno. Takodje nije tačno da stvarno postoji u punom iznosu npr. bogatsvo zemlje kao što je  Nemačka. Istina je negde u sredine, procena je u brojevima - izmedju nule i jedan,  koji stalno varira. Postavlja se naravno pitanje onda kako taj broj varira a odgovor je da je glavni faktor životinjskih nagona na berzama i tržištima.

Glavna akademska teorija koja vlada tržištima novca, kapitala i ekonomijom, i taj status manje-vise drži oduvek, je teorija efikasnih tržista. Ona kaže da u svakom momentu svi učesnici na tržistima i berzama imaju perfektne informacije o svemu i da je zbog toga nemoguće praviti arbitraže tj koristiti različite cene istih stvari na raznim tržištima.  Drugim rečima cene na tržištima uvek perfektno odslikavaju sve moguće informacije na najbolji način i svi to znaju. Ova  neverovatna teorija koja deluje skoro nemoguće, svima kada je prvi put čuju, je uvek imala gomile kritičara, uključujući i glavne pobornike tržista i velike finasijere, na osnovu toga što uopšte ne uzima u obzir ljudsku glupost, iracionalnost i sve druge osobine kojima se mnogo ne dičimo a koje su itekako deo tržista. Međutim, eknomska teorija to sve ignoriše, gurajući stalno da je sve uvek perfektno i da ima nekog smisla, i  kada izgleda da nema, to je samo zbog toga što takvim kritičarima nisu jasne neke duboke misteriozne stvari. Sa te strane interkacija podseća na religiju, a to inače nije jedini način na koji ekonomija i finasije imaju sličnosti sa religijama. Naprimer  koncept dogmi, koji se veoma dobro poklapaju, ali to je već druga priča.

Druga strana povezana sa ovom temom je glavna poenta, da opet kažemo dogma, zašto je kapitalizam najbolje uspeo kao ekonomski sistem i potukao nesporno sve konkurente? Ne treba osporavati da jeste, pitanje je samo zašto? Glavna dogma je da je to zbog toga što je kapitalizam sistem koji uvek vrši "efikasnu alokaciju skupocenog kapitala". Drugim rečima slobodna tržišta, koja su srce kapitalizma, su ubedljivo najbolji mehanizam raspodele kapitala učesnicima koji imaju najbolje šanse da ga najbolje iskoriste. Takođje je vrlo bitan i drugi deo, da je kapitan skupocen pošto se navodno teško zarađuje i pravi. Zadnji period od 10 godina posle Velike Svetske Finansijske Krize 2008. pravi  totalnu lakrdiju od svega toga. Deluje smešno i da se pokuša da se kaže da je sav enormni kapital i novac utrpan u sistem tokom tih 10 godina dobro raspodeljen. I veoma površan  pogled na svetsku ekonomsku situaciju jasno pokazuje da to nije tako, zbog ogromnoh dugovima u kojima ceo svet grca, sa nekim izolovanim izuzecima.
Srbija, paradokslano, spada u tu grupu, što gradjanima može da deluje nevrovatno, bar dok ne čuju koliki su dugovi ostalih zemalaj, tad bi im se zavrtelo u glavi. Ali to je opet druga priča. Poenta je da je smešno govoriti o tome da je kapitalizam raspodeljivao sav taj novi kapital na adekvatan način. Drugi deo smejurije  da je taj kapital skupocen zato što je teško zaradjen. On nije ni skupocen niti je teško zaradjen, neko je stvoren preko noći ni iz čega od strane centralnih banaka koja su ga odjednom ubacile u ssitem. To je tema koja nije nova i koja je već više puta pomenuta, ali je ignorisana od strane pobornika statusa-kvo, koji stalno insistiraju da je ipak sve u redi i da treba da se nastavi sa kupovinom svega i svačega, naravno sa neprestanim podizanjem novih kredita.

Daćemo jedan konkretan primer u vezi Dženeral Elektrika o kojem smo pisali u prethodnim izveštajima iz Silicijumske doline. Pisali smo da su oni potrošili neverovatnih 112 milijardi dolara na kupovinu svojih akcija(!). Samo od 2015. do 2017. oni su potrosili 40 milijardi dolara na kupovine svojih akcija po ceni izmedju 20 i 32 dolara. Tu ima jedan mali problem što su sada njihove akcije vredne 8.60 dolara tako da su oni potrošili  tokom samo tog perioda izmedju 23 i 29 milijardi dolara! To je veći iznos od svih njihovih profita, gde je razlika pokrivena zaduživanjem koji im je sada kamen oko vrata zbog kojeg su akcije pale. Postavlja se vrlo jasno piatnje kako se takve transakcije tolikih razmera, i to samo za jednu kompaniju, mogu smatrati nečim što ima bilo kave veze sa efikasnom alokacijom (skupocenog) kapitala. Ne treba biti veliki genije da se spozna da je odgovor da nema nikakve veze i da je alokacija totalno neefikasna.

Poenta je jasna, da sve to nije tačno niti je ta masa kapitala dobro raspodeljena i uložne niti ju je bilo teško napraviti. Ako prihvatimo tu tezu, onda se postavlja prirodno pitanje -  u čemu je onda ipak prednost kapitalizma? Odgovor je  je ta velika prednost, ne u efikasnoj alokaciji, nego u kreiranju masovnih količina uslovno fantomskog kapitala, koji naravno nije skupocen. To je upravo ono što čini moderno begatstvo zemalja u 21. stoleću. U to ulaze svi ti trilioni dolara, evra, juana, jena, juana, funti, švajcarskih  franaka i ostalih valuta kojima je preplavljen svet.  To je prava priroda tog fantomskog kapitala. Da budemo precizni, to ne znači da on u celini ne postoji. To nije tačno. Takodje nije tačno da stvarno postoji u punom iznosu npr. bogatsvo zemlje kao što je  Nemačka. Istina je negde u sredine, procena je u brojevima - izmedju nule i jedan,  koji stalno varira. Postavlja se naravno pitanje onda kako taj broj varira a odgovor je da je glavni faktor životinjskih nagona na berzama i tržištima.

Sada smo u fazi kada se ti nagoni povlače, gase i dolazi oseka, zbog dizanja kamata. Nasi citaoici već sada imaju, nadamo se, dobru sliku šta stvarno pokreće stihijske  i druge dogadjaje na berzama i jasnije im je daje to veoma daleko od "efikasne alokacije skupocenog kapitala".