RAT OKO PLASTIKE

RAT OKO PLASTIKE


NBS uvodi nacionalnu „dina“ karticu koja treba ozbiljno da konkuriše inostranim „viza“ i „master“. Poslovne banke u Srbiji imaju obavezu da o svom trošku svakom građaninu koji ima tekući račun izdaju ovu karticu

Čim je nešto obavezno, a besplatno, za prosečnog Srbina to je odmah i sumnjivo. Nije bitno da li je reč o vakcinama, udžbenicima ili, kao što je ovde reč, o platnim karticama. Jer, čim je obavezno, pretpostavka je da neko ima „zagarantovanu kombinaciju”. A ako je još za običnog građanina i besplatno, uveren je prosečan Srbin da će to da plati na neki drugi način.

O čemu je reč? Banke će, naime, ubuduće biti u obavezi da građanima koji imaju tekuće račune izdaju domaću “dina” karticu. To je predviđeno nedavno usvojenim Zakonom o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica.

Izdavanje ove kartice je besplatno. Dakle, njeno izdavanje moraće da finansiraju same banke, pa možemo da pretpostavimo da će taj trošak da „preliju” na klijente na neki drugi način. Kartica će moći, prema uveravanju nadležnih, da se koristi u zemlji i u inostranstvu.

Kada je reč o kupovini preko interneta, sa „dinom” će biti moguće plaćati u Srbiji, ali ne i u inostranstvu. U Narodnoj banci Srbije, međutim, ističu da je ionako 97 odsto onlajn transakcija u zemlji, a svega tri odsto u inostranstvu.

I po svemu tome, dina kartica se, dakle, ne razlikuje od kartica velikih stranih sistema koji funkcionišu u Srbiji. U čemu je onda razlika i zbog čega bi se neko odlučio da koristi baš „dina” karticu, čak i ako ga nateraju da je uzme?

banka1Tabaković: Prednost „dina“ kartice je što je domaća, jer NBS garantuje sigurnost tog platnog sistema, a ne uslovljava da „dina“ bude prva kartica izbora. Neka budu „viza“ ili „master“ iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji

– Prednost „dina” kartice je što je domaća, jer NBS radi procesuiranje, konačno sravnjenje i garantuje sigurnost tog platnog sistema, a uopšte ne uslovljavaja da „dina” bude prva kartica izbora. Neka budu „viza” ili „master”, iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji –  naglasila je tokom skupštinske rasprave greverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Isplati se trgovcima

Pritom, termin skuplje, koji ovde koristi guvernerka, odnosi se na trgovce, koji plaćaju proviziju svaki put kada neko u njihovoj radnji „provuče” karticu. U slučaju „dina” kartice, ta provizija biće 2,18 dinara, dok je za korišćenje „vize” i „master” kartice ta provizija, kako je nadavno izjavila generalna direktorka Sektora za platni sistem NBS Dragana Stanić 12, odnosno osam, dinara.

S te strane, dakle, trgovcima bi se više isplatilo da građani kod njih plaćaju „dina” karticom, jer bi njima ostajalo više para. I državi bi se više isplattilo da građani koriste domaću karticu, jer bi provizija koju plaća trgovac išla u srpski budžet. Provizije od korišćenja „vize” i „mastera”, naravno, idu tim kompanijama.

Ali, opet, šta je u svemu tome povoljnost za običnog čoveka koji iz novčanika izvlači svoju karticu? Da li će za njega roba biti jeftinija ako je plaća „dinom”? Teško da će se trgovac odlučiti da tako nastali višak, koji bi inače dao nekom stranom „kartičaru”, ne prelije u svoj džep.

Obrazlažući uvođenje obavezne „dina” kartice, u NBS su istakli da „postoji sistemski rizik” na koji je centralna banka morala da reaguje. A rizik se ogleda učinjenici da se čak 87 odsto transakcija bezgotovinskog plaćanja obrađuje u inostranim platnim sistemima nad kojima nijedna institucija Republike Srbije nema nikakav nadzor niti bilo kakav uvid u njihov rad.

Uz to, značajan je i podatak da se trenutno oko 57 odsto svih bezgotovinskih plaćanja obavi platnim karticama.

– Platni sistemi su izuzetno važna finansijska infrastruktura koja je svugde u uređenom svetu pod nadzorom nadležnih organa, a za one sisteme koji procesiraju velike iznose lokalne valute (kao što je to reč u ovom slučaju) zahteva se obavezna registracija poslovanja u zemlji i nad njima se uspostavlja efektivan nadzor. Inostrani kartični sistemi koji posluju kod nas su iz navedenog razloga pod nadzorom u svim savremenim zemljama sveta, uključujući naravno i EU – kažu u NBS i dodaju da uprkos tome što je još 2014. godine uspostavljen pravni okvir kojim se uređuje poslovanje platnih sistema u našoj zemlji – inostrani kartični sistemi nisu pokazali interesovanje da se s njim usklade – naveli su iz NBS.

Ovim rešenjem se, kako ocenju u NBS, građanima Srbije garantuje raspolaganje sredstvima sa njihovog tekućeg računa – i to na način koji ne može biti narušen jednostranim odlukama bilo kog platnog sistema, koji nije pod nadzorom niti jedne domaće institucije.

Plaćanja unutar zemlje, obavljena preko „vize” ili „mastera”, međutim, i dalje će se procesirati u inostranstvu, pa nije jasno kakvu će kontrolu imati NBS, osim što će eventualno više transakcija biti obavljeno preko „dine”.

Za Zorana Grubišića, profesora Beogradske bankarske akademije, zamisao Narodne banke Srbije je jasna, kao i cilj – da se smanji zavisnost od stranih faktora.

– To je kao i kod dinarizacije, gde je zamisao bila da se okrenete zaduživanju i ulaganju u domaćoj valuti. Ovde je strategija da se smanji zavisnost od stranih platnih sistema na koje manje možete da utičete tarfifnom politikom i regulativom. Oni posluju po nekim svojim standardima. Vi možete da donesete neki zakon, ali oni mogu da kažu da neće da posluju pod tim uslovima. To zavisi i od njih – kaže Grubišić za Ekspres.

Teoretski, to znači da bi veliki platni sistemi pout „vize” i „mastera”, zbog ovakvog poteza države mogli da se povuku sa srpskog tržišta. U praksi je, međutim, to malo verovatno. Nijedan od ovih velikih sistema koje smo kontaktirali, međutim, nije hteo da se oglašava ovim povodom.

Na kraju će, ipak, o svemu da odlučuje tržište. Sa time se slaže i profesor Grubišić.

– Možete da ponudite svima sve, ali pitanje je šta će tržište da izabere. Klijentima ne možete nametatai koju će karticu da koriste. Treba pustiti nekih šest meseci, da vdimo šta će nam doneti prelazni period – dodaje sagovornik Ekspresa.

I opet se vraćamo na početak, a to je, zašto bi se neko opredelio da koristi nacionalnu karticu, umesto neke strane, ako mu ne nudi neke veće pogodnosti. Nacionalna kartica nije nikakav srpski izum. Naprotiv, postoji i u drugim zemljama – Nemačkoj, Francuskoj, Norveškoj, Danskoj, Španiji… U većini slučajeva one su kobrendirane sa „Vizom” ili „masterom”.

A od kada su se ova dva velika kartična sistema povukla iz Rusije, nakon uvođenja sankcija zbog krize u Ukrajini, i zvanična Moskva je uspostavila nacionani kartični sistem.

Istina je, međutim, i da u mnogim zemljama korišćenje nacionalnih kartica donosi određene koristi i povoljnosti, na primer u vidu osvajanja bodova i bonusa koji se kasnije mogu iskoristiti za nove kupovine. U zavisnosti od toga koliko neko „troši” karticu, bonusi mogu biti i po nekoliko stotina, ili čak hiljada evra/dolara.

Rate bez kamate

Od prednosti koje „dina” trenutno nudi su plaćanje preko interena u domaćem saobraćaju, plaćanje na portalu eUprave, kao i plaćanje poreza i drugih obaveza prema državi bez provizije direktno Upravi za trezor.

Osim toga, u ograničenom broju trgovina nameštaja, tehničke robe i sportske opreme, „dina” karticom banke Poštanska štedionica moguće je kupiti robu na do šest rata bez kamate.
Premalo, reklo bi se, da privuče građane da masovnije koriste obaveznu karticu koju im država propisuje. A bez masovnog korišćenja, pitanje je o kakvoj kontroli platnog sistema može da bude reč.

I posle svega, bez odgovora ostaje pitanje, ko će, zapravo, da bude glavni dobitnik uvođenja obavezne “dina” kartice – država, trgovci, firme koje će da rade kartice, ili i one koje obrađuju podatke, odnosno procesorske kuće koje obrađuju transakcije? Građani, rekli bismo, nisu na tom spisku.

Dina i Kinezi

NBS je najavila i da će ubrzo u saradnji sa najvećim kartičnim sistemom na svetu, kineskim Union Pay, omogućiti zajedničku UPI – Dina karticu koja će moći da se koristi u svetu u više od 160 zemalja, svugde gde se koristi UPI. Tada bi trebalo da bude omogućena i upotreba beskontaktne tehnologije i korišćenje na internetu. Memorandum o razumevanju potpisan je još u novembru 2017. godine.

U međuvremenu, Uninon Pay, koji ima više od 6,5 milijardi kartica, stigao je u Srbiju, pa sada korisnici ove kartice mogu njome da podižu gotovinu na bankomatima Poštanske štedionice, a uskoro će moći njome da plaćaju i u trgovačkoj mreži.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar