RAZLIKE IZMEĐU KAPITALA I NOVCA: Kakav je položaj kriptovaluta u svemu, zašto nisu osmišljene da budu kapital, nego novac

Veliki je problem što kriptovalute nikada nisu bile osmišljene da budu kapital, nego novac. Kao posledica, proces njihovog kreiranja je veoma krut pošto ne postoje mehanizmi koji mogu da ublaže velike skokove i padove zbog naglih promena ponude i potražnje. To je upravo razlog za njihove velike fluktuacije

Veza između kriptovaluta i kapitala je iznenađujuća i duboka. Na prvi pogled to izgleda čudno pošto je osnovna ideja iza kriptovaluta da su one valute, a ne kapital, kao što im i samo ime kaže. Da razjasnimo dalje, poenta kapitala je rast, i time se on razlikuje od novca. Drugim rečima, kapital je sve, uključujući novac i ostale vrste bogatstva, što je eksplicitno namenjeno podsticanju budućeg rasta. To podsticanje je poenta investiranja.

Praktično sve zemlje s malo tradicije kapitalizma ne shvataju ovu poentu kapitala na pravi način pa mešaju kapital i novac. Na primer, bogataš je neko ko ima gomilu novca i koji je sve to bogatstvo sklonio u stranu, u neki sef, trezor, slamaricu, u zlatu ili gotovini. Za razliku od bogataša koji je svoje bogatstvo pasivno stavio na stranu, kapitalista je neko ko je to bogatstvo (ili veliki deo njega) uložio u proizvodna sredstava, uključujući i finansijske instrumente, koji su namenjeni budućem rastu proizvodnje i profita. Ova razlika je apsolutno suštinska i neverovatno je bitna u shvatanju kapitalizma kao finansijskog sistema.

DR BORISLAV AGAPIJEV: Kriptovalute završile malu maturu

LOŠA SEDMICA ZA NAJPOZNATIJU KRIPTOVALUTU: Bitkoin danas vredi manje od 13.000 dolara

KRIPTOVALUTA NEZADRŽIVO RASTE: Na ovaj način Severna Koreja se najviše bogati trgovinom bitkoinom

BITKOIN SE GURA U REZERVE

BITKOINI POSTALI OPSESIJA SRBA: U Srbiji 10.000 ljudi trguje ili rudari sa kriptovalutom

KRIPTOVALUTE: Da li je dolar na samrti?
Na prvi pogled neko može postaviti pitanje u čemu je razlika, pare su pare, ko ih ima - ima ih, i zašto je važno gde su uložene? Ključni odgovor na to pitanje je da kapital u sistemu može da poraste u mnogo VIŠE od para. Zato su kapitalisti i bogate kapitalističke zemlje mnogo bogatiji od bogataša i zemalja koji samo gomilaju novac, pošto je njihov potencijalni domen bogatstva samo novac, tj. gotovina - daleko manje vredan.
Najbolji primer su zemlje bogate prirodnim bogatstvima i resursima, koje imaju velike prihode novca od njihovog izvoza, ali nažalost, nemaju razvijena kapitalna tržišta pa imaju znatno manje bogatstvo. Suprotan primer su zemlje kao što je Japan, primera radi, koji nema praktično nikakve prirodne sirovine i resurse (moraju da ih uvoze), a imaju ogromno bogatstvo u formi finansijskog kapitala i proizvodnih sredstava.
Srbija, nažalost, spada većinom u prvu kategoriju, mada se situacija polako popravlja. Da rezimiramo, u Srbiji nije problem nedostatak novca, odnosno gotovine, nego je ključni problem nedostatak kapitala i nerazvijenost kapitalnih tržišta. Što se tiče novca, njegov nedostatak je hronično stanje praktično svugde u svetu, uključujući i najrazvijenije i najbogatije zemlje. To je upravo razlog što većina zemlja stalno ima budžetski deficit i što vlade pozajmljuju razliku na tržištima kapitala.
Neki čitaoci u ovom momentu mogu da postave pitanje kako vlade mogu da pozajme novac s tržišta kapitala ako smo rekli da su to dve različite stvari. Odgovor je da je i te kako moguće pretvoriti kapital u novac, što je upravo njegova poenta, ali ne SVE ODJEDNOM. Vlada koja pozajmljuje novac na tržištu kapitala izdaje obveznicu na duži rok i veliku nominalnu brojku ukupne pozajmice. Ta vlada se obavezuje da će u određenom roku tu pozajmicu vratiti, ili na rate ili preko godišnjih kupona kamate i vraćanjem svega na kraju roka.
Glavna poenta, koja je APSOLUTNO ključna, jeste to da se sva ta količina novca odnosi na BUDUĆNOST. Drugim rečima, kapital je u stvari novac koji postoji sada PLUS novac u određenom periodu u budućnosti. Što je taj period duži, nominalna razlika između kapitala i novca je veća, i zemlja postaje bogatija pošto ima mnogo više kapitala i njeno kapitalno tržište je dublje. Sjedinjene Američke Države su najbolji primer takve zemlje jer imaju najdublja (vremenski u budućnost) i najšira (po izborima i vrstama finansijskih instrumenata) tržišta kapitala, i zbog toga su najbogatija i vodeća zemlja u svetu.
Da se vratimo sada na kriptovalute. One definitivno na prvi pogled spadaju u kategoriju novca jer su tako osmišljene. Drugim rečima, ideja je bila da postanu sredstvo plaćanja i razmene, kao alternativa običnim valutama. Međutim, vrlo je jasno da njihov nagli rast u poslednje vreme ima upravo suprotnu poentu, i one se u stvari ponašaju kao vrsta KAPITALA pošto ih većina učesnika i igrača čuva, očekuje rast i profit. A to je sama definicija kapitala!
Drugi glavni razlog tretiranja kriptovaluta kao kapitala jeste njihova raširenost i prihvaćenost od velikog broja učesnika koji nisu hteli, znali ili imali druge prilike da učestvuju na tržištima kapitala. Pristup takvim tržištima je veoma ograničen igračima koji imaju znanje, iskustvo, imovinu i shvatanje koncepta rizika. Učešće mora ići preko berzi i brokera, koji su selektivni po pitanju pristupa.
Kriptovalute su u stvari veoma proširile pristup širokim masama na tržište kapitala. To deluje kao interesantan i pozitivan trend i fenomen, bar na prvi pogled. I nema govora da je demokratizovanje tako ključne stvari kao što je učestvovanje na tržištima kapitala veoma bitna stvar. Međutim, veliki je problem što kriptovalute nikada nisu bile osmišljene da budu kapital, nego novac. Kao posledica, proces njihovog kreiranja je veoma krut pošto ne postoje mehanizmi koji mogu da ublaže velike skokove i padove zbog naglih promena ponude i potražnje. To je upravo razlog za njihove velike fluktuacije.
S te strane, sadašnje kriptovalute nisu adekvatan kapitalni instrument. Za to će nam trebati prava stvar, koja će biti sledeći korak, a to je pravi - kriptokapital. I to će biti jedna od glavnih tema sledećih tekstova „Ekspresa" iz Silicijumske doline.

NE PROPUSTITE:

EKONOMSKA ANALIZA BORISLAV AGAPIJEV: Novi trend posle šoka na berzi

EKONOMSKA ANALIZA DR BORISLAV AGAPIJEV: Vudu vradžbine i oporavak berze

DR BORISLAV AGAPIJEV: Iz blagostanja u haos

SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE DR BORISLAV AGAPIJEV: Zemljotres na tržištu kapitala

DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu