ŠAMAR VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI: Kako su podbacili Hedž fondovi tokom kiksa na berzi

Ispostavlja se da velika veštačka inteligencije nije bila dovoljno velika pošto je podbacila na najprostiji način - svi ti fondovi su samo nastavili da trguju kao da će se trend rasta iz 2017. nastaviti maltene zauvek, da nikada neće prestati. Ne treba biti mnogo pametan na berzi, a i uopšte, da se vidi da to nije tek tako

Ove nedelje stigle su zanimljive vesti poput one da je grupa hedž fondova koji koriste veštačku inteligenciju za operacije na berzi veoma podbacila u poslednjih mesec i nešto dana, kada se desio veliki kiks na berzi, o čemu je „Ekspres" pisao. Ispostavlja se da velika veštačka inteligencije i nije bila dovoljno velika pošto je podbacila na najprostiji način - svi ti fondovi su samo nastavili da trguju kao da će se trend rasta iz 2017. nastaviti maltene zauvek, da nikada neće prestati. Ne treba biti mnogo pametan na berzi, a i uopšte, da se vidi da to nije tek tako.

Ova epizoda je odličan primer kratkoročnog i lokalnog, što bi rekli, provincijalnog razmišljanja na berzama, koje je decenijama veoma rasprostranjeno. Neupućenima u veliku priču o velikoj veštačkoj inteligenciji na berzama deluje kako će one koristiti neke genijalne, duboke strategije koje praktično niko ne shvata kako rade i deluju. Istina je mnogo grublja i jednostavnija - algoritmi veštačke inteligencije se ponašaju kratkoročno i usko, kao i njihovi tvorci, pokušavajući pohlepno da zgrabe što je moguće više odmah i sad, jednostavno predviđajući da će dobra vremena trajati zauvek. Tu u stvari nema nikave dubine, nego je istina upravo suprotna, primene veštačke inteligencije slede ponašanje tradicionalnih igrača, koji su ih programirali, ili platili da se istreniraju, i da zgrabe što je moguće više što pre, bez bilo kakvog obzira na realne mogućnosti. Ponašanje na berzi prošlog meseca se pokazalo kao dobar šamar takvom ponašanju što, naravno, ne znači da će vuk promeniti dlaku i ćud. Ali po njušci je dobio oko sedam odsto prosečan gubitak prošlog meseca, prema najnovijim vestima.

Ovo ne znači da treba potcenjivati ili ignorisati progres veštačke inteligencije, koji je u poslednjih pet godina izuzetan. Rešen je veliki broj problema u vezi sa samovozećim automobilima, prepoznavanjem slika, automatskim prevođenjem, automatskim prepoznavanjem ljudskog govora, automatskim grupisanjem semantičkih analogija i kod drugih primena. Već se veoma jasno vidi da će dosta zanimanja koja su imala samo privid stručnosti biti zamenjeno veštačkom inteligencijom. Dosadno procesuiranje podataka u vezi sa raznim obračunima, knjigovodstvo itd. uveliko se zamenjuju veštačkom inteligencijom. Dobar broj lakših zadataka u pravnoj profesiji, tipa čitanja i pregleda mase legalnih dokumenata, takođe je na udaru. Drugi primer je čitanje rendgenskih i ostalih snimaka, kao na primer magnetske rezonance, gde kompjuteri olakšavaju i poboljšavaju te zadatke.

Mnogo takvih poslova i zadataka biće zamenjeno i izbačeno, na prvi pogled stvarajući privid da će mase ljudi ostati bez posla. Naravno, to nije baš tako pošto je u istoriji bilo raznih industrijskih i informacionih revolucija, gde su mnogi poslovi izgubljeni, ali su bili zamenjeni novim vrstama. Jer veštačku inteligenciju neko treba da programira, trenira, interpretira, konfiguriše i proizvede masu podataka za automatsko učenje, što samo ljudi mogu da urade.

Dakle, poslovi neće samo nestati, nego će biti zamenjeni drugim poslovima, novijim i složenijim, koji će se razjasniti tokom vremena, i novi ciklus će se tako odvijati. Ono što je apsolutno neophodno jeste da ljudi, naročito mladi, ali i svi ostali zainteresovani, počnu da prate odvijanja u novom interesantnom talasu budućnosti. A o tome ćemo tek pisati.

Na berzama se situacije malo smirila, čak se pomalo oseća u vazduhu blagi miris pohlepe, gde deluje da dobar deo mase priželjkuje da se provod nastavi kao pre. Vesti koje pokušavaju da to malo obuzdaju neprestano stižu. Na primer, ove nedelje su u Americi objavljene velike tarife na uvoz čelika i aluminijuma. Takođe je objavljeno da će biti blokirano preuzimanje „Kvalkoma", jedne od vodećih firmi za poluprovodnike u telefoniji, od „Brodkoma", koji je je sada kontrolisan iz Singapura. Počela je i bujica prodaje novih obveznica američke vlade, kojima moraju da se finansiraju budući deficiti, a koji su posledica programa predsednika Trampa za smanjivanje poreza i stimulaciju privrede. Kamatne stope takođe nastavljaju neumoljivo da rastu, uključujući i očekivano povećanje ovog meseca za četvrtinu procenta.

Dakle, situacija ne deluje veselo. Međutim, kao što smo već rekli, narod bi ipak da piće nastavi da teče i da se profit na berzi i dalje gomila. Nameće se očigledno pitanje - kada će se desiti sledeća šamarčina da se učesnici otrezne, kao što je na prvi pogled delovalo početkom prošlog meseca. Videćemo uskoro.

NE PROPUSTITE:

EKONOMSKA ANALIZA BORISLAV AGAPIJEV: Novi trend posle šoka na berzi

DR BORISLAV AGAPIJEV: Iz blagostanja u haos

SPECIJALNO ZA EKSPRES IZ SILICIJUMSKE DOLINE DR BORISLAV AGAPIJEV: Zemljotres na tržištu kapitala

DR BORISLAV AGAPIJEV: „Pijani” baroni izazivaju finansijsku krizu