STRAH SVETSKE BERZE OD OKTOBRA 1987: Da li će ponovo da usledi ekstremni pad kao pre 31 godinu

STRAH SVETSKE BERZE OD OKTOBRA 1987: Da li će ponovo da usledi ekstremni pad kao pre 31 godinu


Kamate FEDA koje su prošle nedelje podignute za 3,3 procenta, na svetskim berzama novca i kapitala izazvale su strah i zebnju, jer je ova nedelja u oktobru tradicionalno vrlo osetljiva na padove, podseća na mogući krah iz oktobra 1987. kad je u jednom danu zabeležen pad od skoro 20 procenata. Već  sledeće nedelje videćemo da li će berze uspeti da se provuku

Na svetskim berzama neko je počeo da gasi svetlo. Rast kamata od prošle nedelje se nastavio, ali sada je fasada počela definitivno da puca. Posle jednog pokušaja cimanja nagore, koji je neslavno propao, pad se nastavio. To je izazvalo malu frku i paniku među uslovljenim učesnicima koji očekuju da će genijalci na berzama i tržištima nešto promeniti, time što redovnu kupuju kad vrednost akcija bar malo padne. Ovakve dogodovštine su za njih neviđene, posebno zato što je većina učesnika na tim tržištima mlada i neiskusna, a navikli su samo na stalni turbo-rast neprestano stimulisan “finansijskom drogom”. Za celu tu ekipu je ovakvo gašenje svetla veoma čudno i zbunjujuće, što izaziva ne baš malu nelagodu.

Ukupna priča o cimanju gore-dole i na prvi pogled neprestanih oscilacija cena akcija većini posmatrača sa strane deluje čudno i neprirodno. Prisutna su i verovanja da sve to treba proglasiti samo praznim kockanjem i gubljenjem vremena i da se treba vratiti čvrstom novcu. O ovoj temi smo više puta pričali, pa naši čitaoci već znaju odgovor – čvrstog novca ima veoma malo i da su oni koji priznaju samo to osuđeni na večnu nestašicu i zavidno gledanje na druge koji uspevaju da plasiraju bankarske kule i gradove. Poenta je opet da je praktično sav novac u modernom svetu, a naročito na Zapadu, apstraktan i postoji samo u domenu elektronskih imotnih listova ogromnih banaka i finansijskih institucija. To je priroda modernog novca i kapitala, pa su oni koju uporno odbijaju lekciju osuđeni na stalnu nestašicu. Iz te perspektive, sve ovo cimanje je potpuno prirodan deo tog nebuloznog procesa kreiranja i postojanja modernog novca i kapitala. Učesnici na berzi to odlično znaju i dobrovoljno se druže sa ovim veoma stresnim sistemom, pošto odlično razumeju da se tu stvara praktično sav novac i kapital. To je na primer lekcija koju je Kina odlično naučila u poslednjih nekoliko decenija, a veliki broj drugih nisu.

Sledeća bitna poenta je da ovaj čudni proces i priroda kapitala nisu racionalni, a sam proces podložan je neverovatnim stvarima, kao što su čuveni tzv.  životinjski nagoni koje je popularizovao čuveni engleski ekonomista Džon Mejnard Kejns. Zvuči zaprepašćujuće da tako nešto može i samo da se pomene u kontekstu nečega tako ozbiljnog kao što su finansije i ekonomija. Ali to ne samo da nije zaprepašćujuće nego je apsolutno KLJUČNO u celoj priči. Koncept ovih nagona je u stvari usko povezan sa nagonima obične pohlepe, samo što su malo lepše zavijeni u oblande rasta. Kakve god da su, to su sile koje generišu velike bumove i manije na berzama i tržištima, kad se manje-više svi osećaju pijani od novca na sve strane. Takav period smo imali u zadnjih nekoliko godina, ali je sada raja počela da se trezni.

Cela poenta ovog padanja i cimanja je da su ovi nagoni počeli momentalno da se gase i to je vrlo loša vest za masu učesnika koji su se kladili na neprestani rast. Da ne pričamo o onima koji su se na to kladili sa pozajmljenim parama. U suštini glavni razlog je neumoljivo dizanje kamata koje, bez izuzetka, imaju taj efekat, ali uvek sa kašnjenjem od godinu-dve. Ovo je upravo razlog zašto smo toliko pričali i naglašavali koliko je dizanje kamata bitno. Glavni igrači znaju da od toga polazi sve dok ostali igrači to vide malo jednostavnije – samo kao malo povećanje nekih mesečnih računa za kamate.

Ova percepcija je pogrešna, jer smo na pragu ozbiljne dislokacije ili potencijalnog kraha. Takođe, možemo napomenuti da je ova nedelja u oktobru tradicionalno vrlo osetljiva na padove, podseća na mogući krah iz oktobra 1987. kad je u jednom danu zabeležen pad od skoro 20 procenata. Već sledeće nedelje videćemo da li će berze uspeti da se provuku.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar