TELEKOM UZVRAĆA UDARAC

TELEKOM UZVRAĆA UDARAC


Najavljena kupovina manjih kablovskih operatora, o kojoj govore u Telekomu, ukoliko se realizuje, koristila bi i krajnjim korisnicima, i Telekomu i državi. Građani bi mogli da dobiju bolju uslugu, Telekom bi povećao vrednost, a država bi potom mogla skuplje da ga proda. Nezadovoljna je samo konkurencija

Poslednjih godina spominjan uglavnom kao roba za prodaju, Telekom Srbija sada se nalazi u ulozi kupca. Jer, kako je to najavio generalni direktor ove kompanije Predrag Ćulibrk, pregovaraju o kupovini određenog broja kablovskih operatora.

– Razmišljamo o akviziciji operatora u Srbiji i Republici Srpskoj, u kojoj smo već prisutni sa multimedijalnim uslugama, sa idejom da popravimo našu tržišnu poziciju u domenu multimedije. Upravo na to se nadovezuju i naše investicije u sadržaj – rekao je Ćulibrk na konferenciji “Digital 2018″.

Ovaj posao Ćulibrk je najavio još u julu, navodeći da kompanija ima finansijske kapacitete da realizuje ove planove. O konkretnim kompanijama koje bi mogle da završe pod okriljem Telekoma, međutim, nije govorio ni tad, ni sad.

Ukoliko se ova najavljena akvizicija realizuje pažljivo, uz analizu poslovanja operatora koji se kupuju, i po realnoj ceni, korist bi mogla da bude višestruka. Profitirali bi obični građani, korisnici usluga, jer velika kompanija, kakav je Telekom, realno ima više mogućnosti da unapredi uslugu od malih operatora koji se bore za život.

Drugo, profitirao bi sam Telekom, jer bi povećao učešće na tržištu, na kojem u segmentu televizijskog sadržaja u Srbiji trenutno učestvuje sa oko 25 odsto. To je neznatno više od onoga što trenutno pripada tzv. malim operatorima, ali je za skoro 30 odsto manje od trenutno najjačeg irača u ovom segmentu – SBB-a.

 

Treće, profitirala bi i država kao većinski vlasnik, jer bi „domaćinski” urađen posao podigao vrednost kompanije. Pa ako bi neko u budućnosti opet želeo da Telekom iznese na tržište, teoretski bi mogao da ponudi cenu koja bi bila i nekoliko puta veća od do sada očekivanih oko 1,2 milijarde evra.

Trend

Konačno, Telekom se ovim potezom uklapa u trendove koji vladaju u Evropi, gde se već godinama radi na konsolidaciji telekomunikacionih tržišta. Primera radi, engleski Vodafon je maja ove godine završio dugo očekivanu kupovinu Liberti global telekoma u četiri zemlje po ceni od 18,4 milijarde evra!

Decembra 2017. i austrijski T-Mobile je za 1,9 milijardi evra kupio kablovskog operatora UPC Austrija, koji je pokrivao čak 36 odsto domaćinstava na tržištu, što ga je činilo pojedinačno najjačim igračem u ovoj oblasti.

Dojče telekom je, isto tako, još pre četiri godine razmatrao kupovinu manjih kablovskih operatora poput Tele Kolumbusa i Primakoma.

Teoretski, dakle, reč je o logičnom i legitimnom, poslovnom potezu od kojeg bi koristi imali mnogi. Teoretski, opet, normalno je da svaki očekivano dobar poslovni potez koji određena kompanija povuče ima i svoje protivnike i kritičare. Oni logično dolaze iz redova najvećih konkurenata.

Tako se u pomenutoj akviziciji Vodafona najviše pogođenim našao Dojče telekom. Ova nekada monopolistička državna kompanija ocenila je da posao, koji je obuhvatio i kupovinu kompanije Junitimedia u Nemačkoj, Britancima obezbeđuje dominantan položaj u segmentu kablovske televizije, odnosno prednost u oblasti širokopojasnog interneta. Zaboravili su, pritom, da su par godina ranije i sami postupali na isti način vodeći se poslovnom logikom, te da su i sami u tom trenutku bili pod kontrolom zbog preuzimanja kompanije Sprint u SAD.

Kritike konkurencije

U Srbiji, pak, kritike na račun najavljenog širenja Telekoma u Srbiji i regionu stižu sa adrese SBB-a, operatora koji drži dobar deo regiona, a samo u Srbiji pokriva 54 odsto pretplatnika u segmentu distribucije medijskih sadržaja.

To je, naravno, razumljivo, jer bi, ukoliko zaista kupi manje kablovske operatore u Srbiji i RS, a možda i u Crnoj Gori, Telekom postao gotovo ravnopravan takmac kompaniji iza koje stoji američki investicioni fond KKR. Čudno je, međutim, to što kritike dolaze od kompanije koja je do vodećeg položaja došla na isti način – kupovinom i usisavanjem manjih igrača na tržištu. Pritom često nije vođeno računa kako su ti manji igrači izgradili svoju infrastrukturu (razvlačenje kablova na divlje, s krova na krov…).

Da bi razmišljao na isti način kao sadašnje rukovodstvo Telekoma, za “Ekspres” priznaje i jedan iskusni menadžer koji je već godinama u telekomunikacionom biznisu.
– Isto to rade i operatori po svetu. To je normalna i očekivana stvar. Radio bih isto da sam u Telekomu. Mali ne mogu da opstanu sami, jer finansijski nisu jaki, a samim tim ni usluga im neće biti dobra. U suštini, to je dobro za sve, i za korisnike i za male operatore koji dalje ne mogu da jačaju i za Telekom – uveren je ovaj menadžer koji je želeo da ostane anoniman, jer ga na ograničenje javnog nastupa obavezuje ugovor sa sadašnjim poslodavcem.

Da je u pitanju klasično širenje poslovanja na druge segmente, jer se prihodi od klasičnih telekomunikacionih usluga (SMS, voice…) smanjuju, veruje i konsultant za elektronske medije Zoran Torbica.
– Prihodi od ovih grana im se smanjuju iz godine u godinu. Povećava se korišćenje interneta i njihova infrastruktura to prati. Telekom je krenuo i sa proizvodnjom svog sadržaja, kao što je Arena sport, jer u tome je novac, kao i u „over the top” servisima. To su oni dobro primetili – ocenjuje Torbica za “Ekspres”.

Opširiniji tekst o ambicioznim planovima Telekoma možete pročitati u najnovijem broju Ekspresa koji će se od petka naći u prodaji na kioscima

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar