VOL STRIT KAO PIJACA ZELENI VENAC: Ekonomska analiza dr Borislav Agapijev

VOL STRIT KAO PIJACA ZELENI VENAC: Ekonomska analiza dr Borislav Agapijev


Iako glava i pisma deluju nepredvidljivo, oni se uvek povinuju zakonima i procentima verovatnoće. Situacija na berzi je vrlo slična, s tim što se verovatnoće menjaju u zavisnosti  od stanja na tržištima. Kada su veselje i euforija na tržištima, verovatnoća da će vrednost novca i kapitala  da skoči u bilom kojem danu je veća od pedeset odsto. To apsolutno ne  znači da nema dana kada tržišta padaju čak i u najvećim euforijama i epizodama pomahnitale pohlepe. Ove veštine i nauka shvatanja verovatnoće slučajnih procesa je u srcu tržišta, uvek je tamo i bila. Prihvatanje ovog koncepta je ključna stvar da bi se uopšte moglo pričati o bilo kakvim pokušajima spoznaje i razumevanja šta se dešava

Vrteška gore -dole na berzama se nastavlja, naročiti posle neverovatne vesti da su kanadske vlasti uhapsile tehničkog direktora (direktorku) Kineskog telekomunikacionog giganta Huavej. Ovaj događaj je više od diplomatskog incidenta, Kina je odmah uložila zvanični protest hitnim pozivom ambasadora SAD i Kamnade u Kini gde su poručili da će Kina preduzeti recipročne mere ukoliko direktorka Huaveja ne bude momentalno oslobodjena. U sadašnjoj situaciji ovaj incidenat ima posebno značenje, bio je to veoma hladan tuš za nade “bikova”, velikih invetitora na Volstritu, da će se predsednik Tramp i Kina ipak nekako dogovoriti  i da će opet da se nastavi stara priča. U stvarnosti vrlo teško,  čak i da se pretvaramo da ima šanse, sa ovakvim predsednikovim potezima. Prva reakcija na tržištima je bila negativna, ali je to nekako brzo ispeglano kada je puštena vest, ili kako se to kod nas u srpskom žargonu kaže “buva” , da će ipak doći do nekog proboja u pregovorima. Sve to je delovalo namešteno, ali je uspelo da napravi S&P500 indeks u SAD da odskoči od 2600 koji se sad jasno pokazuje kao ključni nivo. Drugim rečima bilo koji pad ili završavanje berze na kraju dana ispod će generistati masovnu prodaju i mnogo veći pad.

Sad bi bilo korisno da napravimo malu retrospektivu – korak unazad – da  pojasnimo  “veliku sliku” koja uvek mora da se ima u vidu, bez obzira na masu detalja, vesti, finti i trikova koji se stalno dešavaju na berzama. Ili kako kažu u Americi, treba da pazimo da ne promašimo, da ne vidimo celu sumu zbog svog drveća. “Drveće” i masa detalja, kao i stalno cimanje, sve to početnicima – posmatračima sa strane – deluju veoma frustrirajuće i kao jedan od glavnih indikatora besmislenosti tržista. Cela poenta je u tome da stvari koje naizgled deluju kao slučajnost,  nusu uvek takve. Na primer,  ako bacamo novčić niko ne može da vam kaže kako će da ispadne sledeće bacanje. Ono što se zna sa velikom sigurnošću je da će u npr. 100 bacnja oko pola biti glava a  pola pismo. Iako glava i pisma deluju nepredvidljivo, oni se uvek povinuju zakonima i procentima verovatnoće. Situacija na berzi je vrlo slična, s tim što se verovatnoće menjaju u zavisnosti  od stanja na tržištima. Kada su veselje i euforija na tržištima, verovatnoća da će vrednost novca i kapitala  da skoči u bilom kojem danu je veća od pedeset odsto. To apsolutno ne  znači da nema dana kada tržišta padaju čak i u najvećim euforijama i epizodama pomahnitale pohlepe. Ove veštine i nauka shvatanja verovatnoće slučajnih procesa je u srcu tržišta, uvek je tamo i bila. Prihvatanje ovog koncepta je ključna stvar da bi se uopšte moglo pričati o bilo kakvim pokušajima spoznaje i razumevanja šta se dešava.

Naravno, sledeći deo velike slike je ne samo prihvatanje tržišta i berzi kao slučaujnih statističkih procesa, gde se verovatnoće periodično menjaju u strukturalnim periodima. Drigi deo velike slike tržišta je glavna poenta, da tržišta predstavljaju kapital koji je najbitnija forma modernog bogatstva. Drugim rtečima, kao što smo već pričali više puta, sam novac tj. gotovina je veoma uska kategorija, ima ga mnogo malo da bi se uopte moglo pričati o tome da sve svetsko bogatsvo može bitu direktno isplaćenu u gotovini. To je nemoguce i nije bilo moguće već hiljadama godina. Osnova bogatstva bogatih ljudi, zemalja i najvećih svetskih sila je u kapitalu koji postoji samo kao koncept stanja tržišta koja generu stalno kapital. To je osnova svetskog bogatsva i takva je već stotinama goduina, od početka kapitalizma. Ljudi i zemlje koji uporno pobijaju i odbijaju da prihvate ulogu tržišta kao većinske forme kapitala su osudjeni da uvek  budu u hroničnoj nestašici bogatstva i kapitala, nikada ne shvatajući zašto. Bilo kakav pokušaj da se ta razlika izmedju novca i gotovine i oskudice kapitala odjednom sredi preko masovnog štampanja novca, uvek se zaršava isto – sa maivnom inflacijom preko noći koja takvim akterima deluje kao potpuno iznenadjenje.
Shvatanje, praćenje i studiranje tržišta i proces na njima su sutina kapitala i bogatsva. To je jedan od glavnih razloga za pisanje izveštaja iz Silicijumske doline, jer mi želimo da uvedemo zainteresovane čitaoce u celu materiju najednostavan i  pristupačan način, bez lazih predstavljanja nepoterbne kompleksnosti, dezinformacija i raznih drugih trikova. Tržiste kapitala, čak i najčudnijih finasijskih instrumenta kao što su finasijski derivati, na kraju jedna obična pijaca, gde vladaju manje više ista pravilla kao na poznatoj beogradskoj  pijaci Zeleni Venac. Sadašnja faza izduvavanja svetskih finasijskih i kapitalnih tržišta je ključna zbog toga što suštinski obelodanjuje i pokazuje koja količina kapitala se, u sadašnjoj situaciji, pokazuje kao lažna i nepostojeća. Zato je trenutno ta priča toliko bitna i interesantna. Takodje je i odlična lekcija za budućnost, za one  koji do sada nisu učestvovali u toj priči, udju u nju i počn sami da generišu sopstveni kapital i bogatstvo.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar