"ŽIVOTINJSKI NAGON NA VOLSTRITU" : "Bikovi zatajili", a na berzi dominirao " skok mrtve mačke"

Pojam "životinjski nagon", koji je ne samo primarni zakon na tržištima novca i kapitala, nego je njegova suština, prvi je uveo i formulisao najveći i najčuveniji ekonomista i teoretičar kapitalizma Džon Mejnard Kejns

Prošle nedelje smo pričali o pucanju fasada na svetskim berzama novca i kapitala, što se nastavilo i ove sedmice. Očekivanja na Volstritu su naravno bila da će da ulete masovno "bikovi" (krupni berzanski igrači) koji će sve to da pokupuju, navodno oduševljeni popustima na akcije i obveznice kao dete u radnji sa igračkama. Realnost je ispala dosta drugačija, gde su prvenstveno bikovski kupci debelo zatajili. Par njenih skokova je bilo, ali vrlo slabašnih, posustali su istog dana da bi se na kraju sesije na berzi opet pretvorili u prodaje. To se na Volstritu inače zove "skok mrtve mačke" gde opisuju fintu kada je oporavak i kupovina samo kratkotrajan privid. Naravno, postavlja se razumno pitanje šta se to desilo da su svi ti bikovski kupci odjednom dobili neki strah i ne kupuju refleksivno čim berza i malo padne.

I ne samo da ne kupuju, nego čak i prodaju padove i koriste ih da utrpaju ono što prodaju naivnijim učesnicima, da ne upotrebimo drugi, vulgarniji izraz.

Ovaj prelaz i fluktuacije su jedna od najvećih misterija berzi i tržišta pošto je mnogima potpuno nejasno zašto su odjednom gomile zaluđenih kupaca prestale da kupuju. Pošto su to dugogodišnji procesi, lako se dobije privid i zabluda da je to uvek tako, da je to njihova navodna "ljudska priroda" i da su oni uvek tako zaluđeni. Naši čitaoci svakako znaju odgovor koji su to "životinjski nagoni" koji su jedan od najbitnijih pokretača tržišta.

Za one koji veruju samo u ortodoksne teorije efikasnih tržišta gde navodno sve ima smisla i učesnici na tržištima uvek racionalno reaguju, to je neprihvatljiv šok i hladan tuš koji pobije njihove najdublje vere i dogme. Inače, kao što smo već pre pomenuli, ovaj čudni pojam ne samo da je prihvaćen od najvećih teoretičara i umova kapitalizma, nego su ga oni i skrojili! Već smo pomenuli u prethodnim raportima iz Silicijumske doline da je pojam "životinjski nagon" prvi uveo i formulisao najveći i najčuveniji ekonomista i teoretičar kapitalizma Džon Mejnard Kejns.

Suština priče je da je srce celog sistema jedan iracionalan i nepredvidiv proces koji je glavni mehanizam formacije kapitala. Ekonomski udžbenici guraju teorije efikasnih tržišta i racionalnih odluka o formaciji kapitala i novčane mase, ali gruba realnost je da je taj ključni proces na nivou najprimitivnijih ljudskih nagona. Naravno, treba da naglasimo da to ne znači da takav čudan i primitivan sistem ne može da radi nikada. Naprotiv. U periodima ekspanzija, brzog ekonomskom razvoja i finansijskih manija, on radi veoma dobro, u stvari, suviše dobro. Njegova druga slika i lice se otkrivaju tokom recesija kontrakcija i kriza kada su svi u čudu šta se to dešava i ko to stalno gasi svetlo.

Da rezimiramo, proces formacije kapitala je veoma primitivan u suštini, bar sa strane filozofskih i socijalnih razmatranja, pošto se svodi na jedan haotični primitivizam. Međutim, veoma je bitno naglasiti opet da to ne znači da taj proces ne fukcioniše! On ne samo da radi na mahove nego je u globalu i u proseku najbolji mehanizam formacije i suštine bogatstva i kapitala, i ključni je razlog što je kapitalizam pobedio i potukao sve alternativne ekonomske sisteme. Osim filozofskog i socijalnog primitivizma, takođe je u pitanju i ekonomski primitivizam zbog toga što čak i danas ceo svet, uključujući i počevši od najvećih pobornika i praktikanata kapitalizma, u stvari veoma slabo sve to razume. Razlog je maltene religiozno dogmatsko pobijanje teorija koje pokušavaju da stave bar malo svetla na taj neverovatni mehanizam, i stalna i neprestana, uzaludna promocija navodno efikasnih tržišta gde se svi racionalno ponašaju i cene su uvek dobro formirane. Uspešni učesnici tržišta znaju da su sve ovakve dogme samo zabluda i razvijaju svoje mehanizme koje primenjuju za trgovinu na tržištima. Inače, jedna mala ilustracije ove situacije je česta pogrdna karakterizacija ekonomije kao "očajne nauke", to jest aktivnosti koja uopšte nije stvarno egzaktna i naučna, nego ima samo takav privid i fasadu. Za one koji misle da su tako nešto zlobno smislili najveći kritičari ekonomije, biće iznenađeni da čuju da takav stav imaju najpoznatiji i najelitniji ekonomisti koji su to sročili iz frustracije i uzaludnosti ekonomije kao discipline.

U vezi sa ovom pričom o životinjskom nagonu i formaciji kapitala, naši redovniji čitaoci već možda imaju dobru ideju šta je jedan od glavnih faktora koji utiče na paljenje, podrivanje ili gašenje i suzbijanje takvih nagona. To su naravno kamate i onda postaje jasnije zašto su kamatne stope toliko bitne u celom ekonomskom sistemu.

Naivni učesnici i posmatrači, kao i masa potrošača, misle da je to neka nebulozna apstrakcija i da ih nije brige ako plate neki procenat više za zajmove, ako mogu da ih pokriju.

Oni ne shvataju da je priča mnogo dublja i da su kamatne stope i njeni ne samo dugogodišnji trendovi sreće, kapitala i bogatstva u svetu, već imaju i suprotnu ulogu stotinama godina. Shvatanje i spoznaja ove činjenice je osnova uspešnog učestvovanja na tržištima i pravljenja kapitalom i bogatstvom.