ZLATNA GROZNICA

Istraživanja su potvrdila da nalazište Čukaru Peki leži na 20 milijardi dolara vrednim naslagama bakra i zlata. Da se na tom mestu otvori rudnik, trebaće više od pet milijardi dolara. Osim rudne rente i radnih mesta, šta od toga ima država Srbija?

Verovatno smo svi pomalo mislili da je priča kako Srbija leži na rudnim bogatstvima samo jedno od mitomanskih preterivanja kakvim smo inače skloni, ali ovaj put pobornici ovakvih teorija imaju pravo. Zahvaljujući božanskom proviđenju ili naprosto sreći, Srbija očigledno leži na rudama. Da tako ne misle samo oni koji veruju da smo pripadnici izabranog naroda govori i podatak da u ovom trenutku nekoliko desetina stranih kompanija, od kojih su većinom ozbiljni igrači u tom biznisu, na više od 120 lokacija širom Srbije ispituje da li se u utrobi zemlje kriju naslage olova, cinka, hroma, bora, litijuma, ali ponajviše bakra, srebra i zlata. Vrednosti nekih nalazišta vrede više milijardi evra. Znamo, teško je poverovati, ali je još teže poverovati da je na primer za nalazište Čukaru Peki, nad kojim istražna prava ima kompanija „Nevsun" iz Kanade, švedski „Lundin" nudio milijardu i četiri stotine miliona kanadskih dolara i da je ponuda glatko odbijena. I ne samo što je odbijena, nego je pritom od menadžmenta „Nevsuna" okarakterisana kao neprijateljska.

Druga uspešna priča je već odavno poznata srpskoj javnosti. Radi se o nalazištu litijuma i bora u okolini Loznice i čuvenog jadarita. U njima se prema prvim procenama nalazi više od 130 miliona tona rude litijuma ili skoro deset odsto ukupnih svetskih rezervi ovog minerala. Prava nad ovim nalazištem ima čuveni „Rio Tinto". Sličan rezultat očekuje se i na lokalitetu Boljevac gde američki „Balan gold" traga za nalazištem borita. Procena je da će nalazište „Rio Tinta" kod Loznice vredeti 10 milijardi dolara i da će biti neophodna investicija od najmanje milijardu da bi se na tom lokalitetu pokrenuo rudnik koji bi u prvoj fazi zaposlio najmanje 1.000 rudara.

Za zlatom se traga u okolini rudnika Lece, ali i na lokalitetima Statovac, Tulare, Degrmen, Babin Kal, Brestovac, Metovnica, Donja Trešnjica, Baćevica, Kraljevica, Čoka Kupjatra...
Ipak, apsolutni primat odnosi već pomenuto nalazište Čukaru Peki. Prvobitno projekat kanadske kompanije „Rezervoar minerals" i američkog giganta „Friporta" tokom skoro decenije istraživanja u svetskim rudarskim krugovima zaradio je nadimak „zver sa istoka". U međuvremenu za 500 miliona dolara kanadski „Nevsun", nesumnjivo veliki igrač u rudarskom svetu, ali s problematičnim imidžom, kupuje prava „Rezervoar mineralsa" i ulazi u partnerstvo sa „Friportom" koji zadržava 40 odsto ležišta i to u donjem nivou za koji se očekivalo da će biti bogat bakrom, zlatom i srebrom. Sigurno je da su svi očekivali, ali je isto tako izvesno da se niko pa ni najveći optimisti iz „Friporta" i „Nevsuna" nisu nadali šta će tamo zateći.

Rudarski bum
Procene govore da ukoliko bi se pokrenula ova dva rudnika, jadarit u Loznici i Čukaru Peki, udeo rudarstva u ukupnom BDP bi se udvostručio. Stručnjaci se slažu da je to prirodna predispozicija koju moramo iskoristiti.

Profesor Vojin Čokorilo sa Rudarsko-geološkog fakulteta smatra da nas očekuje rudarski bum.

-Ceo prostor Karpata ima mnogo rudnog blaga. Znači, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Srbija. Plemeniti metali koji dominiraju ovim nalazištima napraviće pravi Eldorado u narednih deset godina -smatra Čokorilo.

Opširnije pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...