INTERVJU, ALJBIN KURTI: ZSO je zamišljena kao nova Republika Srpska

INTERVJU, ALJBIN KURTI: ZSO je zamišljena kao nova Republika Srpska


Nekadašnji slogan “Kosovo je Srbija”, Vlada Srbije zamenjuje sloganom “Kosovo će postati Bosna”. Dvadeset šestog aprila 1991. godine 14 opština u BiH je napravilo svoju Zajednicu opština koja je 9. januara 1992. proglasila nezavisnost, a 28. februara te godine RS je dobila Ustav, kaže Kurti za “Ekspres”

U trenutku kada čitate ovaj tekst, u parlamentu u Prištini je možda formirana vladajuća većina koju predvodi koalicija stranaka bivših vođa OVK Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i Fatmira Ljimaja, a podržava ih Srpska lista. Ili se pak nastavlja, ko zna koja po redu, politička kriza na Kosovu i parlament i vlada su i dalje u fazi konstituisanja (iako su izbori održani 7. juna). Da li će biti prvi ili drugi scenario, šanse su 50:50, da ne kažemo 60:60 – kakav je u sredu i dalje bio odnos snaga u kosovskoj skupštini. Polovina njih podržava predlog da predsednik parlamenta bude Haradinajev koalicioni partner Kadri Veselji, ostali su protiv toga. Tako da, ako nije već postao premijer, to će značiti da je Haradinaj izgubio u foto-finišu, odnosno da ni do četvrtka, kada je bio zakazan nastavak sednice, nije uspeo da kupi odlučujućeg, 61. poslanika. Međutim, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, te tako ni potencijalna kriza nije loša za sve. Naime, druga opcija ide naruku radikalnom pokretu Samoopredeljenje, koji će, ako uspe da prolongira formiranje vlade, izazvati vanredne parlamentarne izbore na jesen, na kojima im svi analitičari predviđaju apsolutnu pobedu. Dugoročno, velika je verovatnoća da sledeći kosovski premijer bude kandidat Samoopredeljenja Aljbin Kurti, ne tako mladi lider mlađe generacije. Stariji ga se sećaju kao jednog od vođa antimiloševićevskih studentskih protesta u Prištini 1997, a danas on predstavlja ekstremnog nacionalistu, koji je najavio prekid pregovora sa Beogradom, ali i obračun sa korumpiranim ratnim zločincima na Kosovu. Odaje utisak slobodoumnog levičara, koji se ne klanja trulom Zapadu, ali ipak upućeni tvrde da je u suton poslednjih dešavanja u kosovskoj skupštini i on dobio presudni klimoglav i podršku Amerikanaca. Da je to istina pokazuje i to što su tokom održavanja konstitutivne sednice Skupštine prošlog četvrtka u sali sedeli i čuveni i Srbima omraženi bivši šef OEBS-a Vilijam Voker, ali i skoro celo osoblje Ambasade SAD u Prištini. Zanimljivo je da osnivač Samoopredeljenja neće u koaliciju sa Srbima jer bi u “tom slučaju kosovska vlada imala dva glavna grada – Prištinu i Beograd”, ali ni albanskim kolegama nije simpatičan. U političkim kuloarima se pominje da bi predsednik Hašim Tači učinio sve samo da Kurtiju ne da mandat za formiranje vlade. Zato ne čudi što je on doskoro predstavljao strašilo za međunarodnu zajednicu – “vidite ko će doći ako nas ne izaberete”, uprkos tome što su mu glavni politički oponenti označeni kao ratni zločinci. Ne obazirući se preterano na ove međustranačke i proceduralne začkoljice na Kosovu, intervju s Kurtijem započinjemo ključnim pitanjem za opstanak Srba sa Kosova – o formiranju Zajednice srpskih opština, na koje on na čistom srpskom, iako skoro 20 godina nije bio u Beogradu, odgovara da je to ravno stvaranju “nove Republike Srpske”.
Ako je kosovska nezavisnost “realnost koju Srbija treba samo da prihvati”, zašto se vodi dijalog u Briselu?
– Dosadašnjim dijalogom u Briselu, Srbija je želela da se približi EU, a istovremeno da ojača Srbiju unutar Kosova. U tim pregovorima Kosovo je pre bila tema dijaloga nego jedna od strana na dijalogu. To je zbog nemarnosti korumpiranih kosovskih vlasti. Nekadašnji slogan “Kosovo je Srbija” Vlada Srbije zamenjuje sloganom “Kosovo postaće Bosna”. Zajednica opština sa većinom Srba je upravo način kako se stvarala Republika Srpska. Dvadeset šestog aprila 1991. godine 14 opština u BiH napravilo je svoju Zajednicu opština koja je 9. januara 1992. proglasila nezavisnost, a 28. februara te godine dobila svoj Ustav.
Ukoliko postanete premijer, hoćete li nastaviti pregovore s Beogradom? U kom formatu i gde? Sa kojim ciljem?
– Pregovori su obustavljeni. Bilo je previše investicije, a premalo dobitka od ovih šestogodišnjih pregovora. Vreme je da se razmatra zašto je bilo ovako. Nama su potrebni razgovori sa EU o pregovorima sa Beogradom. Nismo protiv dijaloga u principu, ali smo protiv dijaloga bez principa. Pre svega, mi ćemo uspostaviti dijalog sa Srbima sa Kosova. Biće to otvoren dijalog, demokratski i društveni, odozdo pa nagore, posvećen naročito ekonomskom razvoju, fokusiran na zapošljavanje ljudi, a ne samo na makrofinansijsku stabilnost.
Podržavate li formiranje ZSO i na koji način biste osigurali bezbednost i normalan život Srbima na Kosovu?
– Ideja i zahtev sa ZSO nisu došli od kosovskih Srba nego iz Beograda. Kada je 23. decembra 2015. Ustavni sud Kosova proglasio da ZSO nije u skladu sa čak 23 člana Ustava, nijedan Srbin sa Kosova nije se bunio, nego je samo Beograd postao veoma ljut. Integracija Srba i njihovo blagostanje može se postići društvenom integracijom putem ravnopravnosti i razvoja, a ne samo institucionalnom integracijom putem privilegija za srpske ministre i poslanike.

Opširnije čitajte u novom Ekspresu koji je na kioscima od petka, 11. avgusta. . .

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar