INTERVJU, ALJBIN KURTI: ZSO je zamišljena kao nova Republika Srpska

INTERVJU, ALJBIN KURTI: ZSO je zamišljena kao nova Republika Srpska


Nekadašnji slogan “Kosovo je Srbija”, Vlada Srbije zamenjuje sloganom “Kosovo će postati Bosna”. Dvadeset šestog aprila 1991. godine 14 opština u BiH je napravilo svoju Zajednicu opština koja je 9. januara 1992. proglasila nezavisnost, a 28. februara te godine RS je dobila Ustav, kaže Kurti za “Ekspres”

U trenutku kada čitate ovaj tekst, u parlamentu u Prištini je možda formirana vladajuća većina koju predvodi koalicija stranaka bivših vođa OVK Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, Kadrija Veseljija i Fatmira Ljimaja, a podržava ih Srpska lista. Ili se pak nastavlja, ko zna koja po redu, politička kriza na Kosovu i parlament i vlada su i dalje u fazi konstituisanja (iako su izbori održani 7. juna). Da li će biti prvi ili drugi scenario, šanse su 50:50, da ne kažemo 60:60 – kakav je u sredu i dalje bio odnos snaga u kosovskoj skupštini. Polovina njih podržava predlog da predsednik parlamenta bude Haradinajev koalicioni partner Kadri Veselji, ostali su protiv toga. Tako da, ako nije već postao premijer, to će značiti da je Haradinaj izgubio u foto-finišu, odnosno da ni do četvrtka, kada je bio zakazan nastavak sednice, nije uspeo da kupi odlučujućeg, 61. poslanika. Međutim, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane, te tako ni potencijalna kriza nije loša za sve. Naime, druga opcija ide naruku radikalnom pokretu Samoopredeljenje, koji će, ako uspe da prolongira formiranje vlade, izazvati vanredne parlamentarne izbore na jesen, na kojima im svi analitičari predviđaju apsolutnu pobedu. Dugoročno, velika je verovatnoća da sledeći kosovski premijer bude kandidat Samoopredeljenja Aljbin Kurti, ne tako mladi lider mlađe generacije. Stariji ga se sećaju kao jednog od vođa antimiloševićevskih studentskih protesta u Prištini 1997, a danas on predstavlja ekstremnog nacionalistu, koji je najavio prekid pregovora sa Beogradom, ali i obračun sa korumpiranim ratnim zločincima na Kosovu. Odaje utisak slobodoumnog levičara, koji se ne klanja trulom Zapadu, ali ipak upućeni tvrde da je u suton poslednjih dešavanja u kosovskoj skupštini i on dobio presudni klimoglav i podršku Amerikanaca. Da je to istina pokazuje i to što su tokom održavanja konstitutivne sednice Skupštine prošlog četvrtka u sali sedeli i čuveni i Srbima omraženi bivši šef OEBS-a Vilijam Voker, ali i skoro celo osoblje Ambasade SAD u Prištini. Zanimljivo je da osnivač Samoopredeljenja neće u koaliciju sa Srbima jer bi u “tom slučaju kosovska vlada imala dva glavna grada – Prištinu i Beograd”, ali ni albanskim kolegama nije simpatičan. U političkim kuloarima se pominje da bi predsednik Hašim Tači učinio sve samo da Kurtiju ne da mandat za formiranje vlade. Zato ne čudi što je on doskoro predstavljao strašilo za međunarodnu zajednicu – “vidite ko će doći ako nas ne izaberete”, uprkos tome što su mu glavni politički oponenti označeni kao ratni zločinci. Ne obazirući se preterano na ove međustranačke i proceduralne začkoljice na Kosovu, intervju s Kurtijem započinjemo ključnim pitanjem za opstanak Srba sa Kosova – o formiranju Zajednice srpskih opština, na koje on na čistom srpskom, iako skoro 20 godina nije bio u Beogradu, odgovara da je to ravno stvaranju “nove Republike Srpske”.
Ako je kosovska nezavisnost “realnost koju Srbija treba samo da prihvati”, zašto se vodi dijalog u Briselu?
– Dosadašnjim dijalogom u Briselu, Srbija je želela da se približi EU, a istovremeno da ojača Srbiju unutar Kosova. U tim pregovorima Kosovo je pre bila tema dijaloga nego jedna od strana na dijalogu. To je zbog nemarnosti korumpiranih kosovskih vlasti. Nekadašnji slogan “Kosovo je Srbija” Vlada Srbije zamenjuje sloganom “Kosovo postaće Bosna”. Zajednica opština sa većinom Srba je upravo način kako se stvarala Republika Srpska. Dvadeset šestog aprila 1991. godine 14 opština u BiH napravilo je svoju Zajednicu opština koja je 9. januara 1992. proglasila nezavisnost, a 28. februara te godine dobila svoj Ustav.
Ukoliko postanete premijer, hoćete li nastaviti pregovore s Beogradom? U kom formatu i gde? Sa kojim ciljem?
– Pregovori su obustavljeni. Bilo je previše investicije, a premalo dobitka od ovih šestogodišnjih pregovora. Vreme je da se razmatra zašto je bilo ovako. Nama su potrebni razgovori sa EU o pregovorima sa Beogradom. Nismo protiv dijaloga u principu, ali smo protiv dijaloga bez principa. Pre svega, mi ćemo uspostaviti dijalog sa Srbima sa Kosova. Biće to otvoren dijalog, demokratski i društveni, odozdo pa nagore, posvećen naročito ekonomskom razvoju, fokusiran na zapošljavanje ljudi, a ne samo na makrofinansijsku stabilnost.
Podržavate li formiranje ZSO i na koji način biste osigurali bezbednost i normalan život Srbima na Kosovu?
– Ideja i zahtev sa ZSO nisu došli od kosovskih Srba nego iz Beograda. Kada je 23. decembra 2015. Ustavni sud Kosova proglasio da ZSO nije u skladu sa čak 23 člana Ustava, nijedan Srbin sa Kosova nije se bunio, nego je samo Beograd postao veoma ljut. Integracija Srba i njihovo blagostanje može se postići društvenom integracijom putem ravnopravnosti i razvoja, a ne samo institucionalnom integracijom putem privilegija za srpske ministre i poslanike.

Kurti 1Prava integracija Srba i njihovo blagostanje može se postići društvenom integracijom putem ravnopravnosti i razvoja, a ne samo institucionalnom integracijom putem privilegija za srpske ministre i poslanike

Kako bez toga građanima Kosova omogućiti viznu liberalizaciju i ulazak u EU i NATO?
– Uslovi za liberalizaciju viza nisu povezani sa dijalogom sa Srbijom. Ostala su samo još dva uslova, naime, borba protiv korupcije sa konačnim rešenjima kazni za korumpirane visoke službenike i demarkacija granice sa Crnom Gorom. Što se tiče ulaska u EU i NATO, i Srbiji i Kosovu su potrebni dobrosusedski odnosi, međusobno priznavanje, ali za sve to Srbija je ta koja mora da se promeni mnogo više nego Kosovo.
Šta očekujete od unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji koji je započeo Vučić? Čemu to služi?
– Vučić je najavio promene Ustava. On zna da Srbija ne može puno da napreduje ka EU bez promene Ustava. On mora sad da uradi nešto. Ovaj dijalog je sredstvo. Ali više je dijalog za EU nego za Srbe. Znači, više je spoljašnji nego unutrašnji dijalog. Pratićemo u kom smeru i sa kakvim sadržajem će se buduće promene Ustava Srbije odvijati.
Ministri u Vladi Srbije predlagali su različita rešenja – Rasim Ljajić “sve sem stolice u UN”, a Ivica Dačić podelu Kosova. Šta kažete na te predloge?
– S ovim predlozima oni nam samo potvrđuju da su oni sami deo problema. Nema rešenja sa takvim predlozima koji govore šta Kosovo neće moći ili mu neće biti dozvoljeno.
Očekujete li da sud za OVK rasvetli zločine počinjene 1998. i 1999. i procesuira one najodgovornije? Da li je to moguće ako su oni na najvišim pozicijama u državi?
– Nama ne treba još jedan specijalni međunarodni sud nego univerzalna pravda za normalne sudove. To što nisu uradili Unmik, Euleks i Haški tribunal zašto bi uradio ovaj najnoviji međunarodni sud?! Međunarodna zajednica na Kosovu imala je bezbroj činjenica da uhapsi i osudi najviše rangirane političare Kosova za njihove zločine mira (brutalna privatizacija, tenderomanija itd.) nego što ih je bezuspešno gonila za ratne zločine. Bilo je zločina nad Srbima posle rata, ali to nije uradila na organizovan način OVK nego pojedinci – svi oni treba da se uhapse, osude i kazne.
U Prištini su Vaši partijski saborci nekada i suzavcem prekidali sednice Skupštine, a simbolično ste porušili slova na spomeniku “Newborn”. Postoje li institucije na Kosovu, pa samim tim i država? Ko narušava njenu skoro rođenu državnost?
– Mi smo politički pokret koji se ne zadovoljava samo reprezentativnom demokratijom nego upotrebljava i direktnu akciju. Naš pokret je doprinos demokratiji u kosovskoj državi i vitalnosti društva.
Dok je Tači predsednik i najmoćniji čovek u zemlji, da li je moguće izbeći “vladavinu ratne i korumpirane koalicije”, kako ste, da parafraziram, nazivali koaliciju PAN i njene lidere?
– Razlika nije toliko između ratnog i mirnog krila nego između idealističkog i materijalističkog krila. Naš pokret je udvostručio broj glasova. Mi smo postali najveća stranka na Kosovu. Promene su počele. Nije više moguće zaustaviti ih. Ne možemo se vratiti na vreme pre 11. juna 2017. godine.
Šta će biti u četvrtak na sednici Skupštine Kosova? Kažu da sad “Amerikanci nemaju ništa protiv Vas kao premijera”…
– Koalicija PAN oko Haradinaja je najavila da neće učestvovati u četvrtak. Oni bojkotuju konstitutivnu sednicu iako imaju pravo da predlože presedavajućeg. Očigledno nemaju većinu od 61 poslanika. Tokom 2014. može se reći da je bilo nekih dodatnih međunarodnih uslova za naš pokret da bismo se uključili u vlast, odnosno da nas druge stranke prihvate u postizbornoj koaliciji. Danas više nema uslova.
Može li Kosovo da napreduje bez američke podrške i pomalo poltronskog odnosa prema Vašingtonu?
– Mi smo zahvalni SAD za pomoć tokom rata i priznavanje naše nezavisnosti. Mi ne mislimo da postoje samo dve krajnje mogućnosti: ili neprijateljstvo ili poltronizam. Moguće su alijanse i partnerstvo.
A jeste li spremni da napravite koaliciju sa Srpskom listom?
– Mi želimo da napravimo koaliciju koja neće zavisiti od Srpske liste zbog zavisnosti Srpske liste od Beograda. Ali naravno da ćemo poštovati Ustav koji kaže da u slučaju da vlada ima više od 12 ministarstava, onda dva ministra moraju biti Srbi, ali ne obavezno iz Srpske liste. Mi nismo protiv kosovskih Srba nego je Srbija protiv Kosova.
Šta očekujete od Ramuša Haradinaja kao potencijalnog premijera? Koje poteze i kakvu politiku?
– Ako on postane premijer, više će se zvati nego biti premijer, jer zavisiće previše od PDK (stranka Hašima Tačija i Kadrija Veseljija, prim. aut.) sa jedne strane i Srpske liste sa druge. Biće to veoma kratkoročna vlada.
Šef Kancelarije za KiM Marko Đurić ocenio je da Srbi birajući između Vas i Haradinaja “biraju između kuge i kolere”. Šta kažete na to?
– Kada pravnik po struci priča u metaforama teških bolesti, on nam kaže sve o sebi i ništa o temi.
Kako ocenjujete kompletnu politiku Vučića, Dačića, Vulina i Đurića prema Kosovu u poslednjih nekoliko godina?
– Ubistvo Zorana Đinđića 2003. vratilo je Srbiju na kolosek prošlog veka. Vrsta i dužina voza je drugačija, ali ne i smer. Kao i Milošević, ni ovi ne mare za kosovske Srbe.
Nazivali su Vas kosovskim Čedom Jovanovićem, ali i Vojislavom Šešeljem – kome ste bliži? Smatrate li sebe više levičarem ili nacionalistom?
– Ja sam socijaldemokrata koji misli da je nacija veoma važan i vredan pojam da bismo ga ostavili desničarima da ga definišu i zloupotrebljavaju. Nalepnice su posao lenjih ljudi.
Kad ste poslednji put bili u Beogradu?
– Poslednji put sam bio 1998. godine. Ne sećam se sad da li je to bio sastanak sa bivšim nemačkim šefom diplomatije Klausom Kinkelom ili Tonijem Lojdom (izvestiocem Saveta Evrope o ljudskim pravima na Kosovu, prim. aut.).

MLADI NA KOSOVU ŽELE PROMENE, ZATO SAMOOPREDELJENJE JAČA

Za Vašu stranku analitičari procenjuju da će na sledećim izborima duplirati podršku i čak osvojiti apsolutnu većinu, kao i da su mladi Vaša ciljna publika. Čime su mladi na Kosovu toliko nezadovoljni?
– Nezaposlenost i siromaštvo, institucionalna korupcija i koncesije Srbiji neki su od razloga zašto nas ljudi sve više podržavaju. Istovremeno oni sve više vole našu socijaldemokratsku orijentaciju gde se pravna, razvojna i socijalna država povezuju. Većina stanovnika Kosova je mlađa od 30 godina. Mladi najviše žele promene i najbrže prihvataju ono što je drugačije.
Mnogo je siromašnih i nezaposlenih na Kosovu. Kako rešiti te probleme?
– Samoopredeljenje ima spremnu alternativu, u kojoj su spojene pravna, razvojna i socijalna država. Ona je elaborisana u 40 glavnih i konkretnih mera za buduću vladu, koje su i prioriteti Republike. Hteo bih da naglasim formiranje Suverenog fonda Republike Kosovo, u kome će fond biti većinski akcionar kod javnih preduzeća koja su danas pod kontrolom vlade i društvenih preduzeća koja su pod kontrolom Agencije za privatizaciju, koja se mora zatvoriti. Na primer, ovaj Suvereni fond bi omogućio Penzijskom fondu da kupuje akcije, i tako da menja današnju situaciju na kojoj se čak 97 odsto Penzijskog fonda nalazi vani po inostranim bankama! Imaćemo i Agenciju za razvoj i Razvojnu banku u kojoj će kamate biti ispod tri odsto sa rokom otplate od 20 godina. Banka, kao i fond, biće povezani sa Skupštinom Kosova, dok bi Agencija za razvoj trebalo da preuzme na sebe razvoj zemlje i da koordinira politikama po ministarskim resorima u funkciji razvoja biznisa gde investicije imaju prednost nad profitom. Imamo i mnoge druge planove: navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, zaštitu unutrašnje proizvodnje, progresivnu reformu poreza, zdravstveno osiguranje za sve građane, besplatno visoko školstvo, izgradnju 4.000 socijalnih stanova, 160 obdaništa za decu, besplatni obrok za svu školsku decu do petog razreda osnovne kole, jednogodišnje porodiljsko bolovanje za žene, dečji dodatak za decu do 15 godina, trostruko povećanje broja inspektora za rad itd.

PACOLI NIJE VIŠE DEO TAČIJEVE DRUŽINE

Kako biste u po jednoj rečenici opisali Tačija, Haradinaja, Veseljija, Ljimaja i Pacolija?
– Pa vi ste ih već postavili u jednoj rečenici, s tim što je vredno primetiti da je Pacoli veznikom “i” odvojen i ne pripada više toj družini.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar