INTERVJU, DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ: Vučić mora da hapsi i svoje!

"Meki udar" udar na Vučića planiran da moćnici iz senke za premijera postave svoga čoveka i na taj način ostvare uticaj u izvršnoj vlasti. Sve, naravno, zarad ličnih interesa

On je čovek krajnosti. U krugu dvojke o njemu nemaju nijednu lepu reč. NUNS i dobar deo nevladinih organizacija pozdravili bi njegovo trajno hapšenje, ali većinski deo Srbije u njemu vidi novinarsku ikonu, borca za pravdu i državni interes. U tom međuprostoru Dragan J. Vučićević, vlasnik i glavni i odgovorni urednik „Informera", pravi najtiražnije dnevne novine u Srbiji. Glavni malter su mu enormna energija, velika strast i predan rad. U intervjuu za „Ekspres", Vučićević kaže da rad i ljubav prema poslu moraju da pobede. Još dodaje: „Da otvorim palačinkarnicu, pravio bih najbolje palačinke u Srbiji."

Intervju počinjemo podatkom da je ukupan prodati dnevni tiraž novina pao ispod četiri stotine hiljada, a samo dve godine ranije bio je dvostruko veći. Da li je došlo vreme koje će presuditi dnevnim listovima u Srbiji?
- Nije ovo vreme baš dobro za medije, a najgore je bilo 2003, posle ubistva Đinđića. Radio sam u „Nacionalu" sa Svetom Marjanovićem. U stvari, ja sam otišao iz „Nacionala" novembra 2002, tri meseca pre atentata. Nisam uopšte imao nikakve veze s pisanjem „Nacionala" pred atentat. Ja sam se zaposlio u Kompaniji „Novosti", a Sveta u „Politici ekspres". Bio je 26. mart 2003. Panično me zovu iz „Novosti" da dođem u redakciju, gde me dočekuje Manjo Vukotić. On se drži za srce (hvata se za srce kad god ga uhvati panika), i jede sladoled. Kaže: „Mali, opasno je!" Pitam šta je opasno. Koliko sam ga razumeo, bio je neki sastanak. „Mali (tako je zvao Čedu Jovanovića), poručio šef (Beba Popović) da niko od vas iz 'Nacionala' ne može da radi u novinama, čak ni kao sekretarica. Dobio sam nalog da ti dam otkaz."
Ja malo podivljam: „Kakve ja imam veze s tim, jesi ti normalan", počnem da psujem. I on kaže, neću da ti dam otkaz, zaposliću te u „Saboru" kao referenta za nešto. Posle toga se pojavi Đoko Kesić da pravimo „Kurir". Sve ostalo je istorija. To je bilo najgore vreme, a 2010/11. su realno bile najgore godine za novinare koji se ne slažu s vlašću.
Ali danas u medijima radikalno je drugačije. Pali su tiraži dnevnih novina?
- To je vrlo zanimljivo. U aprilu 2017, u prvih petnaest dana, prosečna prodaja svih dnevnih novina u Srbiji iznosila je 380.000-390.000 dnevno, što je katastrofično malo jer u istom tom periodu u 2012, po podacima iz distribucije, iznosila 750.000 do 800.000. Ne postoji nijedna roba u Srbiji koja je za pet godina izgubila pola tržišta. Razlozi su delom internet, portali, ali i dnevne novine koje su sve lošija roba. To je tendencija. „Informer" je dosegao svoj limit. U nekom trenutku smo prodavali više od 120.000 primeraka. Sad smo na nekih 110.000, zavisno od nedelje, ali je problem što su prve sledeće novine, a to je u ovom trenutku „Kurir", na nekih 60.000, pa „Večernje novosti" ispod 60.000, „Blic" na oko 50.000, pa je onda sledeći „Alo" na oko 40.000, koji se izravnao s „Politikom". To je katastrofa! Dakle, nema više tržišta. I u državama u okruženju slične su tendencije. U Hrvatskoj, koja ima upola manje stanovnika u poređenju sa Srbijom, doduše oni su uvek bili bolji po tržištu novina, cena novina je skoro jedan evro, a kod nas najskuplje novine koštaju 40 centi. I to je posao koji će polako izumreti. U Srbiji će, siguran sam, u narednih pet godina ostati tri plus jedne novine, ili čak dve plus jedne novine.
Dakle, plus jedne, vodim tu „Politiku" ako uspe da preživi ovu vlasničku papazjaniju. „Politika" mora da opstane, a pitanje je koje su dve novine? Sada imamo osam dnevnih novina. A opet imamo toliko novina zato što veliki broj novina nisu ekonomski, već politički projekat.
Ali imamo u marketingu oko devet miliona evra godišnje, od toga „Blic" uzima 2,5 miliona evra?
- Ta statistika je malo čudna. Imamo situaciju da neke „najuticajnije dnevne novine u Srbiji" prodaju celu stranu za bizarne pare, za pedesetak hiljada dinara, neki čak i manje. Mi ne dajemo džabe oglase u „Informeru", osim humanitarnih. Mislim da su to preterane cifre. Ali to je sve jedna velika priča koja će na kraju dovesti do propasti dnevnih novina. S jedne strane imaš smanjivanje tržišta, s druge strane imaš uredničku jalovost i jalovost novinara, i novine koje izumiru.
Dnevne novine su poprište sukoba različitih političkih uticaja formalnih i neformalnih centara moći. „Informer", što je tvoje legitimno pravo, čvrsto je stao na stanu podrške politike Aleksandra Vučića. Mnogi ti to osporavaju?
- Pa budalaštine. To je strašno licemerno i dokaz tog političkog projekta koji ja nazivam srbijanski rasizam, koji je koncipiran tako da je nama sve zabranjeno, a njima sve dozvoljeno, a to uslovno govorima o nama i njima. Dakle, meni je zabranjeno da imam svoje mišljenje, a njima je dozvoljeno da imaju svoje mišljenje. Kada podržavaš Sašu Prangiju Jankovića ili NATO Vuka Pozderca Jeremića, ti si demokrata, genije, kralj, ti razmišljaš slobodno. A kad ne podržavaš njih ili podržavaš Vučića, ti si automatski nekakav plaćenik, sendvičar, kreten, bezubi, neobrazovani... Svi ti koji to plasiraju su apsolutno manji novinari nego što sam ja, manje su i obrazovani kao novinari, niko od njih nije ni blizu da napravi novine kakve sam ja napravio ili neko od mojih urednika. Dakle, oni daju sebi za pravo da izigravaju neku elitu. Svi te ljude znam, mi se svi znamo, ja znam i Dražu Petrovića. Ja njega zovem četnička devojčica, namerno ga zovem tako, valjda ćete to objaviti. Ja ga pamtim kad smo išli na Ravnu goru, ja sam Ravnogorac, ne sramim se toga, to mi je porodično opredeljenje. Nisam Bulajićev četnik, a Draža Petrović jeste. Svakakve sam četničke pesme pevao kad sam bio mlad i išao dva-tri puta godišnje na Ravnu goru, ali nisam u životu zapevao onu iz Bulajićevih filmova „Drma mi se na šubari cveće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće". Draža je tu pesmu pevao s neviđenom strašću, imam svedoke, a on je sad odjednom građanin. Evo ga u „Danasu" drži lekcije o slobodi, o multikult..., kako se to kaže, „otvoreno društvo", on je junak, on je heroj, on je genije, on podržava Sašu Jankovića Prangiju, koji je imao veoma zanimljivu ulogu početkom devedesetih, to je druga priča i oni su kao sad elita, a mi smo bezubi kreteni.
E pa, ne može tako, ajmo sad da uporedimo moj prosek na novinarstvu i njihov, ako je neko od njih nešto studirao, a nije. Bilo šta da uporedimo, bilo koju vrstu obrazovanja, ma kakvi, nisu mi do kolena. Ja nisam nikakav narcisoidan, uobraženi kreten. Glavni urednik „Alo" ne znam ko je, Dule Vukajlović valjda. Glavni urednik „Kurira" je neki ćelavi čovek koji jaše labuda, imam sliku da vam dam. Ćelavi čovek kaže da ima neka moderna evropska opredeljenja. Da ne pričamo o tome da mi sad nemamo glavnog urednika u „Novostima" ili ga imamo u ostavci, zatim v. d. urednika „Politike" već godinu i nešto. To su sve vanredna stanja u medijima, ne možete vi da očekujete da dnevne novine pravi neko ko ne ume sam sebe da napravi. Kako će glavni urednik da bude neko ko je mutav, ko ne zna da ode na televiziju da kaže tri rečenice, nema. Izumrlo je novinarstvo, nema više novina. Pokojni Tirke, najveći srpski novinar, pisao je kolumne, ne za „Danas", za „Kurir" tadašnji koji smo mi pravili, koji nema veze sa ovim danas, pisao je za „Pres", koji smo mi pravili, e taj čuveni novinar je rekao jednu genijalnu rečenicu: „Imati ambiciju u Srbiji da se bavite ozbiljno dnevnim novinama isto je što i imati ambiciju merdevinama se popeti na Mesec." Možeš da probaš, ali nećeš uspeti.
Zbog čega u Srbiji novinsko izdavaštvo nije nasledno porodična tradicija?
- Dakle, mi svi imamo ambiciju da se penjemo merdevinama na Mesec. OK, ja pravim „Informer", kako mogu, s kim mogu, ali ja o „Informeru" razmišljam u decenijskim kategorijama. Meni nikad nije bila ambicija da napravim nešto pa da to prodam i pobegnem. To ne umem da radim, nego mi je ambicija da ovo pravim, da to posle naslede moja deca, Vukašin, Mihajlo, Marija. Da ova firma postane nešto što će da traje generacijski. Novine moraju da postanu generacijski posao u Srbiji. Kada sam bio u Austriji u poseti tamošnjim novinama, upoznao sam čoveka koji je bio glavni urednik ili direktor „Kronen cajtuga", čiji je pradeda osnivač „Kronen cajtuga", čiji je deda direktor „Kronen cajtuga", čiji je tata pre njega bio urednik. Oni su familija novinara, urednika i direktora. To u Srbiji ne postoji, familija novinara ili ako postoji, ona je negde u zapećku. Zašto ne postoji? Postojali su Ribnikari pa se desilo šta se desilo. U Srbiji ne postoji kontinuitet ničega. Ovde ne postoji kontinuitet pravljenja sendviča, a kamoli kontinuitet pravljenja novina. Ako nešto obožavamo, to je da sečemo i krećemo iz početka. Pogledaj koliko je revolucija i preraspodela bogatstva bilo u Srbiji od 1903. do danas? Ta 1903. je početak svih srpskih zala. Mi smo tada počeli da se koljemo, da otimamo, da proglašavamo ovaj je podoban, ovaj nepodoban, i to nas prokletstvo prati do danas, pa i u medijima.
Da se vratimo na Jankovića i Jeremića, zbog čega ih kitite tim minimizirajućim kvalifikacijama?
- Sale Prangija je trejdmark Željka Mitrovića. To sam ja uzeo od njega. Mislim da je to odličan nadimak za njega, pristaje mu. Zato što je Saša Janković saučesnik u ubistvu. Mogu da dokažem, saučesnik u ubistvu Predraga Gojkovića 1. aprila 1993. godine, u stanu Saše Jankovića, iz pištolja Saše Jankovića, na Novom Beogradu. Svi se prave ludi, kažu zastarelo, država ne želi time da se bavi, Saša Janković ćuti, nijednom me nije tužio. Ovo sam rekao na televizijama, pričao, pisao, objavio, nikad me nije tužio. Sto puta mora da se kaže i da se ponovi. Šta je Saša Janković, zaštićen u „Ekspesu"? Znaš zašto mora da se ponovi. Zbog roditelja Predraga Gojkovića, zbog njegove sestre, ja sam se sam sebi zakleo da ću na toj priči insistirati narednih dvadeset godina, dok neko ne progovori. Predrag Gojković je bio sjajan student, odličan momak koji je lažno optužen da je samoubica. Sahranjen je bez popa. Ubio se zvanično tako što je imao dugu ruku od dva i po metra? Ubio se na način na koji se nijedan samoubica u istoriji nije ubio, naravno da se nije ubio. Ko ga je ubio? Saša Janković ili dva njegova druga koja su u tom trenutku bila u stanu. Posle su napravili lažne alibije. Ubio se čovek, a nema čestice baruta na čelu, to je nemoguće. Pištolj CZ 99 iz kojeg je pucano ostavlja čestice najmanje na metar razdaljine. Jedini problem je što se u Srbiji pisalo o tome u jednim dnevnim novinama. A Sašu Jankovića proglašavaju za svetu kravu, e pa to sve govore u dnevnim novinama, koje se ne bave činjenicama. Zašto ne odu u „Tehnomaniju" u Loznici, tamo radi sestra Predraga Gojkovića, da joj pogledaju u oči. Ja se svaki put naježim. Ja sam je slučajno upoznao kad sam bio tamo, u Loznici nekim poslom, ušao sam u radnju da nešto pogledam i žena mi je prišla i prošaptala mi: "Hvala vam što ovo radite." Rekla je da je sestra Predraga Gojkovića. To je zločin srpskih medija prema srpskom društvu, nekim pojedincima je dozvoljeno da zataškaju samoubistvo i postanu ugledni građani. Oni su ugledni građani, predsednički kandidati...
Vuk NATO Jeremić jer je bio najvatreniji zagovornik NATO-a, i ti to znaš, Đoko. Kada je Boris Tadić bio izabran za predsednika Srbije, a on mu bio savetnik za nešto. Đoko, ti si bio tu, on je bio u kabinetu i te 2004. govorio da Srbija mora da prizna Kosovo i da se dekosovizira. Dakle, taj Vuk Jeremić, kada sam mu ja rekao ili Đoka, više se ne sećam, ne može to, njegov argument je bio „ti mora da si s Kosova", meni je rekao. A onda mu je Đoka rekao, "kako možeš da pričaš tako, ti si, Vuče, Pozderac?" Ja sam tada prvi put čuo da je Vuk Pozderac, i onda se on naljutio i prekinuo sastanak. Pitajte Branka Radujka, pitajte, Nebojšu Krstića da li je Vuk u to vreme insistirao da mu jutarnju kafu ili čaj donose u šoljama s NATO znakom? Pitajte, kako je divljao ako mu kuvarica ne donese kafu sa znakom NATO-a. A 2010/11, kada na izbornoj skupštini DS nije izabran za potpredsednika, tada se pričalo da će on da pravi svoju stranku. Tada me zove preko Vesne Sekerezović da se nađemo u restoranu „Mitologija" u Birčaninovoj ulici. Dolazim u zakazano vreme, on sam za stolom, puši kohibu. Priča mi kako je Tadić najveće zlo, da će mu jebati mater, da će osnovati novu stranku. I pitam kako će biti ta nova stranka, i on mi kaže moramo da se borimo za Kosovo, i ja mu kažem: „alo, Vuče, je l' se sećaš kad si rekao da Srbija treba da prizna Kosovo, da se dekosivizira", i on se tu naljuti, ustade, potpiše račun, naravno, na Ministarstvo spoljnih poslova, i ode demonstrativno, i od tada se više nisam sastajao s njim jer je on najveći licemer u istoriji. Taj čovek u nedavnoj kampanji slao mi je ponude da se vidimo. Usred kampanje, gde ja otvoreno vodim kampanju protiv njega jer mislim da bi Vuk na čelu Srbije bio veliko zlo, to je čovek koji je ucenjen, korumpiran, do srži pokvaren. Kada otvoreno vodim kampanju protiv njega da bude izabran, on meni šalje svoje čauše da mi nude dogovor, da mi nude keš, u uvijenoj formi, a onda kad je video da to tako ne funkcioniše, onda mi šalje klince, sina Olje Bećković, da se biju ispred „Informera". Donese mi pun džak govana ispred moje firme na Terazijama broj 5.
Kažete da je on ucenjen. Ko bi njega mogao da ga ucenjuje?
- Ja ne znam čime, ali znam da jeste. Znam da se panično plaši nekih ljudi.
Koga?
- Nekih ljudi, ne mogu da kažem, nekih ljudi iz kruga bivše vlasti. Panično se plaši toga, šta oni imaju, ne znam, slutim. Čuo sam da imaju neke fotografije, neke snimke, da imaju neke transkripte. Nemam dokaze, ali znam da se panično plaši dvojice ljudi iz bivše vlasti. Ne mogu sada da kažem kojih jer bi se oni ljutili. Pretpostaviće čitaoci, ovi što čitaju „Ekspres" znaju.
Ali da kažem još nešto zašto bi bilo mnogo loše da Saša Janković ili Vuk Jeremić uzmu kontrolu nad Srbijom ikada. Ne zbog mene i mojih novina, ja bih tada ubedljivo imao najtiražnije novine. Bio bih najoštrije opozicione novine. Ne bih se kao Rodić kurvao sad, nego bih oštro, najoštrije, rekao da su oni veliko zlo. Objasnio sam zašto, ima tu još milion argumenata, a sad nema ni vremena ni mesta za to.
Da li vam Vučić daje informacije?
- Slagao bih, ali on nam ponajmanje daje informacije. Ja dolazim do informacija među svojim vezama, među političarima. Naravno, svi to rade. Ne rade to novinari samo u Srbiji, već u celom svetu, šta je sporno. Valjda je dobar novinar i urednik onaj koji prvi dolazi do informacija. Juče gledam neki zumbuli kažu ja sam Vučićev portparol. Kako bre?! Ja sam Vučićev portparol tako što napadam SNS verovatno više od većine drugih novina. Ja podržavam Vučića da se mi razumemo, ne podržavam SNS, jer u SNS-u ima svega i svačega. Podržavam politiku SNS-a koju definiše i predvodi Aleksandar Vučić, ali u tom SNS-u ima i žita i kukolja. Ne podržavam ja njih blanko, to su različite stvari.
Da li je tačno da Vučić sprema čistku bahatih bogatuna koji su se obogatili u njegovo vreme u SNS, ali i u okrilju koalicionih partnera?
- Pa evo, pričao sam o tome na TV, pisao u novinama, niko ne demantuje.
Šta se tu dešava?
- Vrlo je prosto, oni su hteli da pobede na predsedničkim izborima tako što bi naterali Vučića da kandiduje nekog drugog. Oni su imali Vučićev psihološki profil, pošto Vučić zaista nije hteo da bude predsednički kandidat, on je nateran. Pa ko bi otišao s mesta premijera, najmoćnijeg mesta u državi, na mesto predsednika, koji je realno daleko najmoćniji. Dakle, on nije imao političkog izbora jer da je bilo koga drugog kandidovao, pitanje bi bilo šta bi bilo. Ako bi na tom mestu bio neko drugi ko nije Vučićev kandidat, srušila bi se državna politika. Tajkuni bi se vratili na vlast, stranci bi se vratili na vlast, Skot bi se vratio na vlast. I sad ti koji nisu uspeli da dobiju predsedničke izbore sad su smislili drugu strategiju, ajde sad da instaliramo drugog piona premijera, a onda ćemo preko tog piona da vladamo Srbijom, tako što ćemo da ratujemo s Vučićem.
Šta im je ideja?
- Ideja im je da stvore takvu vladu gde će imati veći uticaj nego Vučić.
Ko su to oni?
- Neke sam imenovao na TV, to su neki tajkuni, bivši i novi, i Mišković, neki su i koalicioni partneri, oni imaju na razne načine različite ideje. Imenovao sam ja, rekao sam da je jako čudan odnos predsednika FSS-a Slaviše Kokeze, visokog funkcionera SNS-a, s „Kurirom", koji piše najgore gadosti o Vučiću.
Ne razumem, kakav odnos?
- Pa ne razumem ni ja. Imaju neki odnos, što doturanje informacija, što poslovno-finansijski odnos, to nikako ne razumem. Ne razumem da te novine koje najviše napadaju Vučića ne napadaju Zoranu Mihajlović. Ajde, nađite mi jedan napad šifrovane CIA „N1" na Zoranu Mihajlović. Nađite mi jedan napad „Danasa" na Zoranu Mihajlović. Nema. Čak i kada Zorana Mihajlović kaže nešto što je protivno njima, po partijskoj liniji po moranju, oni je i tada prećute ili je stave negde sa strane. Ne zameraju joj je se zato što je ona projekat. Kao što su projekat neki drugi ljudi, i biće veoma zanimljivo.
Neki stvari se ponavljaju u vlasti u Srbiji. Određeni centri moći u okrilju vlasti počinju da rade svoje poslove za svoje interese. To je prirodno. Retki su ljudi koje ne zanimaju pare. Retki su ljudi koji se ne lože na pare, da pričam klinačkim slengom, retki su ljudi koji se ne pale na pare. Vi mene znate, ja bih sada mogao da vozim „mercedes", šta će mi. Meni je dobra i „škoda". Mogu da živim na Senjaku, meni je lepše u Železniku. Ja sam izuzetak, svi bi ostali da žive na Dedinju i svi bi da voze „mercedes". I svi bi da imaju milione i svi bi da letuju na Ibici, malo im je Grčka, svi bi da zimuju na Maldivima, malo im je Zlatibor i Divčibare. Drugo, ljudi se lože na moć, žele da vladaju iz senke. Meni se često desi da mi ljudi kažu i dobronamerno, ti si budala, ne umeš da iskoristiš trenutak. Oni sad misle da bi ja trebalo da se bavim nekim biznisima, da neke love mlatim, ja kad bih hteo to da radim, ja ne bih znao to da radim. Vi ste u pravu, uvek ima u vlasti nekih ljudi koji stoje u senci, koji misle da su mnogo važniji nego što jesu. Ja znam sad neke ljude koji su u senci, ne znam kako da ih nazovem, koji misle da su oni vlast umesto vlasti, koji misle da su oni važniji od Vučića, koji misle da su oni pobedili na izborima, a ne Vučić. Sad kad bih pitao te ljude, oni bi rekli da su oni pobedili, a ne Vučić. Kako, bre, ljudi, ne biste pobedili na izborima ni za kućni savet. Mislim na ljude iz SPS-a, mislim i na Branka Ružića. Je l' vi mislite da bi on dobio više od dve hiljade glasova, pa za njega ni tazbina ne bi glasala. Pa ja sam studirao s njim, on je čist prevarant, on laže čim zine, sve i svakoga.
Strani uticaj na politiku u Srbiju postoji, ali kako je iz diplomatskih šina skočio Kajl Skot?
- To je vrhunsko licemerje medija. On se zove Kajl Skot, on je familija s rediteljem Ridlijem Skotom, da li je neko u Srbiji ili Hrvatskoj rekao da Skot znači skot? Nije. A zašto mu se ovde uvlače u dupe i izmišljaju da je Skat kad je Skot da ga ne bi uvredili, a „Voice of Amerika", javni medijski servis za Evropu formiran u vreme gvozdene zavese, proverite, ne verujte meni, čovek se zove Kajl Skot. A mi, RTS da bi mu se uvukao, kaže Kajl Skat, nije Skot. A Skot time što je izjavio za „Informer" da nije samo Skot po prezimenu. Očigledno ga ime determiniše. On je prekršio sve diplomatske norme i izjavio za jedne novine. Zašto smo mi Skot. Zato što pišemo ono što im se ne sviđa. I ambasadori imaju pravo da se ljute. Ali nemaju pravo javno da vređaju. Meni ambasador Ukrajine gotovo na nedeljnom nivou šalje pisma, buni se zato što pišemo da su u građanskom ratu u Ukrajini učestvovali ukarajinski neonacisti, da ruski narod vodi oslobodilačku borbu. To je naše uređivačko pravo, zato što pišem da je Krim ruski, kao što i jeste, jedva čekam da idem u Rusiju, zovu me da idem na Krim. Ali taj ukrajinski ambasador nije pomislio javno da izađe i kaže da je „Informer" banda, skot, ne. A ambasor Amerike jeste, što je najveći kompliment nama. Sve što pišemo o Amerikancima je istina. Taj Skot je plakao u izbornoj noći u Americi, imam i za to svedoke. On je u izbornoj noći, kada je Tramp pobedio onu vešticu Hilari, on je tu noć zajedno s Jelenom Milić u svom dvorištu plakao pošto su stigle vesti da je Tramp pobedio.
To je čovek koji je u Noći veštica, tokom kvazipraznika na žurki, u ambasadu doveo marince s natpisima „Vučiću pederu". I to je, kaže, šala. Zamisli da u bilo kojoj drugoj zemlji neko dovede svoje zaposlene na prijem u ambasadu s natpisima da je taj i taj premijer peder. Skot i ne samo Skot nego i onaj Davenport, koji je otišao, daleko mu lepa kuća, sebe doživljavaju kao gubernatora Srbije. Njima nedostaje to vreme kada su ih Boris Tadić i Mirko Cvetković zvali i pitali da li smeju da usvoje taj i taj zakon. A šta mislite, kakav nam je dnevni red.
Da li je Srbija trenutno u nekoj vrsti parlamentarne krize?
- Ma jok. Kako možemo biti u situaciji parlamentarne krize kad ubedljivu većinu imaju Vučić i SNS.
On ima kontrolu vlasti u SNS?
- To je jednim delom kontrola, a drugim delom dobro je pitanje u SNS-u šta su oni bez njega, šta je SNS bez Vučića i da li to uopšte postoji.
Kako uopšte Slaviša Kokeza može da dođe na neke ideje o kojima govorite?
- U nekom trenutku ljudi izgube racionalno. Vrlo je teško pričati racionalno u iracionalnim potezima, to je nerazumljivo. Kao kad je pokojni Tijanić napisao "Tražiti strategiju Dačiću je uzaludan posao. To je kao tražiti led u Sahari". To je nemoguće, ne možeš da nađeš. Znači tu nema strategije, ima samo taktike, tako i ovde nema racionalnosti, samo iracionalnosti. To je neka patološka želja da vladaš, da imaš moć. Ne razumem ja to, nisam iz tog filma, ljudi koji me poznaju znaju da ne znam te klanove, te priče.
Da li postoje ti klanovi unutar vladajuće stranke?
- Pa postoje uvek klanovi, ali to nisu klanovi, to su interesne grupe. Neko je bolji prijatelj sa nekim nego sa nekim drugim. Tako i ja čujem da me guraju u razne klanove, da sam deo neke ekipe, ja nisam deo nikakve ekipe.
Da li su događanja u "Energoprojektu" neka vrsta lakmus pokazatelja?
- Ne znam o tom slučaju mnogo. Čuo sam da su neki ljudi za Bojovića, drugi su protiv njega, ja samo mislim da to sve treba da bude po zakonu.
To zapravo pokazuje raslojavanje moći u vladajućoj koaliciji?
- To će se tek pokazati ima li države u državi. Ne znam detalje o tome, ne mogu da pričam, ali, recimo, sadašnja afera "Kurir" pokazaće ima li države u državi. Ne možeš večito da se skrivaš ti iza toga da si novinar. Ne može Aca Rodić, koga ja iz milošte zovem hrvatska džukela, ne može on da se krije iza toga da je on novinar. Da li to znači da ja što sam novinar mogu da kradem pare. Da li to znači da sad ja mogu da prestanem da plaćam poreze. Ja bih od prošle godine imao sigurno milion i po evra više da nisam plaćao porez prošle godine. Porez mora da se plaća. Pa taj argument da Aca Rodić pravi buku kad krene neki sudski izvršitelj ili sud ili poreznik da mu naplati, on će da viče ja sam žrtva. Da, to je njegova strategija, al' je pitanje da li država pristaje na to, ako država pristane na to, onda nema ništa ni od države ni od medija.
Tvrdite da je on oružje u nečijim rukama?
- Njegova prevashodna motivisanost je njegova skandalozno teška finansijska situacija. On je finansijski očajnik i kao takav mora da pristaje na najtrulije kompromise. Pogledajte najnoviju naslovnu "Kurira". On je na naslovnu stranu stavio kako se ponosno rukuje sa šiptarskim plaćenikom Zoranom Zaevim. To ne radi normalan čovek. U zemlji Srbiji u kojoj 80, 90 odsto ljudi misli da je Zoran Zaev najgore zlo. Zoran Zaev je šiptarski plaćenik, on je pristao da od Makedonije napravi albansku državu, da Srbiju optuži za genocid. I to će uraditi.
Aca Rodić je kupio "Slobodan pečat"?
- "Slobodan pečat", to je fora. Naravno da on to nije kupio za pare. To je kombinacija. To nije Aca Rodić kupio za pare, odakle njemu pare. Kao što je i fora da je u Hrvatskoj kupio magazine, to je fora, to je zapravo hrvatska obaveštajna služba. On nikada nije probao da demantuje strategiju i sve naloge zapravo prima od Ivana Tolja. Ivan Tolj je direktor, ima neku funkciju u Štiriji, to je austrijski izdavač koji u Hrvatskoj izdaje "Jutarnji list", "Večernji list" i "24 sata" i još neke magazine, ima još neke portale, dakle oni imaju paralelno bočne, verovatno suvlasničke veze sa "Kurirom". E taj Ivan Tolj je katolički sveštenik, koji vikendom drži mise u Hercegovini u nekom selu pored Mostara. I to ne bi bio problem da taj Ivan Tolj nije deklarisani ustaša.
Postoje različiti interesi svuda oko nas?
- Za vikend sam pročitao tekst odličnog političkog analitičara iz Banjaluke. Kaže da u bivšoj Jugoslaviji, dokazao to primerima, postoje tri najveća antisrpska grada. To su Zadar, Sarajevo i Beograd. Tim redom. Samo u Beogradu je moguće da dođe Jahjaga ili da treba da dođe Jahjaga pa da onda mi nismo pisali i da se oni srpski mladići nisu protiv toga pobunili, svaka im čast, ona bi stvarno došla. I stvarno bi u Srbiji usred Beograda pričala kako su Srbi organizovano sistemski silovali Šiptarke po Kosovu 1999. i to bi ovde bilo propraćeno aplauzima Borke Pavićević i onih anti-Srba koji se samo zovu srpskim imenom. Posledica te i takve beogradske čaršije su takvi mediji. Zato je moguć Rodić, zato su mogući novinski projekti koji su otvoreno antisrpski. I N1 CIA i napisi na sajtu "Blica", jer da nije tako ne bi niko hteo u tome da radi. Probajte u Prištini da napravite takav medij, probajte u Tirani da napravite takav medij, probajte na kraju krajeva u Zagrebu da napravite takav medij, neke antihrvatske dnevne novine u Hrvatskoj. Pa ne bi ih bilo. Ali u Srbiji može.
Videli ste sliku Zaeva i Rodića?
- To je posebna priča, Rodić ima političke ambicije. Dakle, u Kosovskoj ulici, u jednom kafiću Aca Rodić u prisustvu Helmuta Bračuna koji je bio tada u Štiriji, meni izlaže plan, to je 2013, da treba da mrdžujemo, kako on voli te engleske reči, iako ne zna engleski... Kaže da mrdžujemo firme, da ih ujedinimo, a onda treba zajedno, onda smo zajedno jači od svih političara. Citiram, onda mi određujemo ko će da vlada. Mi određujemo ko će da bude predsednik i premijer, citiram. To je Aca Rodić, to je taj ripanjski gen koji je u njemu. Imate Raju Rodića koji je prevarant, tranzicijski lopov, osuđivani kriminalac na kraju krajeva, utajivač poreza, ali je svestan toga što jeste. Aca Rodić je apgrejdovana ripanjska bitanga koji je pomislio da on treba da dobaci do Karnegi Hola. Čovek koji nosi ovolike štikle, sve sam o sebi govori, nisam ni ja nešto visok, on je malo niži čovek od mene, nije mnogo, dakle, ali on nosi ovolike štikle... Kraj priče. Kad vidiš muškarca na štiklama zato što je iskompleksiran zbog visine, tebi je to valjda sve jasno.
U Srbiji i dalje imamo medije čiji je prevashodni posao reketiranje, otimanje para?
- Da, nažalost... i to tako funkcioniše. Pa evo, bili smo u "Presu" Đoko i ja, bila je nedelja, dođe u redakciju moj dobar prijatelj, biznismen, sa nekim problemom. Naime, srušili mu neki tender, a tender mu srušila jedna žena, tada moćna, u vrhu vlasti, namestila posao za svog brata, a njemu iako je imao nižu cenu spustila posao. On nama donese dokumentaciju. Dobra priča za novine, vrhunska. Kažemo treba nam dan-dva da to spremimo, pustićemo u utorak, sredu četvrtak, videćemo kad. On čovek izlazi srećan što se s nama dogovorio, rukuje se s nama i kad je izlazio izvadi neki koverat i gura meni i Đoki. Pita je l' dosta?
"Pet hiljada, je l' to u redu ili treba još?"Šta, bre, pet 'iljada", pitamo. Pa meni su rekli da je to tarifa, toliko su mi uzeli u nekim drugim novinama. Rekao je i koje novine. I čovek se šokira kad nismo uzeli pare. ODGOVOR: Jeste.
Kako mislite da će funkcionisati Vlada Srbije kad Vučić ode, a otišao je, Nemanjina 11?
- Ne znam ko će da bude premijer, možda će imati timsku podršku Vlade...
Sa druge strane Vučić će imati izvesnog uticaja na tu vladu. I treba da je ima, ja uopšte ne znam zašto se to postavlja sada kao neki greh, pa naravno da će imati uticaja. Čovek koji ima 55 odsto glasova treba da ima uticaja. Mi smo njemu dali glasove, glasali smo za njega. Mi smo mu dali glasove da bi vladao Srbijom. Nisam ja glasao za Vučića da bi bio ikebana, nisam ja glasao za Vučića da bude engleska kraljica, ne, ja sam glasao za Vučića da vlada Srbijom, jer mislim da on treba da vlada Srbijom.
Da li Vučić bez snažne ekipe u svom kabinetu i snažne Vlade može da kontroliše sve to i da to funkcioniše?
- Ja nemam nijedan razlog da verujem da to neće da funkcioniše. On je čovek pokazao da ume da vlada, zna da vlada i da to radi najbolje od svih političara koje ja pamtim. A ja nemam malo godina. Ja zaista verujem da će on to umeti da organizuje, da će prvo doneti odlično rešenje ko će da bude premijer, a da će onda taj premijer umeti da sprovodi politiku koju je on započeo i koju će on, ubeđen sam, i treba to da radi, i dalje da sprovodi, da kreira.
"Informer" je pre dva dana na prvoj strani stavio naslov „Rat za vlast".
- Jeste. To je to.
Ko ratuje za vlast?
- Rekao sam maločas, ratuju raznorazni centri moći, političari, tajkuni, stranci i neki ljudi iz senke i ambasadori, svi oni ratuju za vlast, u smislu da pokušavaju da proguraju nekog svog kandidata.
Da li je moguće taj rat voditi i rušiti Vučića danas bez uticajnih ljudi u SNS-u?
- Naravno da nije moguće. Naravno da ima "trojanskih konja" i naravno da neki ljudi misle da su mnogo važni i da oni sad samo čekaju priliku da ustanu i sruše Vučića, ali to nisu normalni ljudi.
Da li Vučić zna za njih?
- Pa naravno, mislim da zna. Ne znam, ja znam za njih, verovatno zna i on.
Ko su oni?
- Pa rekao sam maločas, spomenuo sam. Ja to pričam javno i na televiziji sam rekao sto puta. Ja zaista ne mislim da je na primer Zorana Mihajlović do kraja iskrena u onome što priča. Ona naravno da je projekat. I što je problem najveći, ona je poverovala u to da je ona mnogo važna. Ali, ja nemam problem da to javno kažem, zato što to pričam javno.
Zorana nema tu moć, ona je tu više stilska figura...
- U tom smislu niko nema moć zasad, zaista, ili se ne usuđuje da je ima. Pre će biti da se ne usuđuje. Videćemo to, uglavnom vrlo su zanimljiva vremena pred nama. Ja sam siguran da se u sledećih nekoliko meseci određuje ono što će biti, što će se dešavati u sledećih deset godina. Naravno mi imamo jednu kampanju u kojoj se ubeđuje Srbija da ne postoji apsolutno niko ko je alternativa, ko je sposoban u Vučićevom okruženju. Što je naravno sumanuto, sumanuta glupost, jer da je to tačno onda bi se Srbija raspala. Pa šta mislite da Vučić može sam da vlada celom Srbijom?
Evo Vučića napadaju zbog Bate Gašića. Njemu su prilepili etiketu - keramičar. Čovek nije keramičar, ali kome to objašnjavati. Srbija je prihvatila etiketu koju su pustili na društvenim mrežama. A sad ajmo da pogledamo kako je to Bata Gašić keramičar. Tako što je napravio najuspešniju privatnu firmu 90-ih sa Slobodanom Vučićevićem. Uvozili su između ostalog i kermiku, napravili su i "Grand kafu". I sad pošto je Slobodan Vučićević po opredeljenju malo žući, on je sad ugledni biznismen, a Bata je keramičar.
Srbija je varala samu sebe više puta pa i po pitanju obračuna s raznoraznim interesnim grupama. Hoće li Vučić sad ovo da istera do kraja?
- Nadam se da će da istera do kraja, mislim da on sada nema više puno manevarskog prostora.
Nema on izbora ako hoće da ostane na ovom putu kojim je krenuo, nema on izbora... Nema više mesta ni za kakve kompromise. Ja razumem da u politici neke kompromise moraš da praviš, ne možeš da sečeš mačem. Kad sečeš mačem završiš vrlo često kao što smo završavali 90-ih, ali u nekom trenutku moraš da kažeš, da odsečeš neke trule stvari. Mislim da je njemu došao taj trenutak. Mora, i koliko ja znam i koliko imam informacije, spremaju se ozbiljne stvari. Ozbiljni udari na neke centre moći, kriminalne. Biće zanimljivo.
Kriminalne, klasično kriminalne ili...
- Klasično kriminalne i ove što su mafijaši zloupotrebljavajući razne funkcije, razne položaje. Ali, za to treba volja ne samo Vučića već cele države. O čemu mi pričamo? Pogledajte sad priču, pa sad puštaju, oslobađaju ljude za koje svi znamo da su najveći narko-dileri u Srbiji zato što kao nema dokaza. Pa treba neko te sudije i tužioce da podseti zašto je osuđen Al Kapone (zbog poreza). Ljudi, država mora da pokaže da je ozbiljna. Ne može država da bude talac nekakve kobajagi nezavisnosti korumpiranih sudija i tužilaca. Gde ćete veći primer, o medijima pričamo, prekjuče, ja to nisam ni gledao, prekjuče, N1, društvene mreže, sve bruji o tome kako sam ja izgubio spor od Jugoslava Ćosića i treba da mu platim kaznu. O čemu se radi? Jugoslav Ćosić 2012. godine u izjavi za sajt "Blica" kaže - imam informacije, slušao sam snimke i gledao sam transkripte da je Dragan Vučićević neposredno pred ubistvo Đinđića sa Šiptarom, Kumom i drugim pripadnicima zemunskog klana dogovarao objavljivanje tekstova kojima je vršio pripremu za atentat. "Blic" to objavi, ja tužim i "Blic" i Jugoslava Ćosića, logično, svako bi ih tužio za tako nešto. Da bi se razumelo, nikada u životu nisam čuo, ni na puškomet nisam video ni Šiptara ni Kuma ni Legiju, bogu hvala.
Ja ga tužim, spor traje pet godina, posle pet godina neki žuti sudija presudi da odbacuje moju tužbu, a Jugoslav Ćosić ima pravo, kao ugledni novinar javno da iznosi svoje mišljenje. Pa on nije izneo svoje mišljenje nego je bestidno, besramno slagao. To nije mišljenje, to je laž. To je najgora kleveta, najgora uvreda. Dakle, mi ćemo se tužiti za to, žaliti na tu presudu, naravno, ali meni sudija nalaže da ja Jugoslavu Ćosiću sad platim i sudske troškove od 105.000 dinara zato što je on lagao o meni. Je l' to pravda - nije, ima li veze sa zakonom - nema. Dakle, očigledno je o čemu se radi. I sad te žute sudije i žuti tužioci dobrim delom koče reforme u Srbiji.
Ako Vučić sad to ne reši, to će se oteti kontroli?
- Tako je. Evo, pričamo sve vreme o medijima. Aca Rodić je lakmus papir, ne zato što ja imam nešto lično protiv njega. Majstore, to mora da se otvori. To mora pre ili kasnije da se otvori. Evo sad aktuelna je priča o "Politici" i "Novostima". Ajde da rešimo ako je to zakonom dozvoljeno, ajde da rešimo i "Politiku" i "Novosti" po receptu Ace Rodića. Promenimo firmu, promenimo osnivača, stavimo broj jedan i cepamo dalje. To je on uradio 2014, u februaru mesecu. Dakle, "Kurir" izlazi 14 godina, pogledajte njihov redni broj, oni su sad na nekih 500 -600 ne znam koji broj, "Informer" izlazi pet godina, mi smo 1.555 broj. Kako je to moguće? Tako što je on ugasio firmu, nije platio ništa od dugova, nije platio ništa od poreza i preko noći registrovao drugu firmu, na drugo ime, sa drugim logom kobajagi. To zakon strogo zabranjuje. Zašto je to njemu dozvoljeno? Pa ajmo onda tako da rešimo i "Politiku" i "Novosti". Kažu u "Politici" i "Novostima" nerazjašnjeni vlasnički odnosi. Ali, pre svega mora da se razjasne dugovi i vlasnički odnosi. To mora da se razjasni i u "Kuriru". Mi ne možemo da rešimo ni "Politiku" ni "Novosti" tako što u "Politici" imaš trenutno oko 200 odsto vlasništva, znači sa papirima ima 200 odsto vlasništva a u "Novostima" ima negde 160-180 odsto vlasništva na papirima. Dakle, kao vlasnici "Novosti" se predstavljaju i država, što je nesporno, predstavljaju se i Milan Beko i VAC i Bogićević a sad čujem i Cane. Dakle, to je nemoguće, neodrživo. I zajedno kad ih sabereš to što oni tvrde da imaju to je oko 180 odsto, kao vlasnici "Politike" se predstavljaju i država što je takođe nesporno, pa Bogićević pa VAC, pa Aca Rodić, pa sad čujem i za to se javlja Cane. Pa to kad sabereš 200 odsto. I naravno da će i "Politika" i "Novosti" da propadnu ako se ne razjasni vlasnička struktura. A kako ona može da se razjasni? Pa ne znam, to država ne može da razjasni. To moraju da razjasne neki sudovi. Ali to je toliko zapetljano, da sudovi u Austriji i Nemačkoj gde se već sude ne mogu da razjasne. To je potpuna papazjanija. I to je jedna od najvećih greota u Srbiji što će dva velika dnevna lista da propadnu ako se ne razjasne vlasnički odnosi.
Opstaće Aca Rodić?
- Pa ne verujem ako ovako nastavi da posluje. Može da opstane "Kurir" ako ga neko drugi uzme, kupi ili ne znam šta. Ali, Aca Rodić sa ovakvim modelom poslovanja ne može da opstane. Čak ne može da opstane ni pod pretpostavkom da se izvrši neki državni udar i dođe njegov Sale prangija na vlast. On nema biznis kejs, on ne zarađuje pare na dnevnom nivou. Novine su kao i svaki drugi posao. Tako isto i Aca Rodić, on je u minusu na dnevnom poslovanju, on čovek ima ozbiljan minus finansijski. On je bankrot. I to je ključ cele priče. Ali, nije problem što je on u minusu, problem je što su "Novosti" i "Politika". Ovakvom ili onakvom minusu, operativnom, dnevnom dugoročnom..

NAJLAKŠE SE TROŠE TUĐE PARE

Koje novine su politički projekti?
- Ako neke novine imaju dvadeset, dvadeset pet, trideset pa i trideset pet hiljada primeraka dnevno i traju godinama a ako neke druge novine padnu na ispod šezdeset hiljada a pri tome i dalje glume imperiju i imaju neke silne milione, ulažu u neke zgrade, opremaju prostore, prave TV studija ne znam šta sve rade, to je jasno da to nije ekonomska priča. "Informer" ima dobre marketinške prihode, najčitanije smo i najprodavanije novine u Srbiji. Ponašamo se veoma štedljivo, imamo kompjutere koje menjamo kada je baš gužva da se menja i ni u čemu se ne razmećemo, da bismo poslovali pozitivno. Imamo jedan službeni auto, i jednog vozača koji radi sam popodne. Neke te druge novine, koji su politički projekti, imaju sopstvene vozače, imaju tri službena automobila. Mi smo doskoro imali glavne urednike i direktore te velike imperije, znate o kome pričam, koji su imali na raspolaganju vozače i do 24 sata. To nema ministar, ali oni su tako radili. Zašto, zato što su imali pare, koje nisu zarađene već su dobijene. Najlakše se troše pare koje su tuđe, dobijene. Kako vreme prolazi, tako će prestajati interes tih koji daju te pare. Vremenom će to da se unormali, ekonomija će na kraju da unormali dnevne novine.

VUČIĆ MI NE DAJE PARE, ŠTA ĆE MI. "INFORMER" JE PROFITABILAN

Zašto podržavate politiku Aleksandra Vučića?
- Da li ja imam neku korist što podržavam Vučića?Nemam, ali moja zemlja, moja deca imaju korist od Vučića, moja žena, mislim da će moji unuci imati korist od Vučića. Kako, tako što on pravi jednu pristojnu državu od ove države, ova država je pre samo pet godina bila bankrot država koju su kontrolisali tajkuni i strani ambasadori. Sad je ovo koliko toliko ozbiljnija država i postaje svakim danom sve ozbiljnija država. Ja za ovo u šta verujem imam dokaze. Da Vučić nije ništa uradio i da za pet godina prstom nije mrdnuo i da je uradio samo Železaru u Smederevu. Jutros je objavljeno da Železara u Smederevu ima rekordnu proizvodnju. Da vas podsetim, ta firma je 2013. godine bila pred gašenje. Ovaj genije Saša Radulović je predlagao zaključavanje Železare. Železara danas ima najveću proizvodnju od Titovog vremena. Ne znam od kad se tamo radi od pre rata ili posle, nije ni važno, da je samo to uradio, da je samo "Er Srbiju" uradio, skoro je završio i koridor 10, da je samo uradio autoput Ljig-Čačak, a uradio je mnogo više. Ovo je sad zemlja u kojoj svi plaćaju sve poreze. Ovo je zemlja gde više nema plata u kovertama. Ja ne znam da ih ima. Svako ko pljačka državu, vara državu, treba debelo da odgovara. I zato ja podržavam Vučića, zato što je moja majka, juče, prekjuče, otišla bez ikakve veze u bolnicu, istog dana uradila sve preglede koje je trebalo sa uputom iz Doma zdravlja i zdravstvenom knjižicom, otišla, snimila vene, šta već. Pre pet godina je to bilo nemoguće.
Zato ja podržavam Vučića a ne zato što mi on daje neke pare. Što bi mi davao pare, pa ja zarađujem pare. Pa zašto ta teorija da mi Vučić daje pare, "Informer" je vrlo profitabilna firma, mi imao veliku dobit, ko hoće na APR-u da pogleda uredno iskazana svake godine dobit. Ja imam pare, ne trebaju mi pare, što bi mi on davao pare. Podržavam ga zato što mislim da to što radi je dobro. Ja njega ne poznajem tri godine, pet godina koliko traje ova vlada, ja njega poznajem dvadeset godina.