IZMEĐU SAD I RUSIJE, VOLEO BIH DA SRBI IZABERU AMERIKU

IZMEĐU SAD I RUSIJE, VOLEO BIH DA SRBI IZABERU AMERIKU


Robert Blagojević, bivši republikanac i brat najpoznatijeg Srbina u Americi – Roda Blagojevića, nekadašnjeg guvernera Ilinoisa osuđenog zbog korupcije na 14 godina zatvora, u razgovoru za „Ekspres“ priča o teškom suđenju kroz koje su njih dvojica prošli. On tvrdi da je Tramp drugačiji od Obame i nada se da će aktuelni američki predsednik poništiti presudu protiv Roda

Neposredan i otresit, pravi Amerikanac srpskog porekla, Robert Blagojević je posle skoro četrdeset godina došao sa sinom u Srbiju, zemlju u kojoj je rođen njegov otac.

Ovaj uspešan američki biznismen i bivši republikanac posetio je očev rodni kraj i pravo s puta se sjurio u hol hotela „Hilton“ na intervju. U razgovoru za „Ekspres“ otvoreno je pričao o sudskom procesu koje su Sjedinjene Države 2010. vodile protiv njega i njegovog rođenog brata Roda Blagojevića, bivšeg guvernera Ilinoisa osuđenog zbog korupcije na 14 godina zatvora. Priznao je da je razočaran u tamošnji pravosudni sistem, ali je istakao da veruje da će američki predsednik Donald Tramp pomilovati Roda, kako je i najavio. Blagojević je rekao da ne želi da se vrati u politiku jer je sada potpuno posvećen biznisu. Trenutno živi u Tenesiju i radi kao investitor u nekretninama, a kako kaže, radnoj etici ga je naučio otac, koji je u SAD došao još kao mladić.

Robert Blagojevic (15) Nemanja jKongresmenka iz Čikaga mi je rekla da će probati da nagovori Obamu da abolira mog brata. A kad se vratila, napisala mi je: „Ukoliko se odluka o pomilovanju bude našla na njegovom stolu, razmisliće, ali nemoj da polažeš mnogo nade u to. On ne voli tvog brata

– Odrastao sam kao Srbin u pravoslavnoj crkvi u Čikagu, gde sam rođen. Samo smo u kući pričali srpski jezik i moje srpsko ime je Boško, a bratovljevo Milorad. Moj otac je želeo da brat i ja budemo tako odgajani pa sam čak svirao tamburicu. Otac je rođen 1911. u Velikim Krčmarima, a došao je u Ameriku tokom Drugog svetskog rata. U SAD je bio stranac i gledao sam ga kako se bori za svoja dva sina. Tako je i nas učio da budemo uspešni. Svi oni koji su dolazili u Sjedinjene Države, i generacija mog oca i izbeglice iz poslednjeg rata, vredni su i zahvalni ljudi koji čuvaju srpski način života. U Nešvilu, u državi Tenesi, imamo Crkvu Svete Petke, gde se održavaju razne aktivnosti, kao i u drugim gradovima poput Čikaga. Svuda vidim zajedničku želju da se vredno radi, zaradi i obezbedi porodica, kao što je i moj otac radio. I evo me opet ovde nakon toliko godina sa sinom da zatvorim krug, na šta bi moj tata bio ponosan.

Da li ste učili sina srpskoj tradiciji i kulturi kao što je to činio Vaš otac?

– Trudio sam se. Nekoliko godina sam bio u vojsci i često smo se selili. Iako je moj sin kršten kao pravoslavac, nismo živeli blizu srpske zajednice dok nisam otkrio malu pravoslavnu crkvu u Nešvilu. Tada je moj sin zaista počeo sve to da ceni. To je bilo pre četiri godine, kada sam postao aktivan u zajednici. Ljudi dolaze s problemima koje je imao i moj otac kada je stigao u Ameriku, i osećam da mogu da im pomognem.

Kakav status imaju Srbi u Americi? Da li nas tretiraju kao građane drugog reda?

– Sve zavisi od toga kako se ponašate, kako komunicirate. U Nešvilu poznajem ljude koji možda ne znaju najbolje jezik, ali su sposobni da se adaptiraju i da uspeju. Razumem kakvo mišljenje vlada, ali ne smete dozvoliti da vas to poljulja. Bitno je, međutim, da ne izgubimo suštinu.

Poznajete li političare koji se bore za srpske interese u SAD?

– Znam za mnoge organizacije. Moj otac je bio član „Serbian National Defense“. Biskupi i sveštenici manastira Gračanica u Čikagu rade sa Srbima sve vreme i obraćaju se američkoj vladi i političkim krugovima. Naša zajednica je politički organizovana. Nisam aktivno u politici, ali sam fokusiran na jačanje srpske zajednice u Nešvilu. Kupili smo 100 godina staru baptističku crkvu i idemo ka tome da je pretvorimo u srpsku pravoslavnu crkvu. Naši sugrađani su veoma ponosni što smo se udružili da sve to organizujemo. U poslednjih godinu dana, međutim, ne znam da li je u Ameriku došlo mnogo ljudi iz Srbije. Imigracioni zakoni su veoma pooštreni, ali ako je neko rešen da dođe, u tome će i uspeti.

Ipak, Trampova imigraciona politika nam ne ide u prilog…

– Ljudi vole da pitaju: za koga ćeš glasati. Pa, za Trampa, naravno. On je navikao da sve radi brzo i efikasno. Kao svaki biznismen, poljuljao je politički sistem, a ljudi nisu navikli na to. Razumem takav način razmišljanja, kao i ljudi izvan Vašingtona. Oni znaju da je to dobro za zemlju. Trampov stav je „Amerika na prvom mestu“, kao što i srpskom predsedniku treba da bude Srbija na prvom mestu. I na tome se zasniva Trampova imigraciona politika. Imamo otvorene granice s Meksikom, gde se mnogo toga odigrava ilegalno. Migranti bez veština dolaze da uzimaju korist od našeg sistema. Tramp želi da spreči da u Ameriku ulaze droga, seksualni robovi i ostale loše stvari… Ne vidim zašto bi neko bio protiv toga. Ako me pitate šta Tramp poštuje, on poštuje ljude koji rade naporno i poštuju naše zakone.

Ali Tramp je vrlo nepredvidiv. Jedan dan govori jedno, sutradan nešto sasvim drugačije. Sve je prilično haotično. Mislite li možda da on to sve radi namerno?

– Sve radi namerno. Ima raspored prema kojem svaki dan tvituje jer zna da tako izaziva medije. Sviđa mu se taj konflikt. Nepredvidiv je, osim u slučaju NATO-a. Tu ima jasan stav, kojeg se čvrsto drži. Dakle, predvidiv je u slučaju nacionalne odbrane i nacionalne ekonomije, u obezbeđivanju posla za Amerikance i u nameri da izgradi zid na granici s Meksikom. Postoji veliki pritisak na njega, ali se on na to ne obazire. Pametan je čovek i zna šta radi. Suštinu čoveka možete prepoznati kada pogledate njegovu decu. A vidite Trampove sinove i ćerke. Oni vole svog oca i vredno rade iako su bogati. Tramp voli žene i jeste plejboj, ali je uspeo da vaspita decu da budu dobri građani i da se oduže zajednici i državi.

Znači li to da podržavate i Trampovu odluku da se povuče iz Pariskog klimatskog sporazuma?

– Da, a znate zašto? Zato što je Kina najveći zagađivač, a na nju se niko ne žali. I sada Vašington treba da nađe rešenje koje podrazumeva trošenje novca. Svi samo viču: želimo čistu vodu, čist vazduh. Ko ne želi? Ali zašto bi se naša država gurala da plaća nešto što ne mora. To mislim i kada je reč o Trampovoj politici prema NATO-u. Bio sam oficir Alijanse u Nemačkoj u periodu od 1979. do 1981. godine. Tamo sam otišao s jednim generalom i imali smo veoma dobru saradnju s nemačkom vojskom. Međutim, tada nisam znao da SAD plaćaju i za Nemce. Davali smo novac kako bi se odbranili od Sovjetskog Saveza. U međuvremenu SSSR se raspao i pretnja se promenila. Ipak, Rusija bi mogla u budućnosti da pravi problem i zato nam je potreban NATO. Ali ako hoćeš da se igraš, moraš i da platiš. Ukoliko hoćete da budete deo vojne organizacije, za to postoji cena, koliko god da pregovarate. Pogledajte Nemačku, koja plaća manje nego što je dogovoreno. To je kao da mi kažete: platiću vam neku sumu za uslugu, a date mi samo 50 odsto dogovorenog iznosa. Naravno da to nije fer.

Gde je Srbija u previranjima velikih sila?

– Srbija je blisko povezana s Rusijom, i to poštujem i razumem. Ali smatram da Srbija treba da ide tamo gde srbi žele da idu i gde leži njihov interes. A ja ne mogu da odgovorim na pitanje da li je to Rusija ili Amerika. Voleo bih da to budu Sjedinjene Države. To bi bilo dobro i za nas i za vas jer su SAD pošteni pregovarači. Ovde postoji veliki potencijal. Volim Srbiju i njene ljude.

Zastupali ste stavove republikanaca, a Vaš brat Rod Blagojević politiku demokrata…

– Moj otac je došao u SAD i bio je ponosan što će postati američki građanin. Ipak, prvo je želeo republikanca Ajzenhauera za predsednika jer ga je američka vojska oslobodila iz nemačkog logora za ratne zarobljenike, gde su ga držali četiri godine. S druge strane, u porodici moje majke bile su demokrate. Obe filozofije su mi bile dostupne, ali su republikanci uvek isticali individualnu odgovornost, dok su demokrate uvek želele da uzmu od jednog kako bi dale drugome. Kada su oni došli na vlast, moj brat je želeo da bude u Ilinoisu i radio je onako kako je radio. Nas dvojica smo povodom toga imali velike rasprave. Mnogo smo drugačiji, ali je on imao svoje razloge

Opširniji intervju sa Robertom Blagojevićem američkim biznismenom i bratom Roda Blagojevića, nekadašnjeg guvernera možete pročitati u najnovijem broju Eskpresa koji će se u petak naći u prodaji na kisocima…

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar