NE PRIZNAJEM PROMENU NAZIVA MOJE DRŽAVE

Na konvenciji najveće opozicione stranke VMRO-DPMNE održanoj 16. februara, Gordana Siljanovska-Davkova je izabrana za predsedničkog kandidata na predsedničkim izborima u Severnoj Makedoniji zakazanim za 21. april.

Za kandidaturu se javilo deset istaknutih opozicionih ličnosti, a ona je pobedila u prvom krugu jer ju je podržalo 408 delegata. Konvenciji su prisustvovala 553 delegata, a glasalo je njih 519.

Poslednjih petnaest godina Gordana Siljanovska-Davkova je redovni profesor na skopskom univerzitetu „Sveti Ćirilo i Metodije", na predmetima Ustavno pravo, Politički sistemi, Savremeni politički sistemi i lokalna samouprava. Rođena je 1953. godine u Ohridu, a posle studija u Skoplju doktorirala je na Pravnom fakultetu u Ljubljani 1993. godine.

Kao pravni ekspert Saveta Evrope, OEBS-a, i UN, između ostalog, učestvovala je u radu Ženevske konferencije o bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, bila je ministar bez resora od 1992. do 1994. godine, autor je desetina naučnih radova i knjiga iz pravne teorije, a energično se usprotivila aktuelnoj vladi, sa Socijaldemokratskim savezom na čelu, nakon što je potpisan Prespanski sporazum sa Grčkom o promeni naziva zemlje u Republika Severna Makedonija.

Udata je za Blagoja Davkova i majka je dvoje dece.

Šta Vas je navelo da se javite za kandidata, i šta je, po Vašem mišljenju, presudilo da VMRO-DPMNE Vama poveri kandidaturu na predsedničkim izborima koji će biti održani 21. aprila?

- Ja, naravno, mogu govoriti u svoje ime o vlastitoj motivaciji da uđem u politički ring i da se okušam u trci za predsednika Republike. Jednostavno, došla sam do saznanja da, ma šta uradila kao profesor Ustavnog prava i kao intelektualka, to neće biti dovoljno da bi se sprečilo dalje urušavanje vladavine prava i institucija, uz rasprodaju nacionalnih interesa.

Što se VMRO-DPMNE tiče, stranka se sama otvorila javnosti, omogućila fer suočavanje svih prijavljenih kandidata i održala demokratsku konvenciju za izbor. Dakle, tu ništa nije moglo biti unapred dogovoreno jer sam ja ušla u taj deo trke kao autsajder, kao neko ko nije član stranke, kao žena, a osim toga imala sam snažne i vredne protivkandidate (tu najpre mislim na poslanika u parlamentu Vlatka Đorčeva).

Šta je za Vas „rasprodaja nacionalnih interesa"?

- Promenili su i Ustav i naziv iako je Sobranje ranije donelo rezoluciju o tome da se naziv i Ustav ne smeju menjati. Promena naziva države je najeklatantniji primer rasprodaje nacionalnih interesa. Vlasti se nisu samo odrekle postojanja makedonske manjine u susednim državama nego su i makedonskom narodu poništili pravo na samoopredeljenje (ostvareno 1944. na zasedanju ASNOM-a), što je osnovno pravo, jus cogens, pa su sada Makedonci izjednačeni sa ostalim manjim etničkim zajednicama u zemlji.

Vašeg protivkandidata, profesora Stevu Pendarovskog podržali su i Albanci. Zapravo, lider SDSM Zaev naglasio je da su „Pendarovskog podržale sve etničke zajednice u Severnoj Makedoniji, kao i 31 partija iz koalicije na čijem je čelu premijerov SDSM“. Čini se da je to velika prednost. Čiju podršku Vi uživate? Ko će glasati za Vas?

- To je predstava koju vladajuće stranke hoće da stvore i pre nego što su išta pitale građane Albance, ali i ostale. Ideja je da mene predstave isključivo kao predstavnika Makedonaca, a pritom zaboravljaju da sam ja već dobila podršku brojnih stranaka i udruženja građana srpske, turske, romske i drugih nacionalnosti. Za razliku od procedure koju sam vam već opisala, SDSM se poigrao s unutarstranačkom demokratijom tako što je prvo raspisao javni konkurs, a onda odlučio da svog kandidata izabere u hotelu „Hilton“, i to u zatvorenom krugu kartela stranačkih elita. Istina je da je Socijaldemokratski savez postigao veliki uspeh kod albanskih glasača na prošlim parlamentarnim izborima, ali danas je nezadovoljstvo očito kod svih glasača, bez obzira na etničku pripadnost. Vlast je tada dobijena na obećanjima da će biti pravde, borbe protiv korupcije, da će životni standard biti bolji, a u stvarnosti se ništa od toga nije desilo. Ja se obraćam svim građanima i ne delim ih po etničkom poreklu, niti ulazim u trgovinu glasova tzv. kontingenata. Uostalom, treći kandidat je Albanac, kolega Blerim Reka, pa ćemo još u prvom krugu videti da li Pendarovski zaista uživa blanko podršku Albanaca, i najvažnije od svega, da li je ova vlast spremna i sposobna da organizuje fer i demokratske izbore.

Politička situacija u Makedoniji malo je poznata građanima Srbije. Kao da nekome odgovara da bude tako. Možete li za čitaoce novina u Srbiji da kažete šta su osnovni motivi Vaše kampanje, čime mislite da ćete osvojiti birače?

- Glavni slogan moje kampanje u skladu je s mojom profesionalnom i životnom vokacijom, a to je vladavina prava, konstitucionalizam i zaštita ljudskih prava. Promenom imena zemlje, premijer Zaev i njegovi partneri u vlasti su pokušali da nađu prečicu, da na brzinu dođu do članstva u NATO-u, i čini se da su na dobrom putu. Ali druga strana novčića pokazuje da je kolateralna šteta u tom procesu prevelika, i to ne samo u pogledu nacionalnih interesa i kršenja principa demokratije nego pre svega u kršenju procedura, a bez poštovanja procedura, nema ni demokratije! Skoro da nema dana bez skandala koji govore da je jedna familija zamenjena drugom, da vladaju klijentelizam, kronizam i nepotizam! Makedonija se drastično popela na listi koja zemlje u svetu rangira prema korupciji, nema slobodne medije, pravosuđe i javna administracija su stavljeni u službu jedne partije... Sam Zaev priznaje da je javna podrška opala, a mislim da će građani jedva dočekati da kazne vladajuću koaliciju upravo zbog ovih primera nesposobne i korumpirane elite.

Da li je promena naziva države i put ka NATO-u nepovratan proces? Da li ćete, ako pobedite, biti „predsednica Severne Makedonije“?

- Strateški cilj svih vlada Makedonije je bio ulazak u NATO. Šta se tiče promene naziva, ukoliko postanem predsednica države, držaću pitanje naziva otvoreno, formiraću međunarodnu ekspertsku grupu koja će napisati objektivni izveštaj o kršenju nacionalnog i međunarodnog prava i delovaćemo po tom izveštaju. Ne prihvatam naziv Severna Makedonija.

Ključni politički događaji u Makedoniji poslednjih godina bili su obeleženi masovnim skupovima i velikim emotivnim nabojem. Mislite li da će atmosfera na izborima biti regularna i da će na njima biti iskazano istinsko raspoloženje birača?

- Očekujem da građani shvate da su za Makedoniju od ključnog značaja istinske, a nedeklarativne reforme, kao i evropeizacija koja se temelji na vladavinu prava. Emocije su bitne, ali pravo je bitnije. Potrebno je da glasači masovno izađu na Izbore da bismo delegitimirali autoritarnu vlast. Tiha većina koja je rekla „ne“ na referendum, tačnije oni koji su masovno bojkotovali referendum o promeni naziva oni su od kojih očekujem da glasaju za mene, ali i od dela onih koji su bili za promenu naziva, ali ih je vlast razočarala.

U kakvu Evropu ćete povesti Makedoniju? Kakvu budućnost Evrope želite, a kakvu prognozirate?

- EU nije ona ista kao kada smo aplicirali za članstvo pre petnaest godina, jer sve više pokreta unutar Unije traži njenu reformu. Budućnost Evropske unije je njihovo unutrašnje pitanje, ali je izvesno da su reforme neophodne i kod njih, ali i kod zemalja koje pretenduju na članstvo. Mi moramo podići nivo demokratije i vladavine prava, i u tom smislu reforme unutar zemlje su prioritet za nas. To je istinita evropeizacija.

Kakvo ponašanje predstavnika međunarodne zajednice u Skoplju očekujete?

- Očekujem da međunarodna zajednica, a posebno OSCE/ODIHR, bude garant regularnosti izbora i da nam se ponovo ne dogodi skandalozno punjenje biračkih kutija kao za vreme referenduma. Već je najavljen veliki broj posmatrača, i mi računamo na njih jer se na vlasti ne možemo osloniti. Makedonija je partner međunarodne zajednice pa zato očekujem da se na nas primenjuju standardi koji važe i za sve ostale zemlje.

Gde se nalazi Srbija na Vašem političkom horizontu?

- Srbija je tamo gde je oduvek i bila, blizu Makedonije i njenih građana. Bez obzira na sve promenjene okolnosti, priče o geopolitičkim sferama interesa, deobama, granicama i sličnom. Drago mi je što naši građani iz jedne zemlje u drugu putuju s ličnim kartama, što se poboljšava putna infrastruktura, a na kulturnom i sportskom polju oduvek smo tesno sarađivali. U mojoj viziji Makedonije, ona je umrežena u blisku regionalnu saradnju, jer ne možemo govoriti o evropskim integracijama ako te sposobnosti ne pokažemo na delu u našem regionu

© Zabranjeno je preuzimanje tekstova kao i njihovih delova. Neovlašćeno preuzimanje smatra se kršenjem autorskih prava.