Istorija
15.02.2018. 17:59
Mateja Mirković
183. GODINE OD SRETENJSKOG USTAVA KOJI JE BIO NA SNAZI SAMO 43 DANA: Protiv njega su bile velike sile i Miloš Obrenović čiju samovolju je trebao da ograniči
Sretenjski ustav, usvojen 15. februara 1835. godine u tadašnjoj prestonici Kragujevcu, bio je ne samo prvi srpski najviši pravni akt, već i jedan od najmodernijih i najdemokratskijih ustava toga doba. Iako je bio na snazi samo 43 dana, ovaj dokument predstavljao je ideje srpskog naroda o građanskim pravima i slobodama koje su bile daleko ispred svog vremena.
Velika ustavotvorna skupština, kojoj je prisustvovalo više od 2.500 poslanika i 10.000 posmatrača iz svih krajeva Srbije, organizovana je tačno 31 godinu od početka Prvog srpskog ustanka. Ustav je napisao čuveni Dimitrije Davidović, a knez i poslanici zajedno su položili zakletvu, iako se nisu slagali o svim odredbama. Pisan je prema uzoru na francuski i belgijski ustav, imao je 142 člana i zasnivao se na jasnoj podeli vlasti, uz vladavinu prava i sistem narodnih predstavnika. Osnovan je i Državni savet, koji je bitno ograničavao kneževu moć, ali je predviđeno da njegovog predsednika on bira i zadrži pravo da kontroliše državnu kasu. Predviđeno je da knez postavlja ministre za spoljne i unutrašnje odnose, finansije, vojsku, pravo i prosvetu. Ministarstvo inostranih odnosa bilo je izuzetno značajno jer je Srbija i dalje bila vazal Osmanskog carstva, pa to pokazuje nivo samostalnosti za koji se Miloš Obrenović izborio. Ustanovljeni su i grb i zastava, još dve odlike suvereniteta.
Ustav je određivao građanska prava i jednakost pred zakonom, ukinut je svaki vid ropstva i feudalnog uređenja, a posebno je bila naglašena nezavisnost sudske vlasti.
"Sudija ne zavisi u izricanju svoje presude ni ot ko u Serbiji, do ot Zakona Serbskog", glasio je član 80.
Posle samo dve nedelje, ustav je suspendovan, a zatim i ukinut jer je bio previše napredan za politički položaj u kojem se Srbija nalazila u odnosu na velike evropske zemlje, koje ga nisu odobravale i nazivale ga "zaraznim". Zadržana je istitucija Državnog saveta.
KASNIJI USTAVI U 19. VEKU
Nakon istrajnih pokušaja opozicije da ograniči vlast Milošu Obrenoviću, 1838. donesen je takozvani "Turski" ustav. Rusija, koja je podržavala Miloševe protivnike, primorala je Tursku da pošalje Beogradu dokument koji je važio kao ustav i priznavao Srbiji nezavisno sudstvo i građanska prava. Osnovan je i novi Savet, koji knez nije mogao da kontroliše, ali je omogućio turski uticaj na unutrašnja pitanja, zbog čega se Obrenović odrekao vlasti 1839.
Kada je nakon ubistva kneza Mihajla 1869. na vlast došao maloletni kralj Milan, državnici koji su vladali u njegovo ime napisali su ustav poznat kao "Namesnički". Ovaj dokument je ojačao poziciju Narodne skupštine i izjednačio njenu vlast sa knezom, što je prvi korak Srbije prema parlamentarizmu. Njegova najavažnija odlika je što turske vlasti nisu mogle da ga menjaju.
Najdemokratskiji ustav 19. veka donesen je 1888. bez rasprave, po želji kralja Milana, koji je bio sklon apsolutizmu i smatrao da će ustav ubrzo propasti. Prema novim propisima, vlada je više zavisila od političkih partija nego od kneza i uvedeno je opšte pravo glasa. Osigurane su građanske slobode i sloboda štampe, a budžet je kontrolisala skupština. Više puta je ukidan, ali je važio sve do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921.
SUDBINA DIMITRIJA DAVIDOVIĆA
Kada ga je Miloš Obrenović okrivio za neuspeh Ustava, Davidović je ostao bez ugleda i posla i do kraja života živeo u siromaštvu, skoro zaboravljen. Rođen je u Zemunu 1789., a radio je u Beču, gde je sarađivao sa Vukom Karadžićem. Smatra se osnivačem srpskog novinarstva jer je 1813. osnovao "Novine serbske". Nakon povratka u Srbiju, radio je kao sekretar i ministar kneza Miloša sve do ukidanja Sretenjskog ustava. Pred kraj života odredio je da mu na nadgrobnoj ploči uz ime piše "sav Srbin", kako bi poručio da se žrtvovao za Srbiju kao modernu demokratsku državu.
OD USTANKA DO USTAVA
Prvi koraci srpske borbe za slobodu načinjeni su na Sretenje 1804. godine u Orašcu, kada je organizovan Prvi srpski ustanak, a Karađorđe izabran za vođu. Posle krvavih borbi, ustanak je slomljen 1813. godine, a Karađorđe je pobegao u Rusiju. Dve godine kasnije, njegov kum Miloš Obrenović pokrenuo je novi ustanak, ovoga puta zasnovan na diplomatskoj borbi, smatrajući da je to najbolji način da Srbija dođe do nezavisnosti. Postigao je sporazum sa Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi i podeli vlasti u Beogradskom pašaluku, koji je Srbima garantovao važna prava. Kada se Karađorđe vratio u Srbiju želeći da nastavi vojno suprotstavljanje osmanskom carstvu i tako ugrozio diplomatske planove Miloša Obrenovića, on je naredio njegovo pogubljenje i ostavio večno pitanje među Srbima čije nasleđe treba da poštujemo. U narednih 20 godina, Obrenović se rešio svih suparnika i potisnuo turski uticaj, a 1830. izborio se da Srbija dobije status autonomne kneževine, u kojoj je on bio apsolutni vladar. Protivio se osnivanju svih institucija koje bi ograničile njegovu moć, kontrolisao je sudove, uvozio robu bez carine i imao prvenstvo u prodaji stoke, što je štetilo srpskim stočarima. Nezadovoljni srpski velikani koji su želeli da ograniče Obrenovićevu vlast, podigli su 1835. "Miletinu" bunu, posle koje je knez bio prinuđen da odobri donošenje Sretenjskog ustava i tako pokrene srpsku ustavotvornu tradiciju.
Komentari
