KRALJ DEČIJIH BAJKI: HANS KRISTIJAN ANDERSEN, ROĐEN JE NA DANAŠNJI DAN 1805. GODINE

Na današnji dan rođen je najpopularniji pisac bajki Hans Kristijan Andersen. Svet je ugledao 1805. godine u gradu Odense u Južnoj Danskoj. Andersen je sa 23 godine završio gimnaziju i upisao se na univerzitet. U Kopenhagen, glavni grad Danske otišao je kako bi pronašao posao glumca, pevača ili plesača, međutim nije imao talenta. Okrenuo se pisanju, a njegova najveća podrška bio je Džons Kolins.

Prvu knjigu "Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kralja Amagera"  objavio je 1829. godine i ona mu je omogućila da otputuje u Nemačku i Italiju, a zatim i u Veliku Britaniju. Zbog svoje sitničavosti i samoljubivosti ljudi ga baš i nisu prihvatali. Engleski romanopisac, Čarls Dikens ga je ugostio u svojoj zemlji, međutim nije mu se dopao izgled, a ni ponašanje Andersena.

Putujući svetom, počeo je da piše putopise, poeziju, romane, a njegov prvi odlično prihvaćen roman kod čitalaca je "Improvizator". U romanu je opisan mladi italijanski pesnik koji sa pozornice improvizuje stihove na teme koje mu daje publika, stihove u kojima transponuje tugu svojih ljubavi i lepotu neba i mora.

Od 1835. godine pisao je "Priče i zgode" kojih je 49 i one su tek posle njegove smrti postigle veliki uspeh. Najpoznatija dela Andersena su: "Ružno pače", "Carevo novo odelo", "Mala sirena", "Palčica" i "Princeza na zrnu graška". Među zapaženim delima ostala je i autobiografija "Bajka mog života" koja priča o njegovom životu, o borbi za književno delo i slavu, ali sa smislom za humor.

Njegova dela istoričar Paul Hazard je opisao: "Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari". Volt Dizni je snimio filmove po bajkama Andersena, kao što su "Mala sirena", "Zaleđeno kraljevstvo",  "Ružno pače" i mnoge druge. Hans Kristijan Andersen je jednom prilikom putujući brodom, posetio i  Beograd, o kome piše u knjizi "Bazar jednog pesnika" objavljenoj 1842. godine.

"Da, ovde se nalazi veliki forum drijada s moćnim uspomenama i dubokim narodnim pesmama. I Srbin voli svoje šume, kao Švajcarac svoje planine, kao što Danac voli more. Ove zemlja šuma zelena je grana osmanskog drveta, ali grana je za skoro satrulelo drvo vezana samo tanušnim končićem, ta grana je pustila koren i `eli hrabro da raste, kao što jedno od najboljih kraljevskih stabala Evrope ima pravo da raste", preneo  je Anderson utiske iz Srbije.

Zemuncima je dao epitet snobova, napisavši: "S večeri su se na brod ukrcali najugledniji građani dobrog grada Zemuna, koji su se, moglo se videti, pozdravili prema rangu; neki su dobili pozdrav težak kao tuč, oni su bili ugledniji, a drugi milostinju s pozdravima lakim kao pero; bio je to smešan prizor. Pomislio sam kako sam se konačno vratio kući. Kako ljudi svuda liče jedni na druge."

Slavni danski pisac se nikad nije ženio , nije imao potomke , a proučavanjem njegovih bajki, Štampani godišnjak "Magnusa Hirschfelda" je 1901. godine objavio da je moguće da je Andersen bio biseksualac i da postoji mogućnost da se u bajci "Mala sirena" i romanu "O. T." govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, koji je bio ljubav njegovog života, ali zbog neuzvraćene ljubavi pominjao ga je u mnogim bajkama kao negativnog lika.

Preminuo je u 70. godini života, 4. avgusta 1875. godine u Kopenhagenu.