ON JE NAJMOĆNIJI LIK SENKI NAD BALKANOM! Ko je zaista general Petar Živković

ON JE NAJMOĆNIJI LIK SENKI NAD BALKANOM! Ko je zaista general Petar Živković

Foto Wikipedia


Po dolasku Aleksandra na vlast Živkovićeva karijera krenula je munjevito. Živković je iz dana u dan unapređivan i odlikovan, pa je tako 1910. pre vremena postao kapetan prve klase, a samo pet godina posle toga već je imao i čin pukovnika. Bio je najmlađi pukovnik Srpske vojske, a regent Aleksandar Karađorđević ga je postavio na Solunskom frontu za komandanta garde, maršala dvora,  i prvog ađutanta starog kralja

Televizijska serija Senke nad Balkanom svakom novom epizodom sve više okuplja gledaoce ispred malih ekrana. U njoj se smenjuje stvarnost i fikcija, a pojavljuju se i istorijske ličnosti koje za sobom vuku jedan deo misterije. U prvoj epozodi posebna pažnja posvećena je sovjetskom obaveštajcu, velikom prijatelju Josifa Visarionoviča Staljina, crnorukcu Mustafi Golubiću.

Međutim, kroz prve dve epizode emitovanja provlači se i još jedna misteriozna, ali veoma značajna ličnost ondašnje Kraljevine Srbije, SHS i Jugoslavije general Petar Živković za koga se tvrdi da je osnovao tajnu organizaciju ” Bela ruka”, da je on odgovoran za streljanje svog prijatelja i vođe ” Crne ruke” pukovnika Drgutina Dimitrijevića Apisa  i još nekih oficira u Solunskom procesu 1917, kao i da je imao veliki uticaj na regenta, a kasnije i kralja Aleksandra Karađorđevića.

Takođe Živković je stigmatizovan još jednim obeležjem koji se od početka serije provlači da je bio homoseksualac i da ga jedna od glavnih ženskih aktera ucenjuje sa slikama na kojima razuzdan leži u krevetu sa mladim oficirima. U istorijskim i publicističkim knjigama se navodi da je general Živković bio beskrupulozni intrigant homoseksualac i da se ta priča vuče još dok je bio major kada ga je navodno mladi oficir optužio da ga je naterao da bude ” aktivni partner u homoseksualnom odnosu sa njim”. Izbio je skandal kada je komandant Druge armije Stepa Stepanović tražio da Živković bude izveden pred vojni sud, ali je ceo slučaj zataškao sam Apis. Skandali su se navodno ređali i u međuratnom periodu, što se aktivno provlači kroz samu seriju.

Foto Wikipedia

Foto Wikipedia

Biografija generala Petra Živkovića

General Petar Živković rođen je u Negotinu 1879 godine. u porodici sitnog trgovca, Živković se opredelio za vojni poziv jer je to bio način da se izbavi siromaštva: tokom školovanja imao je obezbeđenu hranu i stan, a docnije sigurnu platu. Završio je prvo za podoficira, a onda se doškolovavao uz službu. Kao potporučnik već je ušao u istoriju, kada se priključio oficirskoj zaveri protiv kralja Aleksandra Obrenovića. Njegova uloga u majskom prevratu bila je da u noći 29 na 30. maj 19o3 kad su kraljevski par Aleksandra i Draga Obrenović ubijeni otključa kapiju, pošto je te noći bio dežurni. Živković je otključao kapiju i pustio zaverenike koji su ušli u dvor i ubili poslednje Obrenoviće.

Smenom dinastija završen je simbolično rat između srpske ” bele” i ” crvene” ruže. Pošto su zaverenici iz Švajcarske za kralja doveli Petra Karađorđevića kome je tad bilo 59 godina, Živkoviću je bilo naređeno da ode u Petrograd i da otuda dovede kraljevog mlađeg sina Aleksandra, koji se tamo školovao. Još tad kako se veruje Petar Živković je počeo da utiče na tad petnaestogodišnjeg dečaka. Navodno mu je on rekao da su oficiri na čelu sa Apisom prigrabili svu vlast u Srbiji i da je njegov otac Petar samo figura i da je Aleksandar zapravo jedni ” bogomdan” da spasi Srbiju od anarhije.  Za starijeg Đorđa koji je proglašen za prestolonaslednika govorio je da je bio sav ” lud” na Karađorđeviće. Živković je za Aleksandra govorio da je lukav i oprezan i sav na dedu Nikolu-crnogorskog kneza, a posle kralja, odnosno na svog dedu po majci.

Posle jednog nesrećnog slučaja, kada je princ Đorđe za kog se tvrdilo da je bio neobuzdan navodno nogom udario u stomak svog sobara zato što mu je ukrao ljubavno pismo i da je taj sobar od posledica udarca preminuo, tadašnja srpska štampa koja je vrlo slobodno pisala zatražila je njegovo smenjivanje sa prestola. Na da 15. marta 1909. za naslednika je postavljen Aleksandar. On je navodno odmah počeo da postupa po Živkovićevim  savetima, a tad je otpočeo borbu protiv oficira okupljenih oko načelnika Vojne obaveštajne službe pukovnika Dragutina Dimitrijevića Apisa u čemu je imao podršku takozvanih ” starih radikala” na čelu sa Nikolom Pašićem. Navodno postoji i priča da je Živković posedovao niz kompromitujućih dokumenata o samom Aleksandru Karađorđeviću i  tako ga vezao za sebe što mu je omogućilo da navodno formira tajnu grupu ” Bela ruka” koja je okupljala dvorsku kamarilu koja je trebala da eliminiše crnorukce.

Po dolasku Aleksandra na vlast Živkovićeva karijera krenula je munjevito. Živković je iz dana u dan unapređivan i odlikovan, pa je tako 1910. pre vremena postao kapetan prve klase, a samo pet godina posle toga već je imao i čin pukovnika. Bio je najmlađi pukovnik Srpske vojske, a regent Aleksandar Karađorđević ga je postavio na Solunskom frontu za komandanta garde, maršala dvora,  i prvog ađutanta starog kralja.

Borba između Živkovića odnosno “Bele ruke” sa jedne strane i Apisa odnosno “Crne ruke” s druge strane je mogla da počne. Nastojeći da ga uklone, apisovci su navodno podneli tužbu vojnom sudu, zahtevajući da se Živković kao homoseksualac liši čina i svih odličja, a kao svedoka su naveli njegovg posilnog, vojnika koga je navodno pukovnik Živković naterao na ” bludni čin” preteći mu da će ga u protivnom poslati u prvi borbeni red.

Naime tad je isplivala i priča koja potkrepljuje Živkovićeve sklonosti, a koja datira iz Prvog balkanskog rata za vreme borbe protiv Turske. Tadašnji major Petar Živković je bio određen da komanduje konjicom Timočke divizije. Posle pobede srpske vojske kod Kumanova, njegova jedinica je poslata da sa Drugom armijom pomogne Bugarima da osvoje Jedrene. Kako je konjica u opsadi grada bila neupotrebljia Živković i njegovi oficiri su svo slobodno vreme provodili u pijančevanju i orgijama. Jednog dana jedan od vojnika, koji je služio u konjici saopštio je svom pretpostavljenom da ga je major Živković naterao da ima homoseksualni odnos sa njim. Ta informacija je ubrzo stigla do komandanta Druge armije Stepe Stepanovića, koji je zatražio da  major Živković bude izveden pred vojni sud.

Navodno Živković se tad obratio Apisu za pomoć i ovaj mu je pomogao kako bi se ukalja čast srpske vojske.

Tokom suđenja vojnik-žrtva je misteriozno isčezao, a ubrzo posle toga pukovnik Apis i drugi oficiri su izvedeni pred jedan drugi proces koji je počeo u Solunu 1917. pred prekim vojnim sudom samo sa jednom tačkom optužnice ” priprema atentata na regenta (namesnika) Aleksandra Karađorđevića. Navodno razlog u pripremi atenta kako se dugo veruje leži u da su Aleksandar i Nikola Pašić na podsticaj Francuske i Velike Britanije 1916. krenuli o pregovore sa mladim carem Austro-Ugarske Karlom o zaključenju separatnog mira, gde je navodno car Karlo Srbiji ponudio da joj vrati Kosovo i Makedoniju, ali i Vojvodinu i Bosnu i Hercegovinu, ako se ispuni jedan uslov, a to je bilo kažnjavanje pukovnika Apisa i drugih srpskih oficira kao organizatora atentata na nadvojvodu Franca Ferninanda u Sarajevu.

Foto Wikipedia

Foto Wikipedia

Na Solunskom procesu na smrt je osuđeno osam ličnosti, od kojih su u jaruzi pored Soluna 13. juna 1917. streljani Apis, Ljubomir Vulović i Rade Malobabić.

Kada je stvorena Jugoslavija, oficiri koje je oko sebe okupio Petar Živković svojski su podržali Aleksandra da izvrši čistuku u vojsci od republikanaca. Godine 1923. u Beogradu je održan takozvani drugi solunski proces na kome je oko 2.5000 oficira osuđeno na zatočenje od 10 do 20 godina robije.

Treba dodati da je izvestan broj crnoruakaca postao neprijatelji nove Kraljevine SHS, među njima je bio svakako i Mustafa Golubić koji se javno zakleo da će zbog streljanja Apisa, Vulovića i Malobabića kad tad da se osveti.

Kada je 6. januara 1929 kralj Aleksandar suspendovao takozvani Vidovdanski ustav, svog vernog oficira Petra Živkovića je postavio za predsednika lade. Živković je 1931 opet na zahtev kralja Aleksandra osnovao dvorsku opozicionu Jugoslovensku narodnu stranku.

KO JE ZAISTA BIO MUSTAFA GOLUBIĆ: Čovek sa 100 lica, 250 pasoša, crnorukac i sovjetski Džejms Bond

Živkovićev politički zaton krenuo je posle ubistva kralja Aleksandra i formiranje namesništva kojim je upravljao knez Pavle. Živković je odmah bio skrajnut sa svih pozicija i udaljen sa dvora kako ne bi slučajno imao bilo kakav uticaj na maloletnog kralja Petra II. Pošto je izgubio oslonac u vojsci sa obe strane, Živković je pretio vojnim udarom koji će izvesti sa gardom, ali je sve ostalo na šetnji konjičkog eskadrona od Mostara do kolskog mosta za Zemun. Milan Stojadinović ekspresno je formirao novu vladu 1936. gde je Živković odstranjen sa čela ministra vojske.

Živkovićevo ime je još jednom došlo u žižu javnosti i to par godina posle završetka Drugog svetskog rata kada je doveden u vezu sa grupom koja je htela da obori namesnički režim kneza Pavla. U jednom intervjuu pred svoj smrt oštro je optužio Engleze sa kojima je sarađivao da su Kraljevinu Jugoslaviju uvukli u rat i onda je ostavili na cedilu i predalim da ovim prostorm zagospodare Rusi.

Zaverenički staž general Petar Živković koji je krojio sudbinu mnogih političara Jugoslavije između dva raza završio je za vreme Drugog svetskog rata u Londonu, podržavajući Dražu Mihailovića. Komunističke vlasti u Jugoslaviji osudile su ga u odsustvu na smrt. Umro je u egzilu u Parizu 1947.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar