SEĆANJA NA HEROJA ALEKSANDRA BERIĆA: Komandant rečnog monitora Drava oči u oči sa nemačkim štukama

Čast, hrabrost i žrtvu za viši cilj godine ne brišu. Dokle god se budemo prisećali i prepričavali ono što se desilo 12. aprila 1941. godine, uspomena na monitor "Dravu" i njenu junačku posadu pososno će ploviti Dunavom.

Monitor "Drava" je bio monitor Kraljevske jugoslovenske ratne mornarice, u čijem se sastavu nalazila od 1920. godine. Brodom je komandovao Aleksandar Berić i zajedno sa svojom posadom izvojevao brojne uspehe.

Početkom rata na brodu je bilo 82 člana posade, a akcenat pripreme svodio se na obuci artiljeraca jer je komandant Berić smatrao da iz vazduha preti najveća opasnost. Njegove sumnje su se obestinile. U najvećem broju bitaka koje je Drava vodila, napadi na nju u najvećem broju slučajeva bili su organizovani preko neprijateljske avijacije, tako je bilo i kod Bezdana, Mohača kod kog je rezultat napada bio takav da avioni nisu poletali više iz tog mesta.

...."Neprijatelj je napredovao na svim frontovima". Posle tih informacija, Berić donosi mudru, ali prvenstveno plemenitu odluku. Na brodu je bilo Srba, Hrvata, Slovenaca, Mađara, Nemaca...

Komandant je razumeo da bi borba protiv sunarodnika za mnoge mogla da predstavlja teret. Istakao je da on neće predati brod neprijatelju u ruke i razrešio je zakletve one koji hoce da idu s broda čija sudbina je bila veoma neizvesna.

Posle toga - tišina i međusobni pogledi. Muk je okončao narednik Karlo Banauh rekavši da ostaje. Ubrzo posle njega, tako su se izjasnili i ostali. Ipak, pet vojnika, Mađara i Nemaca, prijavilo je da želi da ide s broda. Berić je naredio da niko ne sme da ih prekori. Podeljeno im je nešto suve hrane i oni su napustili "Dravu".

Međutim sudbinski trenutak za posadu i sam brod dogodio se 12. aprila.

U noći izmedu 11. i 12. aprila, prilikom povlačenja ka Novom Sadu, "Drava" nailazi na prepreku. Plovni put je preprečen već pomenutim porušenim mostom kod Bogojeva.

Grupa sa "Drave" je krenula motornim čamcem ka ruševinama i eksplozivom odstranila delove koji su štrcli iznad vode. Zadržavanje broda nekoliko članova posade iskoristilo je kako bi dezertiralo. Upravo ta pauza od sat i po se ispostavila kao pogubna za Jugoslovenske junake.

Uskoro su se na nebu pojavili nemački avioni "ju-87", popularne "štuke" i odlučujuća bitka je počela.

Na "Dravu" su se sručile bombe i mitraljeska municija. Brod je za to vreme manevrisao cik-cak vožnjom i nije ostao dužan "štukama".

Nemački avioni prvo su napadali sa većih visina, ali i pored velike količine bombi i municije nisu uspeli da ozbiljnije ugroze jugoslovenski monitor, što ih je nateralo da promene taktiku i napadnu niže. Promena načina napadanja, otvorila je nove opcije mitraljezima "Drave", koji su uspeli da obore tri neprijateljska aviona. Ipak situacija kreće po zlu. Bomba je pogodila mašinski prostor, zbog čega brod više nije mogao da se kreće i postao je laka meta.

Na palubi su ležala tela mrtvih članova posade, a brod je počeo da tone. Međutim uprkos velikim gubicima, preživeli ne žele da napuste palubu. Uprkos pokazanoj hrabrosti članova posade, komandant naređuje da svi napuste "Dravu".

Svi, osim njega. Poput istinskih junaka o kojima smo čitali u knjigama Aleksandar Berić je ostao sam na brodu.

Sudbinski povezani, jedno drugog učinili su besmrtnim. Berić je  zajedno sa njim potonuo pozdravljajući zastavu u skladu sa nepisanim mornarskim pravilom: "Kapetan uvek tone sa svojim brodom."

Ko je bio Aleksandar Berić

Poručnik bojnog broda Aleksandar Berić, heroj Aprilskog rata,  rođen je u Novom Bečeju 1906. godine, a poginuo je komandujući posadom monitora "Drava" 1941. godine. Kako sećanje na njega nikada ne bi izbledelo, Vojska Srbije je 2015. godine  podigla na groblju u Belegišu spomenik Aleksandru Bericu, a glavna ulica u njegovom rodnom Novom Bečeju nosi njegovo ime. Mnoge su priče vezane za njega i njegovu posadu iz tog rata, ali jedna je posebno ostala upamćena i možda i najbolje govori o tome kakav je čovek bio komandant Aleksandar Berić.