ŽIVI NAROD MRTVIH

Malo je poznato da je tokom Prvog svetskog rata 60.000 srpskih vojnika prebeglo u Tunis, od čega je čak 13.000 poslato u luku Bizertu. Između 1913. i 1915. svaki peti stanovnik tog grada bio je Srbin. O tome je u Tunisu napravljena izložba pod nazivom „Tunis u Velikom ratu: na putu zajedničkog sećanja“, gde su dva panoa posvećena Srbiji

Srpski grobovi se nalaze svuda. Postoji taj jedan narod mrtvih koji je proširio ime Srbije preko celog sveta i ona je večna. Kada ovo kaže neki naš istoričar, to se shvata kao patriotizam ili romantičarsko predstavljanje činjenica. Međutim, kada to izgovori francuski istoričar, koji nam pritom zahvaljuje što uopšte o tome pišemo, te reči imaju posebnu težinu.

Istoričar Pjer-Emanuel Žile, koji se posebno bavi istra­živanjem Prvog i Drugog svetskog rata, organizovao je zajedno sa Rafaelom Simonom izložbu u Francuskom kulturnom centru u Tunisu o stradanju srpske vojske na frontu u Severnoj Africi. Dva panoa od njih ukupno dvadeset na izložbi „Tunis u Velikom ratu: na putu zajedničkog sećanja“ posvećena su Srbiji. Sasvim slučajno, pripremajući sa 25 učenika srednje škole u Tunisu projekat o sećanju na Veliki rat, otkrio je da je u periodu od 1913. do 1915. svaki peti stanovnik tuniskog grada Bizerte bio Srbin.

- Tema je bilo sećanje na Tunis, Francuska i Prvi svetski rat. Išli smo u vojni muzej i otkrili da u istoriji Tunisa Srbija ima jednu veoma važnu ulogu. Da se razumemo, ja sam doktor istorije. Radio sam na mnogim temama koje se tiču Tunisa. Proučavao sam tuniski re­žim i napisao sam i knjigu o tome, ali u svojom istraživanjima nikada nisam naišao na ne­ što što bi mi ukazalo na učešće Srbije. Tek kad sam se udubio u izučavanje, otkrio sam novu stranicu u kojoj se pominje Srbija - kaže autor izložbe.

Pjer-Emanuel Žile, koji preferira Beograd spram Pariza, kaže da se vrlo malo zna o tome da se posle pada Srbije znatan broj trupa iskrcao u Tunis 1915.

- Na panoima smo prikazali mnoštvo fotografija i artefakata iz muzeja o trupama koje su stigle u Tunis 9. januara 1916. Tada su stigle trupe u tu luku Bizerta. Predstavljamo razne slike sa trupama, s povređenima, pa onda slike o postavljanju bolnice. Ima i onih o vojnicima koji se ukrcavaju da idu na front u Tunisu 1917. Prvi kampovi bili su u šatorima. Onda su kasnije zgrade napravili. Kopali smo dalje i našli smo članke iz nekih novina baš o tome kako su Srbi krenuli ka Bizerti. U novinama „Tunišanska depeša“ objavljeno je tada kako su njih tamo primali otvorenih ruku i kako su im pomagali i čak kako su Francuzi uzimali te srpske dinare i pretvarali ih u franke koje su oni koristili. U Severnoj Africi Srbi su imali dosta tih njihovih kampova, i u Maroku i u Alžiru i u Libiji, svuda, ali glavni je bio u Bizerti, u Tunisu. Od 61.000 vojnika, nakon pada Srbije, 13.000 je bilo poslato samo u Bizertu. Između 1913. i 1915. jedan od pet stanovnika Bizerte bio je Srbin. U Tunisu je zbog nesreća i povreda umrlo 3.226 Srba, 1.800 je sahranjeno baš na tom njihovom groblju „Menzel Borgiba“. To groblje ima deo za vojnike i za civile - opisuje Francuz pomalo srpskog imena Žile.

Prema njegovim rečima, odmah po otkriću ovih zanimljivih podataka obratili su se Srpskom institutu u Tunisu i generalnom konzulu Jasni Zrnović. Tako je nastala ova izložba, koja pokazuje isprepletenost odnosa Srbije i Tunisa i Srbije i Francuske u tom periodu.

- Mnogo naroda bilo je upleteno u Prvi svetski rat, i to je bila jedna raznovrsna mešavina naroda uz učešće tuniske vojske i srpskog naroda i probijanje Solunskog fronta, i sve to zajedno je prošlo neprimetno. Solunski front prošao je dosta neprimetno. Svakodnevno sam prelistavao štampu, tuniske depeše i otkrio da je ta tema bila vrlo prisutna izme­ đu 1915. i 1916. godine. Tokom cele 1915. govorilo se o Srbiji, o padu Beograda i u Francuskoj je pad Srbije stvarno doživljen kao katastrofa, što je bio pokazatelj koliko je Francuska bila privržena Srbiji - navodi naš sagovornik.

Istražujući ove odnose, Žile je sa saradnicima nabasao na Miloša Crnjanskog, koji je u novinama „Vreme“ objavio pesmu o stradanju srpske vojske. Ona je prevedena na francuski i uvrštena u izložbu.

- Taj uticaj Srbije je uglavnom nepoznat. Čak ni moj urednik, s kojim radim, nije imao pojma o tome. Sa ovom izložbom uspeo sam da poka­ žem i naučim mnogo ljudi šta se u stvari desilo i kakav je uticaj imala Srbija, jer je to bio potpuno nepoznat deo istorije. Ljudi koje sam sretao, izdavači knjiga, ljudi od velike kulture, mnoga vojna lica iz Tunisa nisu ništa znali o tom delu istorije. To im je bilo sasvim nepoznato - napominje istoričar.

Izložbu su podržali svi: i Srbija, i Francuska, i Tunis, i ministar kulture u Tunisu, i isto tako mnogo partnera Francuske, koji su dali mnogo slika. Dobili su slike koje ranije niko nije video jer ih nije baš ni zanimalo. Prvi put su je pokazali u Francuskom institutu u Tunisu. Tamo su bili ambasadori koji su predstavljali Srbiju, Tunis i Francusku. Bio je tu francuski ambasador, koji je predstavljao to za Francusku, i srpski ambasador gospodin Lukić. Bio je taj predstavnik kolonel Mažul. Bio je to veliki događaj, oko 500 ljudi se pojavilo na otvaranju. Tu su bili Olivije Pondavor, francuski ambasador, Nikola Lukić, ambasador Srbije u Tunisu, savetnica u Institutu za francusku kulturu gospođa Renud, pukovnik Mažul i čovek s kojim sam radio, Rafael Simon.

Žile je vrlo ponosan na sve što je uradio. Kako kaže, od jednog malog projekta stigli su do veoma profesionalne izložbe koja je valorizovana od Stogodišnje misije, koja prepoznaje projekte od istorijskog značaja. Danas je izložba prikazana u Francuskom institutu. Bila je predstavljena i u francuskim školama u Tunisu.

Već su napravljeni planovi s direktorom Francuskog instituta i sa upravnikom Francuske gimnazije u Beogradu. Ukoliko bude moguće, doći će u Beograd lično da je predstave. U Francuskoj će biti predstavljena u mestu koje se zove Francuska uspomena. Žile je član te institucije ispred Tunisa. Organizacija ima tri cilja, da prenese sećanje onih koji su se borili u Prvom i u Drugom svetskom ratu, bez razlike, kao i da se održe i obnove sećanja svih kako ti borci ne bi pali u zaborav te da se prenesu budućim generacijama.

- Ovo je prilika da se otvori stranica srpske istorije koja je nepoznata i da joj se da mesto koje zaslužuje. U spomen srpskim žrtvama, što je značajno i za Francusku jer su se Srbi borili na njenoj strani. Danas mislim da bi istoričari koji se bave ovim temama mogli da napišu knjigu koja će afirmisati ulogu Srba u Prvom svetskom ratu, o proboju Solunskog fronta i o njihovom iskrcavanju u Tunis. Budućnost istraživanja na tu temu leži u istraživanju učešća u Prvom svetskom ratu i odlaska na teren, tamo gde su se bitke vodile, na mesta koja su manje ili više poznata, kao što se to radi u Francuskoj i Nemačkoj proučavanjem Bitke kod Verdena i ostalih bitki koje su poznate svima. Malo se zna o učešću Poljaka, Rusa... Potpuno su nepoznati događaji na Balkanu, i to je ono što treba da se ubuduće istražuje.

Voleo bih da jednog dana može da se kupi knjiga o toj istoriji, a mo­ žda je i ja napišem - uz osmeh poručuje Žile.