HRVAT, SRBIN, ORUŽJE I ISIS

Aerodromi u Beogradu, Nišu, Sofiji i Bratislavi bili su glavni centri za transport oružja, pri čemu je najviše letova bilo iz Beograda. Mnogi od tih letova su imali i usputnu stanicu, što znači da su najverovatnije preuzimali dodatne količine oružja i municije

Na ratišta u Siriji i Jemenu za četiri godine ubijeno je oko 350.000 ljudi, a svaka deseta žrtva stradala je od oružja koje je pristiglo s prostora bivše Jugoslavije.

Učinak krvavog dila trgovaca oružjem je zarada koja se meri milionima dolara i samo u Siriji ubijanje 18.243 dece i 11.427 žena.
Iz Srbije je na ratište Sirije, prema nezvaničnim podacima, od 2013. izvezeno oružje i municija u vrednosti od najmanje 200 miliona evra. Ali podaci UN otkrivaju da su trgovci iz Srbije samo za devet meseci prošle godine prodali oružje u vrednosti od 36 miliona evra (oko 40 miliona dolara).

Aerodromi u Beogradu, Nišu, Sofiji i Bratislavi bili su glavni centri za transport oružja, pri čemu je najviše letova bilo iz Beograda. Mnogi od tih letova su imali i usputnu stanicu, što znači da su najverovatnije preuzimali dodatne količine oružja i municije.
Prema gruboj računici, samo iz Srbije u Saudijsku Arabiju izvezeno je dovoljno oružja da se opreme dve brigade jačine 3.000 do 4.000 ljudi. A trgovci sa ovih prostora zaradili su, u zavisnosti od vrste isporuke, pet do deset miliona dolara
Ko u Srbiji trguje sa Saudijcima

Redakcija „Ekspresa" došla je u posed dokumentacije o izvozu naoružanja u Saudijsku Arabiju u kojoj se spominju i dve srpske firme - „Tehnoremont" d.o.o. iz Temerina i „GIM" d.o.o. iz Beograda. U prvom slučaju, reč je o ćerki firmi kompanije „CPR Impeks", koja je inače zvanično i registrovana za trgovinu naoružanjem, a u vlasništvu je Petra Crnogorca, sina Svetozara, bivšeg direktora „Zastave oružja". U drugom slučaju, reč je o privatnoj firmi za uvoz i izvoz koja se dovodi u vezu sa oružarskim poslovima.
U dokumentaciji koju poseduje naša redakcija između ostalog se navodi da je početkom 2017. godine ministarstvo odbrane Saudijske Arabije od srpskih kompanija „GIM" d.o.o. i „Tehnoremont" iz Temerina, posredstvom kiparske kompanije „Famway Investment Ltd." (Limassol), koja je navodno u vlasništvu hrvatskog državljanina Roberta Odbašića iz Slavonskog Broda, kupilo 800 mitraljeza 7,62 x 54 M84, 50 VRB RAK-SA kalibra 128 mm i 27.350 projektila PLAMEN-A za iste lansere. Na spisku je i 10.000 raketa za VBR BM-21 „grad", zatim 15 protivavionskih topova ZU-23 i 60 minobacača kalibra 81 mm.
Isporuka ne bi bila uopšte sporna da nije u pitanju Saudijska Arabija, zalivska država koja je inače osumnjičena da pomaže islamske terorističke grupe u Siriji kao što su „Džabat Al Nusra" i „Islamska država", a koja je upletena i u građanski rat u Jemenu, koji traje već nekoliko godina. Podatak koji potkrepljuje sumnju da to oružje ne koristi regularna armija Saudijske Arabije jeste i činjenica da ova zalivska kraljevina za svoju regularnu armiju naoružanje i vojnu opremu kupuje isključivo na zapadu, dok oružje istočnog ili srednjoevropskog porekla, uglavnom nabavljenog iz skladišta ili od privatnih proizvođača, završava u rukama plaćenika.
U Srbiji su, što se tiče trgovine naoružanjem i vojnom opremom, propisi jasni samo na papiru.

 Isporuka ne bi bila uopšte sporna da nije u pitanju Saudijska Arabija, zalivska država koja je inače osumnjičena da pomaže islamske terorističke grupe u Siriji kao što su „Džabat Al Nusra" i „Islamska država", upletena i u građanski rat u Jemenu

Naime, da bi firma mogla da se bavi tim poslovima, izvozom naoružanja i vojne opreme, mora biti na posebnom spisku kompanija koje ispunjavaju uslove da dobiju od države dozvolu za trgovinu naoružanjem.
To u praksi izgleda ovako. Kada firma koja se bavi izvozom naoružanja zaključi posao i preda zahtev za izvoz, taj zahtev proveriće ministarstva odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i Bezbednosno-informativna agencija (BIA), koja potpisom parafira da je dato zeleno svetlo za izvoz.

Da su sve dozvole dobijene, potvrđuje sertifikat „end user". Država koja dostavlja taj papir potvrđuje da za realizaciju posla nema nikakve prepreke.

Međutim, većina tih propisa se zaobilazi, u trgovini oružjem obrću se milijarde dolara, a od izbijanja građanskog rata u Libiji i Siriji ovaj posao se smatra jednim od najunosnijih.

HRVATSKA ZARADILA MILIONE OD ISIL-a: Zagreb izvozio oružje islamskim pobunjenicima u Siriji

Iako „end user" predviđa da kupac, odnosno nabavljač neće oružje koje je nabavio prodati, isporučiti ili ustupiti trećoj strani, to se u nekim slučajevima događa. Većina ugovora sadrži neke legalne navode, ali mnoge odrednice dogovora ostaju skrivene.
Prvi slučaj takve trgovine je prodaja puškomitraljeza M02 „kojot". Izrađeni u kragujevačkoj „Zastavi", iznenada su pre nekoliko meseci osvanuli u rukama sirijskih pobunjenika. Mediji su obelodanili fotografije koje to dokazuju, a onda su usledile optužbe da najpoznatija srpska fabrika naoružanja krši embargo UN na izvoz naoružanja i vojne opreme u Siriju. Međutim, detaljna provera pokazala je da je sve legalno.

Isporučilac u ovom poslu je bila srpska firma „Tehnoremont" d.o.o. iz Temerina, koja je inače ćerka firma „CPR Impeksa" iz Beograda, i zvanično je registrovana kao kompanija koja se bavi trgovinom

U dokumentima koje poseduje „Ekspres", u tri sertifikata „end user" koji su izdati srpskim firmama o prodaji naoružanja posebno je naglašeno velikim štampanim slovima da „oružje koje je isporučeno krajnjem korisniku neće biti isporučeno, iznajmljeno ili ustupljeno trećoj strani bez pismene saglasnosti Vlade Republike Srbije i Kraljevine Saudijske Arabije".
Međutim, isporuka ovog naoružanja u Saudijsku Arabiju, koja je realizovana od januara do marta ove godine, odvijala se preko „Fameway Investements Ltd." sa sedištem na Kipru, koja se spominje i u slučaju isporuke oružja Libiji koja je obustavljena pre dve godine.

Ova firma se vodi na hrvatskog državljanina Roberta Odobašića iz Slavonskog Broda i on se pominje u nekoliko slučajeva oružarskih poslova s Libijom, Sirijom i Saudijskom Arabijom.

Srpski mediji su obelodanili da je ova firma s još dve firme, „Kelson" i „Aheloj", potpisala ugovore s kompanijama koje se bave proizvodnjom oružja, „BNT" i „TMH Travnik", o isporuci oružja preko Srbije, što je zabranjeno i nikada nije realizovano.
Isporučilac u ovom poslu je bila srpska firma „Tehnoremont" d.o.o. iz Temerina, koja je inače ćerka firma „CPR Impeksa" iz Beograda, i zvanično je registrovana kao kompanija koja se bavi trgovinom. Podatak se može proveriti na sajtu „CPR Impeksa", koji nudi naoružanje od tenkova, borbenih vozila, pešadije do artiljerijskih sistema i višecevnih bacača raketa.

Vlasnik obe firme je Petar Crnogorac, koji je pre dve godine optuživan da je učestvovao u švercu oružja u Libiju koje je dostavljeno tamošnjem ogranku Al Kaide.

Crnogorac je 2015. demantovao navode da je ta firma izvozila oružje u Libiju i dostavljala ga Al Kaidi. On je tada rekao srpskim medijima da u Libiju nije moguće izvoziti oružje, nego da oni tako nešto zbog sankcija nisu ni pokušavali. Međutim, on je potvrdio da se njegove firme bave izvozom naoružanja i vojne opreme, i da izvozi u nekoliko desetina zemalja sveta.

„Libija je jedno od najvećih tržišta u svetu što se tiče izvoza oružjem, ali nažalost, poslednjih godina to je zabranjena zona. Apsolutno je nemoguće izvoziti u tu zemlju. Postoje i 'end user' sertifikati koji se koriste da bi se podnosili zahtevi za izvozne dozvole, ali mi čak nismo ni podnosili zahteve jer smo znali da ih je nemoguće dobiti", rekao je Crnogorac tada za srpske medije.

Zanimljivo je da se u preostala dva sertifikata koje je izdalo ministarstvo odbrane Saudijske Arabije pojavljuje još jedna srpska firma, „GIM" d.o.o. Naime, na zvaničnoj internet prezentaciji ove firme vidi se da je u pitanju uvozno-izvozna kompanija koja je nastala 1991. godine, a u javnosti se pojavila tek 2009. Vlasnik firme je, prema navodima srpskih medija, Goran Todorović, i ova se firma, kao i „CPR Impeks", spominje u oružarskim poslovima odranije. Prema papirima, „GIM" d.o.o. je Saudijcima dostavio protiavionske topove, ručne bombe i minobacačke granate.

Sve dozvole odobrio je i potpisao Ali Mohamed al Vehaibi, direktor Generalnog direktorata za naoružanje i municiju ove zalivske kraljevine, a izdate su 1. i 11. decembra 2016. godine. Posao s firmama „Tehnoremont" d.o.o. i „GIM trade" realizovan je marta ove godine.
Interesantan je i dokument firme „Famway Investments Ltd." s Kipra, u vlasništvu Roberta Odobašića. Naime, ova firma je objavila listu izvoza koji će biti transportovan u Saudijsku Arabiju, a datira od 13. 3. 2017. godine.

Podaci na ovoj listi poklapaju se s prvim izdatim „end userom". Na papiru se pojedinačno za svaki teret opisuje u kakvom je stanju pakovanje, kutije i način smeštaja, kao i dimenzije sanduka u kojima se naoružanje transportuje.

Na deklaraciji je jasno naznačeno da su municija, oružje, kao i rakete, upakovani u 1.581 drveni sanduk, smešten na 73 palete, plus 50 sanduka bez paleta. Ukupna težina isporučene robe iznosi bruto oko sto tona.

Interesantno je i da je 2013. godine Ministarstvo odbrane Srbije na internim sastancima izrazilo zabrinutost da bi isporuke oružja Saudijskoj Arabiji mogle biti preusmerene na Siriju. Tada je naglašen podatak da Saudijci, što je „Ekspres" i naveo na početku teksta, ne koriste oružje iz zemalja srednje i istočne Evrope, ali je poznato da snabdevaju oružjem sirijsku opoziciju. Tako je jedan od zahteva za izvoznu dozvolu za Saudijsku Arabiju jednog od trgovaca naoružanjem, ne navodi se tačno o kome je reč, odbijen, da bi posle samo godinu dana isporuke oružja bile odobrene uz objašnjenje da je reč o nacionalnim interesima.

Istraživanje nekoliko nezavisnih medija pokazalo je i da je saudijsko ministarstvo odbrane bilo zainteresovano da od srpske firme „CPR Impeks" nabavi veće količine oružja, među kojima je i stotina tenkova T55 koji su povučeni iz operativne upotrebe u Vojsci Srbije, milion komada municije, višecevni raketni sistemi i raketni bacači.

Višecevni raketni bacač hrvatske proizvodnje RAK-12, koji je srpska firma „Tehnoremont" d.o.o. prema navedenom „end user" sertifikatu isporučila Saudijskoj Arabiji, nije nepoznat tamošnjem tržištu.

Prve fotografije višecevnog bacača raketa RAK-12 u Siriji na društvenim mrežama pojavile su se 2015. i 2016. u rukama pripadnika pokreta „Nour Al Din Al Zenki", frakcije koju su podržavale SAD. Na snimcima se vidi kako pobunjenici koriste VBR tipa RAK, što potvrđuje hrvatsko poreklo ovog oružja jer je Hrvatska bila jedini proizvođač RAK-12.

Interesantno je da je iz Hrvatske put Bliskog istoka otišla gomila proizvedenih VBR tipa RAK. Prema nekim podacima, ta država je proizvela oko sto komada ovog oružja.

I danas se ovi raketni sistemi proizvode u privatnoj kompaniji „M Adler" d.o.o. u mestu Potpićan kod Pazina u Istri. Na internet prezentaciji ponuđen je RAK SK-12 u pustinjskoj boji, a takav iste boje je viđen i na snimku jedne od islamističkih grupacija u Siriji. Ostalo je pitanje da li je i ovaj raketni sistem, pre nego što je završio u Siriji, bio reeksportovan preko srpske firme Saudijskoj Arabiji, kao i da li je misteriozna osoba Robert Odobašić bio posrednik u tom poslu.

Crno na belo

Tri dokumenta u posedu „Ekspresa" dokazuju da je u zalivsku kraljevinu otišla povelika količina naoružanja

Dokaz 1

50 višecevnih bacača raketa kalibra 128 mm RAK - SA-12, 27.350 komada raketa kalibra 128 mm PLAMEN-A, 2.000 komada raketnih motora kalibra 128 mm PLAMEN-A, 400 puškomitraljeza kalibra 7,62 x 54 mm M84 (PKM), 10.000 raketa za višecevni lanser raketa B-21 „grad" kalibra 122 mm.

Dokaz 2

15 protivavionskih topova ZU-23 kalibra 23 mm, 50.000 ručnih bombi, 60 minobacača kalibra 81 mm, 20.000 minobacačkih granata za kalibra 81 mm.

Dokaz 3

10.000 minobacačkih granata kalibra 120 mm HE M62P8, 20.000 minobacačkih granata HE M72 kalibra 81 mm, 20.000 minobacačkih granata HE M 75 kalibra 60 mm.

Tamo je završilo i oružje iz bivše Jugoslavije

Kanal snabdevanja oružjem iz istočne Evrope prema Bliskom istoku za potrebe aktuelnih ratova može da se prati od zime 2012. godine, kada je na desetine teretnih aviona natovarenih oružjem i municijom iz vremena bivše Jugoslavije počelo da poleće iz Zagreba u pravcu Jordana. Kupac je tada bila Saudijska Arabija, a ubrzo zatim pojavili su se prvi snimci tog oružja u Siriji.
Do „arapskog proleća" 2011. godine, trgovina oružjem između istočne Evrope i Saudijske Arabije, Jordana, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske, inače četiri ključna oslonca tada razjedinjene sirijske opozicije, skoro da nije ni postojala. Ovo se, međutim, promenilo posle 2012. Prema EU izveštajima o izvozu oružja, od tada do 2016. godine, osam istočnoevropskih zemalja odobrilo je izvoz oružja i municije u Saudijsku Arabiju u vrednosti od 829 miliona evra. Jordan je osigurao izvozne dozvole u vrednosti od 155 miliona evra, Ujedinjeni Arapski Emirati u vrednosti od 135 miliona evra, a Turska u vrednosti od 87 miliona evra, čime ukupan iznos dostiže 1,2 milijarde evra. Interesantno je da se Katar kao jedan od glavnih isporučilaca sirijske opozicije ne pojavljuje s dokumentacijom o izvozu oružja iz zemalja srednje i istočne Evrope.

Naše oružje savršeno odgovara pobunjenicima

Prema Zakonu o trgovini oružjem, sporazumu o kontroli trgovine naoružanjem sa UN i propisima EU koje bi trebalo da poštuje, Srbija je dužna da zaustavi izvoz oružja za koje postoji verovatnoća da će biti preusmereno ka ratnim zonama ili grupama osumnjičenim za ratne zločine.
Ipak, 2015. godine Srbija je odlučila da ignoriše ranije sumnje i dozvoli izvoz puškomitraljeza „kojot", koji su - zajedno s drugim oružjem ukupne vrednosti od oko 135 miliona evra - izvezeni u Saudijsku Arabiju. Ministarstvo odbrane je navelo ranije da je saglasnost za taj dil dat zbog pozitivnih uticaja na „poslovanje odbrambene industrije Srbije".
Interesantno je da je jedan srpski zvaničnik ove godine koji je insistirao na anonimnosti rekao da „svi znaju" da Saudijska Arabija preusmerava oružje sirijskim borcima, koji kao vakuum usisavaju sve što mogu da prime.
„Srpsko oružje se odlično uklapa u to što oni traže jer je jednostavno za rukovanje, a i obuka kratko traje. Svako može brzo da nauči da rukuje tim oružjem", rekao je on.

Država ćuti

„Ekspres" je pismenim putem pokušao da dobije odgovore od nadležnih institucija o tome koje kompanije posluju sa Saudijskom Arabijom, da li postoje neke zabrane poslovanja i da li poseduju informacije da srpsko oružje koje je legalno prodato Saudijskoj Arabiji tajnim kanalima završava u rukama islamista u Siriji. Međutim, odgovore od Ministarstva trgovine, turizma i usluga, Ministarstva spoljnih poslova i hrvatskih privatnih kompanija koje sarađuju sa srpskim trgovcima oružjem nismo dobili.