NOVI TUŽIOCI: Otpisani i početnici!

NOVI TUŽIOCI: Otpisani i početnici!


Skupština Srbije izabraće nove tužioce u opštinskim tužilaštvima širom Srbije. U užarene fotelje će sesti 29 novih tužilaca

Novinari i tužioci imaju mnogo toga zajedničkog. I jedni i drugi optužuju, i jedni i drugi za to koriste reči. I to one pisane. Iza tih reči u oba slučaja treba da stoje činjenice i dokazi. Biti novinar je opasna i odgovorna stvar. Reči koje optužuju u slučaju poslenika medijskih nemaju težinu kao one što ih izrekne ili napiše tužilac. Biti tužilac je verovatno najodgovornije zanimanje u Srbiji danas. A u svetlu ovog izmenjenog Zakona o krivičnom postupku je presudna ili odlučujuća u istražnom postupku, koji je, opravdano ili ne, sveo ulogu policije na ulogu vodonoše tužiocu.
Kažu da najvažnije pitanje o ishodu nekog spora u Srbiji nije pitanje argumentacije i dokaza, nego pitanje ko sudi? Ako se ovo uzme kao polazna tačka sledeće najvažnije pitanje bi trebalo biti ko tuži? Odnosno ko je tužilac u datom predmetu. Kakve su njegove reference, znanje, umešnost, karakter, integritet u ličnom i profesionalnom smislu… Ko će biti tužioci to je nakon katastrofalne reforme pravosuđa iz 2010. godine postalo centralno pitanje srpskog pravosudnog sistema.
Po definiciji, sudska vlast je nezavisna od izvršne i zakonodavne, ali su između ove tri grane vlasti u uređenim sistemima postavljeni određeni mehanizmi uzajamnog ograničavanja i kontrole. Ova linija je toliko tanana i prefinjena da svako njeno narušavanje ili zadiranje neke grane vlasti u domen one druge po pravilu je pogubno za ceo sistem i njegovu demokratičnost. Najčešće se tu radi o uticaju i pokušaju uticaja izvršne na sudsku i zakonodavnu vlast. Ako takvog uticaja ima, onda nema demokratije u tom društvu. U vreme Borisa Tadića smo, nažalost, imali i to iskustvo.
Uskoro pred poslanicima u Narodnoj skupštini pred poslanicima naći će se nova lista tužilaca koji treba da zauzmu mesta u opštinskim tužilaštvima širom Srbije. Listu tužilaca sačinilo je Državno veće tužilaca i ono je imalo jasne kriterijume prilikom odabira kandidata za ovu listu. Ako se baci letimičan pogled na biografije potencijalnih kandidata, ono što prvo upada u oči je da su lica sa liste ili relativno mlada za javnotužilačku funkciju ili u poznim godinama pred kraj svoje profesionalne karijere. Prvima nedostaje iskustva i, možda, znanja, a drugima iskustva i svakako energije i entuzijazma. Da li su ovi kandidati kadri i dostojni zvanja koja će poneti ostaje da se vidi. Po prvi put u njihov izbor uticaja nije imala politika ili ne bar u toj meri.
Član državnog veća tužilaca i poverenik za samostalnost javnog tužilaštva Goran Ilić ističe da je u toku izbor dvadesetak zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju na funkciju, kao i izbor tužilaca za 29 javnih tužilaštava u Srbiji, i da se nada da će prvi put u Skupštini biti izvršen odabir ljudi za ove funkcije na osnovu stava Državnog veća tužilaca.
– Prethodni saziv DVT započeo je proceduru izbora kandidata. Najpre je objavljen oglas, da bi potom prijavljene kandidate posebna petočlana komisija pozivala na razgovor. Tokom tog intervjua, kandidati su predstavljali svoj program rada i bili su obavezni i da obrazlože ostvarljivost svog programa. Nakon toga kandidati su ocenjivani bodovima. Na kraju, Veće je utvrdilo liste kandidata na kojima je bio po jedan kandidat, samo se izuzetno na listi nalazilo više kandidata ukoliko je razlika između njih manja od jednog boda, dakle, na nivou statističke greške. Tako da smo Vladi, za svako upražnjeno javnotužilačko mesto, predložili najbolje ocenjenog kandidata. Ukoliko Skupština bude izabrala većinu kandidata i pre ustavnih promena, uticaj politike na izbor tužilaca će u bitnoj meri biti smanjen, odnosno izvršna i zakonodavna vlast neće imati odlučujuću, već samo nominalnu ulogu pri izboru – objašnjava Ilić za „Ekspres” i dodaje da je ovaj izbor obeležilo odugovlačenje Vlade, jer su predlozi prosleđeni prošlog septembra, a tek sad su se našli u skupštinskoj proceduri:
– Jedan broj članova DVT, u koje ubrajam i sebe, bio je uverenja da neki kandidat nije po volji vladajućoj partiji i da je to razlog za odugovlačenje Vlade. Međutim, na kraju se Vlada ponela odgovorno i predložila kandidate na osnovu lista Veća.
Na naše pitanje kako neko ko ima 32 godine može da bude dobar tužilac, imajući u vidu stepen odgovornosti koji mu je poveren, Ilić kaže da to nije nemoguće.
– Kada bismo pravili razliku na osnovu starosti kandidata za javne tužioce, to bi bilo pravljenje neopravdane razlike, a to je u suštini diskriminacija. Godine nisu ni preporuka, ni prepreka – napominje Ilić.

Njihove biografije govore da se uglavnom radi o vrlo mladim pravnicima ili o ljudima koji su pred penzijom. Da li su njihovo znanje i iskustvo dovoljni da se izgradi institucija i osigura njena samostalnost u svakom smislu

Na drugoj strani, profesora Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić kaže da može biti problematično što su ljudi pred penzijom birani za tužioce.
– Mandat traje šest godina i to znači da će oni kraće obavljati funkciju tužioca. S druge strane, postoje predlozi za predsednike sudova, koji su nadomak starosne penzije da im se izmenama zakona omogući da dovrše mandat na koji su birani iako premaše 65 godina, ali to može biti vrlo sporno. Drugo, kod nas ne postoje zakonske odredbe za mlade kadrove, kao, na primer, u Italiji, gde ne možete biti sudija ili tužilac ako ste mlađi od 35 godina. Međutim, iz prakse se zna da je optimalno da tako odgovorne funkcije obavlja srednja generacija ljudi između 35 i 50 godina. Oni imaju akumulirano znanje i iskustvo i predstavljaju najbolji kadar za tužioce, posebno zbog toga što sad imaju povećanu ulogu u postupcima – ocenjuje Vodinelićeva i dodaje da je značajan pomak napravljen time što je DVT slalo Vladi i Skupštini po jednog kandidata za većinu funkcija.
Ispravljanje krive Drine, koja je „zakrivljena” i zakrvljena 2010. godine famoznom reformom sudstva je na ovaj način bar delom ispravljena. Na novoizabranim tužiocima će biti ogromna odgovornost. Prvo, da izgrade instituciju koja je decenijama narušena. Drugo, da ponesu najveći teret u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Po prvi put ih je struka manje-više u potpunosti birala, pa će na plećima državnog veća tužilaca i biti odgovornost za neuspehe.

PREDLOZI
Vlada Srbije dostavila je Skupštini Srbije listu kandidata za nove tužioce. Na sednici skupštinskog Odbora za pravosuđe održanoj u utorak, 9. maja, članovi Odbora većinom glasova prihvatili su ponuđene predloge. Tužioce bira Skupština Srbije većinom glasova, a o ovome bi trebalo da se glasa ove nedelje.

Kuršumlija Osnovno javno tužilaštvo
Ranko Maksimović, zamenik javnog tužioca u OJT u Prokuplju
Aleksinac Osnovno javno tužilaštvo
Ivan Mitrović, zamenik javnog tužioca u OJT u Aleksincu
Loznica Osnovno javno tužilaštvo
Vesna Vezilić, zamenica javnog tužioca u OJT u Loznici
Ruma Osnovno javno tužilaštvo
Sofija Vitomirović, zamenica javnog tužioca OJT u Rumi
Petrovac na Mlavi Osnovno javno tužilaštvo
Radomir Janaćković, zamenik javnog tužioca u OJT u Požarevcu
Despotovac Osnovno javno tužilaštvo
Prvoslav Antić, zamenik javnog tužioca u OJT u Despotovcu
Pančevo Osnovno javno tužilaštvo
Nenad Stefanović, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
Šabac Osnovno javno tužilaštvo
Nebojša Janković, zamenik javnog tužioca u OJT u Valjevu
Sombor Osnovno javno tužilaštvo
Vesna Dražić Mihaljević, zamenica javnog tužioca u OJT u Somboru
Valjevo Osnovno javno tužilaštvo
Mile Nikolić, zamenik javnog tužioca u OJT u Valjevu
Mionica Osnovno javno tužilaštvo
Snežana Jovanović, zamenica javnog tužioca u OJT u Mionici
Prokuplje Osnovno javno tužilaštvo
Jelena Bošković, zamenica javnog tužioca u OJT u Prokuplju
Pirot Osnovno javno tužilaštvo
Miljana Ranđelović, zamenica javnog tužioca u OJT u Pirotu
Pirot Više javno tužilaštvo
Sonja Nešić, zamenica javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Pirotu
Bor Osnovno javno tužilaštvo
Živan Đorđević, zamenik javnog tužioca u OJT u Kraljevu
Negotin Osnovno javno tužilaštvo
Milosav Srećković, zamenik javnog tužioca u OJT u Velikoj Plani
Vranje Osnovno javno tužilaštvo
Milica Petković, zamenica javnog tužioca u OJT u Vranju
Brus Osnovno javno tužilaštvo
Milan Mihajlović, zamenik javnog tužioca u OJT u Brusu
Zaječar Osnovno javno tužilaštvo
Slaviša Dimitrijević, zamenik javnog tužioca u OJT u Zaječaru

VIŠE KANDIDATA
Novi Pazar Osnovno javno tužilaštvo
* Jovan Milanović, zamenik javnog tužioca u OJT u Novom Pazaru
* Hazbija Alibašić, zamenik javnog tužioca u OJT u Novom Pazaru
* Adnan Baćićanin, tužilački pomoćnik u Višem javnom tužilaštvu u Novom Pazaru
* Nermin Koškovac, zamenik javnog tužioca u OJT u Novom Pazaru
Niš Osnovno javno tužilaštvo
* Aleksandar Radosavljević, zamenik javnog tužioca u OJT u Nišu
* Saša Đokić, zamenik javnog tužioca u OJT u Nišu
Prijepolje Osnovno javno tužilaštvo
* Jasminka Bošković, zamenica javnog tužioca u OJT u Prijepolju
* Petko Pucarević, zamenik javnog tužioca u OJT u Prijepolju
Požarevac Više javno tužilaštvo
* Momčilo Dedić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
* Nataša Trninić, zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
* Aleksandra Grbović, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
Stara Pazova Osnovno javno tužilaštvo
* Slobodanka Nešković Bratuša, zamenica javnog tužioca u OJT u Staroj Pazovi
* Vladimir Nikolić, zamenik javnog tužioca u OJT u Staroj Pazovi
Vrbas Osnovno javno tužilaštvo
* Aleksandar Amidžić, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu
* Branislav Lepotić, zamenik javnog tužioca u OJT u Novom Sadu
Mladenovac Osnovno javno tužilaštvo
* Ivan Kantar, zamenik javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
* Aleksandar D. Đorđević, zamenik javnog tužioca u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu Beogradu
Pančevo Više javno tužilaštvo
* Gordana Čolić, zamenica javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu
* Nebojša Živković, zamenik javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu

TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE
Tužilaštvo za ratne zločine nema svog prvog čoveka od kada je Vladimiru Vukčeviću 31. decembra 2015. godine istekao mandat. Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel je u izveštaju za prošlu godinu u delu o Srbiji navela da su suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i dalje u blokadi i da je mesto glavnog tužioca za ratne zločine ostalo upražnjeno cele 2016. godine. Inače, kandidati su Snežana Stanojković, sadašnja zamenica tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, i Milana Petrovića, aktuelni rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar