DNEVNIK ROBIJAŠA: Bili Piton u Zabeli

DNEVNIK ROBIJAŠA: Bili Piton u Zabeli


Kad život postane film, to je uglavnom romansirano sranje od nečijeg života. Ali kad film postane život, to je umetnost. To se desilo baš ovih dana u Zabeli, stigao Šijanov Maratonac. Bili Piton. Doveli ga iz Žagubice. Krao sanduke, pravio biznis.
Jebote, pre neki dan šetam zatvorskim krugom i vidim u susret mi ide smrt. Dead man walking. Original smrt. Lice mrtvo, oči mrtve, samo hoda. Umalo da vrisnem. Skrenem naglo, ubrzam se do “upravnog odbora” mog paviljona, izbezumljeno upitah “ljudi, bre, kakva se ovo smrt šeta među nama”.
– Nije, bre, smrt – crkoše od smeha – nemoj da brigaš, to je samo nekrofil.
Molim?! Pa, ljudi, prevrnam s mozgom, dajte da mu odmah jebemo kevu!!! Da mi se tu šunja psihopata što ga u leševe stavlja, nema šanse, mesto mu je u “paklu…”.
Penim, popališe se svi, istrčasmo na krug. Eno ga, kažem, mrtvu li mu mamu! Tu se ujedem za jezik. Biće se ukopa, gleda pravo u nas, neko od mojih dreknu, kaže, pa nije to nekrofil, to je Bili, Bili Piton. Jebote, okrećem se, tražim pogledom Šijanovu njušku iza kamere, da ne snima ludak neku kompilaciju “Maratonaca” i “Sirotih malih hrčaka”. Jok! Objasniše mi da je maratonac našeg doba, još je pogubljen, tek je stigao. Smrt se ozari.
Dobro došao, Bili – predstavim se. Mukica gleda, ohrabri se, izbaci čuvenu repliku “ja sam pošteno radio, izlagao sam se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju”, i tako kupi sebi mir u našem “dugom konačištu”. Jedina obaveza mu je kad ga neko nešto pita da odgovori adekvatnim citatom iz filma – “Sve može da propadne, samo je smrt siguran posao; Ja ne mislim. Ja samo predlažem, a vi odlučite; Ostali samo dugmići; Bogu fala, vek i po proživeh u radu i sreći. Slutim da mi je vreme umirati pa ovo govorim u pero mom prijatelju advokatu Miliću, jer u vas, deco, sve zajedno, nemam nimalo poverenja. Žao mi je što ste moji, a ne deca nekog mog neprijatelja. Ko je vas poznavao, ni pakao mu neće teško pasti. Što se tiče moje imovine, a to vas najviše zanima, mogu vam saopštiti sledeće: Svu svoju imovinu ostavljam samom sebi…”
O nekrofilu sad ne mogu, njime ćemo se baviti, ali stvarno, narednih dana. Znam samo da su ga provalili tako što je nakon opštenja sa mrtvakom otišao da opšti sa živim ženskim stvorom, pa njoj odmah potom izbili neki gadni plikovi, te otrčala kod lekara, ovaj oko sokolovo provalio celu stvar, i tako ga navataše.

Vidim, digla se frka oko izjave Hojta Jia da Srbija sedi na dve stolice. Zašto tolika briga oko izjave nekog ko je restl of Obama administrejšen. Iritantno je jedino to kako Ji može da sedne preko puta predsednika jedne države kad on nije u tom rangu, jer je savetnik trećeg savetnika zadužen za Balkan. Kurton, izvinjavam se na izrazu

U jeku ovog ludila udari se kamen temeljac za novu zatvorsku crkvu. Stara nema kapaciteta za ovoliki broj grešnika, sad se pravi osam puta veća, 20 sa 20. Niče na mestu bivšeg doma kulture, koji je spaljen u pobuni 2006. godine. Nova bogomolja na mestu zločina. Tad je izgorela noga jednog robijaša. Doduše, i bila je drvena. Skinuli mu je i bacili u vatru.
Temelje četiri metra u dubinu kopaju bludni sinovi iz “pakla”, iz petog paviljona, o budućem sveštenstvu još ništa se ne zna, osim što imamo već dva pojca, od kojih je jedan krimos, al’ poje, jbg, iskusan molitvenik, ušao u fazu smirenja, nema više ni zle reči, ni zle oči.
Kako bi se tek Hojt Ji odrazio na dobrom srpskom da nova bogomolja ponese ime haškog velikomučenika Slobodana, ili svih haških velikomučenika… Lično, i ovde u crkvu idem samo kad je neki veliki svetac, ja sam za to da budem ili zilot ili ništa. Samo molitva i težak rad, u pećini, bez struje, ko Hrist u prvom veku.
Vidim digla se frka oko izjave Hojta Jia da Srbija sedi na dve stolice. Zašto tolika briga oko izjave nekog ko je restl of Obama administrejšen. Iritantno je jedino to kako može da sedne preko puta predsednika jedne države kad on nije u tom rangu, Ji je savetnik trećeg savetnika zadužen za Balkan. Kurton, izvinjavam se na izrazu. Ovo je izjavio da bi stekao poene kod Hilari, nadajući se da će na narednim izborima ona postati predsednik SAD, a on šef Stejt departmenta. Jer Tramp lično nikada nije pomenuo Kosovo, a to što delovi administracije nisu regulisali dugove sa Tadićem i Kosovom, to je njihov problem.
Rusi bi mogli da mu odgovore sa S-300, a što se tiče izjave ove Nemice što je dobila Nobelovu nagradu za književnost, što je rekla da smo sami krivi što nas je NATO bombardovao, ne treba joj previše zameriti. Ona je krajem osamdesetih pobegla od Čaušeskua u Nemačku, i ona je tipičan primer onoga kad se gladan nahrani. Konačno nahranjena, ona će do zadnje braniti svoj komfor.
Da završim maestralnim citatom Zorana Radmilovića, koji je u “Maratoncima” igrao Bilija Pitona:
“Ja sam dobar čovek! Čak i kad nekog pošaljem u pizdu materinu, razmišljam da li je dobro i bezbedno stigao.”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar