DNEVNIK ROBIJAŠA: Bregoviću, jarane, nismo mi raja

DNEVNIK ROBIJAŠA: Bregoviću, jarane, nismo mi raja


Aoj, Brego baš si vrag, poližeš nam s kurca šlag, amaaaaan…, peva ciganski orkestar u Zabeli, zajebavaju se na Bregovićev račun od kada su čuli da će ovaj bivši čobanski dr za rokenrol zatvoriti ovogodišnju Guču i za to dobiti 30.000 evra. Sviraju braća Cigani, još svi nadenuli sebi umetnička imena, Brega, Čola, Tifa, ovaj, onaj, znaš, mi smo raja… Ma ne Raja Rodić iz Ripnja, bre, nego Raja.ba. Ali lisac je taj Brega, jalijaš je to sarajevski, zna on da “ko igra za raju i zanemaruje taktiku, završiće karijeru u nižerazrednom Vratniku.” Taj svira samo za pare. Što bi reko Toma Panters, ništa kardio, emocija.
E sad, ja jebote bukvalno shvatio da Brega zatvara Guču. Uletim u sobu i kažem robijašima, ljudi, ova raja nas jebe do jaja, pa taj je zatvorio Jugoslaviju, gde neće Guču! Oni me gledaju, koji mi je moj, a ja penim… “On je pljunuo i zapevao ko ne sluša pesmu, slušaće oluju, odsvirao rekvijem za Jugu (uvek sam se gnušao tog hipokoristika), ugasio svetlo, presvukao odelo i počeo da svira muziku za svadbe i sahrane…” Niđe veze.
Ima on onu pesmu ne pijem bevandu, čista voda, čisto vino. A on je meni baš ko bevanda. Ni vino, ni voda. Neutralan. Valjda zato što je sin komuniste i Hrvatice. Opet, bolje i to nego da je sin ustaše i Hrvatice, zar ne? A pritom je i suprug smerne Dženane. E da, dok sam penio po Bregi, ovi moji iz ćelije jedva me smiriše, kažu, stani polako, luđače, ne zatvara Guču za vazda, samo ovu. Nekako se smirim, legnem, ne mogu da zaspim, razmišljam o Bregi. Kad je krepala Juga, krepao i njegov rokenrol. I valjda od te silne tuge za Jugom, okrenuo se ciganskoj muzici, a ona je jebena, samo uz nju možeš da patiš do bola… On, bre, svira svadbe i sa’rane, i pati za Jugom. Ali nije samo to, razmišljam, on je u stvari mali Joža, Tito. Tito je voleo žene, Jovanka je od njega bila mlađa 30 i kusur godina, voleo je napupele omladinke. I Brega voli ribe. Tito je živeo na Dedinju, i Brega se doselio na Dedinje. Tito je voleo vino, Brega blizu Titovog Kumrovca ima vinograde itd.

Zlatni dečko Titove Jugoslavije, o kome su komunistički mediji pisali da je, može bit, bolji i od “Rolingstonsa”, pao ne s konja, nego s kamile na ćurana, svira, što bi rekli seljaci, po vašerima, i naplati 30.000 evra. To bi bilo isto ko kad bi pokojni Tirke, da je živ, potpisao ugovor sa Sašom Popovićem da vodi “Zvezde Granda”. Tirke je igrao za raju, a Brega za keš

Svetski umetnik, ovo, ono, jebeš ga, ne mogu da ga zovem Brega, ipak, jarane, nismo mi raja, moram ga oslovljavati sa Bregović, smuca se po belom svetu al’ po pare dođe u Srbiju. Ručna isplata, 30.000 evra, iz budžeta male Guče. Jarane, kako bi ti se najebo mame mamine. Zlatni dečko Titove Jugoslavije, o kome su komunistički mediji pisali da je, može bit, bolji i od “Rolingstonsa”, pao ne sa konja, nego sa kamile na ćurana, svira, što bi rekli seljaci, po vašerima, i naplati 30.000 evra. To bi bilo isto ko kad bi pokojni Tirke, da je živ, potpisao ugovor sa Sašom Popovićem da vodi “Zvezde Granda”. Tirke je igrao za raju, a Brega za keš.
Kako sam ponekad naporan, ko sad, zapeo sam ko sivonja, Brega, Brega, jebo te Brega i njegove jebena muzika, nego, more, možda ima nešto u njemu stvarno ciganjsko, proročko. Ili mu je neko vidovit iz Službe napisao “Jugoslavijo, na noge, pevaj nek te čuju, ko ne sluša pesmu, slušaće oluju.” Oluju? Pa ona nam se desila. Kako je Bregović unapred to znao? Ja zamalo ne izginuh prošle nedelje zbog “Oluje”. Pročitaše robijaši tekst, kažu, ti si stvarno lud čovek, da onako Srbinu iz Krajine saspeš istinu u lice? Pa gde će ti duša? Što bi rekao onaj Bregovićev Bebek, u pakao, zna se. Ima ovde i pametnog sveta, kažu mi, ono ti je vrh i stil što si rekao da su Tuđman i oni njegovi udbaši bez ijednog ustaše napravili ustašku državu ’91. godine. Objašnjavam im, pa ja sam upoznao tamo početkom osamdesetih ustaše u Buenos Ajresu. Sa jednim sam bio, ajmo reć, i dobar, on je bio jezuita, Hrvat. On mi je tad dao da pročitam Kopiničevu knjigu, objasnio mi da je Staljin napravio ustrojstvo u državi nalik onom u Vatikanu… A onda mi kaže vrhunsku stvar kad sam ja hteo u neki sukob da se uključim. Kaže mi “ne mešaj se, ovo je sukob između komunista”. Ja se ne umešam, ali ne zato što mi je on to rekao, nego što sam tad bio mlad i u Argentini imao devojku poreklom iz Švajcarske. Njeni bili industrijalci, imali fabrike sireva… A ona, tvrda ko parmezan… Ja se bavio njom… Posle nje, opet, više me interesovalo da letim paragvajskim kompanijama, tamo su stjuardese sve bile Nemice, a osunčane…
Tek kasnije, kad su poginuli Giška, Beli i mnogi drugi, shvatim šta mi je onaj poluustaša-polujezuita rekao. Shvatim da je sve to bio rat između komunista, da su Slobine Crvene beretke ratovale samo tamo gde su u vreme Drugog svetskog rata stradali partizani…

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar