DNEVNIK ROBIJAŠA: Jabuke u šlafroku

DNEVNIK ROBIJAŠA: Jabuke u šlafroku


E baš mi je drago što će Ana Brnabić biti premijer. Za boljeg i nismo. Govorim ne kao slobodan čovek, već kao robijaš. Tačno je, mi smo patrijarhalno društvo, tradicionalisti, čoveku od vere malo je strano to što je premijerka homoseksualne orijentacije. Ali iz pozicije pragmatičnog robijaša ovo je najbolje rešenje za nas iza rešetaka. Evo i zašto. Imaćemo konačno premijera koji ne nosi teret rejtinga, kao što su nosili njeni prethodnici i gotovo svi ministri. A rejting je, po pravilu, bio u direktnom sukobu sa ljudskim pravima. A Ana je nama robijašima bliska zbog ljudskih prava upravo iz njene seksualne orijentacije. Dakle, nova premijerka neće morati da brine da li će joj rejting biti ugrožen ako je podržavaju zatvorenici, što je dosad bio problem sa svim vladama.
A mi ne tražimo mnogo, tražimo ljudska prava kao u srednjoevropskim zemljama, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj. Ma kakva Srednja Evropa, evo, tražimo ljudska prava kao u Bosni gde je uvedena poseta svaki dan, jedan dan zatvorena, drugi dan otvorena. Tako se zbližava porodica i drži na okupu da se ne otuđe, resocijalizacija tokom izražavanja kazne i reintegracija u društvo. Je li to mnogo? Nije nigde, samo u Srbiji. Da se razumemo, nisam homoseksualac, ali nisam ni homofob, pa dajte, apelujem na buduću premijerku, omogućite i homoseksualcima ljubavne sobe u zatvorima, da ne moraju da se skrivaju od nemila do nedraga. I da se jednom kod nas legalizuje prostitucija. Pa dokle ćemo kao društvo glumiti lažni moral? Kao, snebivamo se, jao, prodaje telo za novac, to je društveno neprihvatljivo. Oh, keve ti, a prihvatljivo ti je da ti ćerka izgleda kao starleta, da joj za punoletstvo platiš ugradnju silikona sa trojke na šesticu, pa je ponosno pustiš na splavove… a ona odavno već posrnula. To ti je ok, ok ti je da na poslu ucenjuješ neku mučenicu seksualno da bi mogla da primi platu i prehrani decu. Umesto lepo da legalizujemo prostituciju, oporezujemo je, pa, kao na Zapadu, da mi u zatvor pošalju katalog. Onda ja lepo uzmem brošuru, pa natenane izaberem šta hoću i kakvu hoću, odem, uplatim preko računa, sve legalno, ona dođe, ulepša mi život… I svima dobro. Naročito robijašima koji nemaju kod kuće ni ženu, ni devojku. I šta on bez kataloga da radi, šta može da radi, nego i dan i noć “desanka”… ili da ode u homoseksualce… I onda postane isfrustriran, agresivan, a na slobodi opasan. Taman sam mislio da ovaj put neću psovati, ali jebiga, moram, evo na primer, ova moja košta me boga oca kad treba da mi dođe. Brat bratu, petsto evrića. Te dok kupi veš, to mora da bude u fulu, pa neće valjda u šlafroku da mi se pojavi? Onda garderoba, frizura, trista čuda. Jebote, za te pare može triput ona iz kataloga da dođe. I svaki put različita.
Znači, Ana, brate, ti si na potezu, i ne beri brigu, kad te mi robijaši prihvatamo, onda znaj da će te i svi drugi prihvatiti.
E sad, malo bolnija tema, ovaj mučenik što je sebi prerezao grkljan otvaračem za konzervu. Čovek stigao u Zabelu i posle dva dana se ubio. Poslali ga iz CZ-a, specijalne zatvorske bolnice u Zabelu sa procenom da je sposoban da ide na izdržavanje kazne. I čovek dođe i prekolje se. Jebote, kakva procena! A apostrofira se to da je bio na lečenju u specijalnoj bolnici, pazi specijalnoj, kod nas je sve specijalno, specijalni sud, specijalna bolnica. Pitam se, uvažena gospodo specijalci, šta bi bilo da je došao iz obične bolnice? Možda bi već na kapiji sebi presudio. I na sve to, čitam, novine pišu kako je imao policijski dosije. A što varate, verovatno da ublažite ovaj promašaj od procene. Čovek nikad ranije nije osuđivan, ovo mu je bila prva robija. E sad dolazimo do sistemskog problema. Taj mladi čovek od trideset i kusur godina bio je osuđen na 2,5 godina zbog razbojništva. U istrazi i lečenju proveo je godinu i po dana. Onda su lekari procenili to što su procenili. Iako je čovek, kako sam čuo, imao tešku depresiju, bolela ga je duša. Gospodo specijalci, sistemski problem je što je trebalo da procenite prekid izvršenja kazne jer je čovek bolestan. A da ste to napisali, i da je otišao kući da se leči, njegov desetogodišnji sin bi danas imao oca.
To su te nepopularne mere od kojih svi beže, opet se vraćam na Anu Brnabić i to da nju zabole za rejting. Zato mi u Zabeli danas imamo robijaša, dedu Milutina, od 91 godine, ko starac Fočo, jebote. Milutin ima još dve godine da odleži, znači, izaći će sa 93, ako dočeka. Jeste Milutin ubio snaju, kaže našla švalera i on se uplašio da će mu taj uzeti svu imovinu koju je stekao, pa se deda žrtvovao za sina i koknuo ga. Jebiga, to ti je srpski seljak. Prošle godine je na slobodu izašao deda od 93 godine. Odrobijao jedanaest. I šta, nepopularno je takvom čoveku u datom momentu prekinuti kaznu da ode kući da umre.
Još ovo i neću više.
Šetam neki dan Zabelom, neko me doziva, okrenem se, ono Sale Koza. Silovao koze i dobio pet godina. Kaže “brate, oće da bude neke amnestije”? I to je Zabela.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar