DNEVNIK ROBIJAŠA: Samo afrička šljiva ne pada

DNEVNIK ROBIJAŠA: Samo afrička šljiva ne pada


Jebote, Srbija je zemlja apsurda, u njoj i bogovi padaju na teme, što bi rekli Englezi – God must be crazy. Must, must, nego šta. A kako i ne bi kad na teritoriji jedne države, znači Srbije, postoje dve države. Druga je tzv. Kosovo. Jedna država, dve vlade. Jedna država, dva zakleta neprijatelja. E sad još veći apsurd. Pratite me. U Srbiji kad nekoga nepodobnog uhapse, optuže, pa ga mediji provuku kroz blato, a na kraju balade se ispostavi da je čovek nevin, njemu karijera bude zapečaćena. Taj je prokazan za vek vekova. Ne može povratiti izgubljenu čast pa da ga jebeš. A tek da se vrati u igru, postane opet ugledna ličnost, ne daj bože, biznismen ili političar – to ni u snovima. Za njega više nikad niko ne kaže to je onaj mučenik koga prokazaše nizašta, nego to je onaj lopov, potkupio sudije da ga oslobode. A u državi u državi, tzv. Kosovu, najuglednije političke ličnosti postali su oni što su u istoj toj Srbiji bili optuženi za ratne zločine. Jebote, bili su ovde odakle vam pišem, from Zabela. A onda se pojavio Voja Koštunica i 2001. godine sve ih amnestirao. Njih sedamsto i kusur. Možda i više. I oni ljudi, lepo, vratili se u zavičaj od kojeg su napravili državu u državi i sad su tamo najbitnije mudo. Kurti, Demaći, ovaj, onaj…

Nole predao meč. Da ste samo imali prilike da čujete revoltirane robijaše u trpezariji dok je meč trajao, šta su sve rekli za onu njegovu ženu. To pas s maslom ne bi pojeo. Rič bič… k… p… O njemu, jebote, nijedne ružne reči. Pa, šta će, kažu, on ne jede meso, pa mučenik ima gurua, pa mučenik jede samo sirovu ranu. Ja popizdim, kažem im: pa dajet, ljudi, jebali vas sirovojelci, pa je l’ vi znate da je zbog jedne sirove jabuke nastao pakao na zemlji, mamu vam jebem neobaveštenu?

Kao što sam već jednom prilikom konstatovao (divim se sebi kako promišljam), srpski zatvori su od šiptarskih terorista napravili revolucionare. I onda dođe ona napaljena kokoška što se odaziva na FM da posreduje između dva predsednika na teritoriji jedne te iste države! Kakva je to zajebancija?!
A sad malo sporta i razonode. Nole predao meč. Da ste samo imali prilike da čujete revoltirane robijaše u trpezariji dok je meč trajao, šta su sve rekli za onu njegovu ženu. To pas s maslom ne bi pojeo. Rič bič… k… p… O njemu, jebote, nijedne ružne reči. Pa, šta će, kažu, on ne jede meso, pa mučenik ima gurua, pa mučenik jede samo sirovu ranu. Ja popizdim, kažem im: pa dajte, ljudi, jebali vas sirovojelci, pa je l’ vi znate da je zbog jedne sirove jabuke nastao pakao na zemlji, mamu vam jebem neobaveštenu? Oni me začuđeno pogledaše… Uostalom, kažem im to, Nole nikad više neće biti prvi. Beše njegovo. Kao i Borisovo. Još dodam da sve u životu pada, samo afrička šljiva nikada ne pada. Moja je šumadijska, ni ona ne pada. Bar za sada nikad nije. Nole, jebiga, ima još samo jednu neispunjenu ambiciju. A to je da postane predsednik Srbije. Lepi Boris je mislio da će ga Nole naslediti, ali nešto im je krenulo o zlu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar