KAKO UBACITI MAČKU U FRKU: Kolumna, Jevrić

KAKO UBACITI MAČKU U FRKU: Kolumna, Jevrić


Đole je ležao u beloj posteljini sa zavojima oko glave. Svi su doneli poklone. Buksne, eside, cirku. Tortu čak. Mi smo bili pristojan svet. Došli smo da obiđemo bolnika. Deda Jova je poneo mačka Haklberija. Sa sve kravatom

Žarko Srdoč zvani Amfi bio je nagutan tripova kada mu je palo na pamet da bi jedan trip mogao da da i mačku Haklberiju.

Haklberi je bio pod kaznom. Zavezali su mu kravatu „dolče i gabana” oko vrata.

Kažnjen je zato što je grebao Amfija, koji je hteo da mu mačak stoji na ramenu. Kao papagaj. A mačke nisu papagaji. Zato je morao da izguta trip. Sada se popeo uz vrata i uzaludno pokušavao da se popne uza zid. Padao je i pokušavao iznova da se popne uza zid. Amfi je svima delio tripove. Amfi je bio sin poznatog glumca i znao je sve prve ruke u gradu. Bio je večito nasmejani pozitivac, uvek raspoložen za skurnju. Iako je imao gajbu kod kafane „Pevac”, uglavnom je noćivao kod Jove Božovića, slikara koga smo svi zvali Deda Jova. Nije imao više od četrdeset godina. Ali za nas je bio deda.
Đole Daska je bio ne esidu, na piramidi, na LSD-u.
Ne zna zašto je izašao iz kuće. Nije znao kuda je krenuo.
Napolju je vejao sneg i on je ušao u prvi autobus koji je naišao.
Izašao je na poslednjoj stanici u nepoznatom kraju grada.
Okolo su bile kuće i polja. Sneg je sve jače vejao.
Ušao je na početnoj u neki drugi autobus, u tresku.
Baba je sedela do njega i na krilu je držala korpu s jajima.
„Daj baba jaje, daj baba jaje!”, kukurikao je Đole.
Baba je stiskala korpu u krilu…
Onda mu je pao za oko automat za karte koji je svetleo.
Ustao je i počeo da se svađa sa automatom.
Automat mu je namigivao. Đole ga je šutirao i psovao.
Učinilo mu se da mu je automat lujka.
A to nije mogao da dopusti. Da ga lujka kara.
Počeo je da ga šutira, ali to mu nije bilo dovoljno.
Samo su ga noge zabolele.
Izmakao se i udario ga glavom.
A onda su njega počeli da udaraju. Njih trojica.
Ošišani do glave. U spitfajerkama.
„’Oćeš babino jaje, oćeš jaje”, rekao je onaj najkrupniji.
Uzeo je jaje iz babine korpe i razbio mu ga u facu.
Onda su ga oborili i počeli da ga gaze.
Na prvoj stanici su ga išutirali iz autobusa. Uzgred su mu izvukli novčanik.
Otkotrljao se u kanal i ostao tu pored puta.
Negde u predgrađu. Neko od putnika je pozvao patrolu. Kola hitne pomoći odvezla su ga polusmrznutog u bolnicu.
2.
Bio je deset dana u bolnici pre nego što se neko setio da ga potraži. Imao je hematom u mozgu.
„Hajde ipak da pokušamo”, rekao je neki mlad lekar koji je tek počeo da radi. Operisali su ga treći dan kao N. N. lice.
Otvorili su mu lobanju. I spasli su ga.
Slavio je prvi rođendan.
Sonja Konj je napravila tortu s jednom svećicom.
Mi smo se doterali koliko je ko mogao i došli kod njega u posetu. Da proslavimo prvi rođendan Đoleta Daske.
Dočekivala nas je njegova majka u šlafroku, s viklerima na glavi, i vodila kod Đoleta u sobu. Đole je ležao u beloj posteljini sa zavojima oko glave. Svi su doneli poklone. Buksne, eside, cirku. Tortu čak. Mi smo bili pristojan svet. Došli smo da obiđemo bolnika. Deda Jova je poneo mačka Haklberija. Sa sve kravatom.
Ja sam doneo flašu kleke.
Jer mi smo bili fin svet.
Otpevali smo mu „Danas nam je divan dan”.
„Mama, molim te nemoj da ulaziš dok mi je društvo tu.”
Deda Jova je otišao do kenjare i nije se vratio. Zapio se u kuhinji sa Đoletovom kevom. Ona je bila kapetanica kojoj je poginuo muž. I Deda Jova je ostao da je teši.
Imala je u šteku „čivas”, a Deda Jova je cenio fina pića. Koja je, uostalom, i pio. Između ostalog, apotekarski alkohol s vodom i limunom. Nikako bez limuna. Što je više pio, više mu se sviđala Đoletova keva.
„Ovaj, gospođo, moram da vam kažem, vašem sinu je potrebna muška ruka.”
Kapetanica se kikotala dok joj je Deda Jova zavlačio ruku ispod šlafroka.
Gajba je bila u Gospodar Jovanovoj, u krugu dvojke, a mi smo najviše voleli da se dvojkom vozimo. Sigurno dođeš gde god da si krenuo. Bez obzira na broj krugova.
Đoletova greška je bila samo u tome što se nije vozio dvojkom.
Bili smo „kojoti iz kruga dvojke”. Ja sam stanovao u Knez Mihailovoj kod gospođe Kajsije Majkić, u sobici za služinčad, i normalno je bilo da i ja pripadam „kojotima”. Tu je bio klub Filozofskog fakulteta, „EF”, tu je bila legendarna „Akademija”, tu se valjalo i dilovalo pred nosom kljunova sa sedmog odeljenja. Ili s njihovim blagoslovom. Ostalo nas je živih samo dvojica. Ako se ne računaju Edo Višo, koji je protestantski pastor u Kanadi, i Emil, koji je u Australiji. Svedočimo o „kojotima iz kruga dvojke” Dušan Varićak i ja. (Dule je godinama jahao s „kojotima” i radio je kao noćni čuvar. Dok su drugi divljali, on je noću zapisivao. Sada je najbolji hroničar „kojota”. Objavio je tri knjige.)
Daskin prvi rođendan je proslavljen kako i dolikuje.
Amfi je opet dao mačku Haklberiju trip. I opet je mačak pokušavao da se popne uza zid.
„Što mu to daješ, mačak će da se navuče.”
„Ko je još čuo da se neko navukao na halucinogene?”
Džokavac je išao od ruke do ruke.
S gramofona večni Džim Morison i „This is the end”.
Sonja Konj je htela da piški.
Izašla je iz sobe i ubrzo se vratila usplahirena.
„Đole, jebote, Deda Jova ti trpa kevu. Gde baš na današnji dan?”

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar