KOLUMNA, BEČEJIĆ: Tajna jednog osmogodišnjaka

Kao što se neposredno pre početka onih, uglavnom loših filmova iz B i C produkcije, s preteranim nasiljem ili seksom, korisnici paklene mašine obaveste da nisu za publiku mlađu od 12 godina, takva ista, opominjuća i preteća poruka trebalo bi da stoji na početku političkih spotova, političkih emisija ili TV prenosa političkih skupova uoči izbora. Makar bila i forma, ali da stoji. Roditelji bi bar stekli utisak da neki odgovorni ljudi koji bi da se dokopaju odgovornih funkcija, makar reda radi, misle na njihovu decu. Pa i da glasaju za takvog. Ovako, izbori i njihova predigra mogu ozbiljno da poremete preostale normalne porodice.
Ne znam kako je bilo po drugim kućama, ali mi smo jedva dočekali kraj predsedničkih izbora. Onih par nedelja kampanje, osmogodišnji Vasilije preživeo je veoma dramatično. A i mi s njim. Svakog dana bi hipnotisano hodao po kući i ponavljao političke slogane i replike iz promotivnih spotova. Besprekorno, akcentovano, dramski, kao da su ga po izbornim štabovima drilovali za terenskog promotera. Najdraža žena na svetu, kao odgovorno društveno biće i majka, u tim prilikama prekorno me je gledala - ni krivog ni dužnog - kao da sam baš ja taj kreten koji u dokolici toksikuje dete. Sumnje sam se spasao onog dana kad sam izbivao iz kuće a kad se premijerno prikazivao neki novi spot koji je Vasilije odmah obradio, usvojio i počeo da reprodukuje. Najdraža žena na svetu i ja smo odmah odlučili da prestanemo da gledamo vesti i slične emisije, preventivno.
Baš tih dana, Vasilije je morao da nauči pesmicu Mike Antića „Tajna", što mu nikako nije uspevalo. A kako da se šta normalno i usadi u glavu prepunjenu glupostima. No, ja sam odlučio da i bez Mike proniknem Vasilijevu tajnu. Prvo sam pomislio da su političke spotove počeli da emituju i na dečjim kanalima, iako mi se takva ideja namah učinila sumanutom i bolesnom. Ali kampanja je, mani ti to. Da ne bi bilo: mani ti to, mahnito sam dva dana gledao kojekakve američke gluposti na dva dečja TV kanala, odgledao nekih desetak epizoda „Kockalonea", ali ne videh nijedan spot. Pomislih grešno: da to nije doneo iz škole? Jedno kasno popodne sam probdeo skoro dva časa ispod prozora njegove učionice. Uzalud. Posle me grizla savest, znam učiteljicu, normalna i fina žena. Vikend pred glasanje smo posetili tazbinu, gde sam pozorno osluškivao da li, možda, deda ne indoktrinira dete. I opet sam se kajao. Deda ozbiljan čovek, ne može da smisli političare.

Ne znam kako je bilo po drugim kućama, ali mi smo jedva dočekali kraj predsedničkih izbora. Onih par nedelja kampanje, osmogodišnji Vasilije preživeo je veoma dramatično. A i mi s njim. Svakog dana bi hipnotisano hodao po kući i ponavljao političke slogane i replike iz promotivnih spotova. Besprekorno, akcentovano, dramski, kao da su ga po izbornim štabovima drilovali za terenskog promotera

U međuvremenu sam pod strogu kontrolu stavio poštansko sanduče i ulaz u zgradu, pedantno uklanjajući pristigle letke. U trenucima lakog očaja skupio sam hrabrost da pitam Vasilija odakle crpi taj propagandni materijal. Ignorisao me je, ćuteći valjda i iz inata jer sam odbio da mu kupim nove golmanske rukavice umesto malo usmrđenih i pohabanih starih: „Nema se, dete, para!", rekao sam rezolutno. Da bi me on ošamario pitanjem: „A posle izbora?!"
Đavo je odneo šalu... Tek, da li me je neko ili nešto prosvetlilo, otkrih izvor nevolja - internet. Na „Jutjubu", iz igrica i kojekakvih aplikacija iskakali su kao zečevi! Jedan, drugi... deseti. Skeptičan da je verovatno prekasno, zabranio sam korišćenje telefona i kompjutera. I bilo je prekasno. Javne tajne vrlih aspiranata na presto uveliko su potisnule onog divnog kandidata iz čitanke.
Vasilije je očito naslutio da je pod prismotrom i da je pomno praćen. Dete se tih dana povuklo u sebe, propustio je dva omiljena treninga, počeo da jede povrće... Srećom, ništa nije doveka, pa ni predizborne kampanje. Tog izbornog dana sam nesvesno stalno bio Vasiliju iza leđa. Otkud znam, otisnuće se do biračkog mesta u pokušaju da glasa. Sve je u ovoj ludoj zemlji moguće. U nedelju uveče, po katančenju onih sablasnih kutija, Vasilije je okupan i s njega je skinuta sva predizborna prljavština. Uz malo sumnje. Od komšije, čuvara biračkog mesta, pozajmio sam UV lampu. I dok je Vasilije zurio u prve vesti o izlaznosti, sekao sam mu nokte i krišom proverio prste. Dete je bilo čisto.