KOLUMNA ĆIRIĆ: Izabrani izbor

KOLUMNA ĆIRIĆ: Izabrani izbor


Kao što svi (zainteresovani i oni drugi) znaju, lokalni izbori u Beogradu su najveće radničke seoske igre u Srbijici sa i bez unutrašnjosti. Nema takvog vašara (taštine, zar gedže znaju za taštine hirove?) na državotvornom meridijanu, od buvljaka u Segedinu do buvare u Severnoj Mitrovici. Taj neopisivi momenat kada se Vračar migrantski preseli na Cerak, a Dorćol svatuje u Mirijevu, Voždovac fudbalski gostuje u Obrenovcu, koji se pozemunio, Banovo brdo se ustoličilo u novobeogradsku kriptodepresiju, Zvezdara se bratimi traktorima „made in Rakovica” sa Ostružnicom preko plodnih polja Malog Mokrog Luga, Žarkovo razmenjuje duvan za motanje s Mladenovcem, dok Kanarevo brdo glumi Kalemegdan. Neprocenjivo čak i za platinastu karticu Neo Karić banke… Šverceri svih vrsta nude svoju originalnu robu bez porekla kupcima sa šaniranim poreklom. Ujeb do ujeba, greb do greba, cajper do cajpera. Knjigovodstvo na prstima jedne ruke, one kojom se muški čovek rukuje sa sopstvenim ponosom -živa prejebotina prebijanja upokojenih dugova i otpisanih potraživanja. Ovaj blatnjavi opis priziva sliku posela s tezgama i parkingom za volovske zaprege na platou ispred muzejski zaštićenih ostataka Narodne skupštine.

U međuvremenu, Veliki Vođa je po ko zna koji put shvatio da nema neke razlike između seljane i streljane i zato je, pretvarajući kosmičku nužnost u ličnu mudrost, odlučio da primeni taktiku odloženog okidača u situaciji kada je okružen dijabolama s bojevim punjenjem i metama s rikošetiranim stajlingom. Šta ova doktrina u prevodu na političku praksu znači? Pa, znači da se praksa privremeno seli u teoriju dok ne prođe pocigančeni panađur u režiji raspopova i klinički budnih nosilaca nacionalih penzija. Jer kad god je Veliki Vođa pokušao da Sinišu Malog ubedi da podnese ostavku na mesto gradonačelnika Savamale, libidiozni Mali bi se sjurio u Prokop i legao na podzemne šine, sprečavajući Pančevce na privremenom radu u delovima Beograda da se vrate svojim kućama i odmore za novi radni dan. A kada bi brižnim tonom -kakav odlikuje samo našeg Velikog Vođu! -saopštio Vesiću da neće postati prestonički kalif umesto kalifa, ovaj raskrupnjali menadžer je redovno završavao na Pančevačkom mostu premišljajući se, kao rođeni demokrata, da li da skoči ili da padne u gostoprimljivu reku Dunav. I tako opet motorizovane pančevačke gastose sprečavao da odu svojim porodicama. Ne želeći da od Pančeva stvara opozicioni sabirni centar, Veliki Vođa se odlučio za predizborni status kvo vadis, taman da, pored ove suicidne dvojke, jednom zauvek reši probleme nedovoljno bivšeg Đilasa, koji je zapatio ozbiljni kompleks „odbegle mlade” i nudi se svim Vođinim saradnicima kao dežurni kurir s razgranatom mrežom kolportera. Ali setili se Vlasi šta zna Vaclav Klaus o praškom proleću dr Đilasa s kraja prošlog veka, a šta zna aktuelni češki predsednik Zeman o transferu Slobinog kapitala u podrum Kafkinog kućnog muzeja…

I tako je, nakon što je gazdarica skupštinskog mobinga, Maja Replika Gojković, zvanično raspisala beogradske izbore, zakazujući datum za randevu svih dokonih samaca iz kluba Usamljenih srdaca narednika Rističevića, Veliki Vođa je znalački izabrao tim za nastup i lagani pobednički kas, sastavljen od eksperata tradicionalnih srpskih zanata: balerina, gutača vatre, mečkara, iscelitelja, vicmejkera, trgovačkih putnika, pedagoga za diplomirane delinkvente, imitatora istorijskih ličnosti, kao i privatnih preduzetnika u javnim preduzećima. Ali njegov (Vođin) selektorski dar se ponajviše pokazao u onom najdelikatnijem izboru -koga postaviti na mesto gradonačelnika urbanistički poseljačene naseobine na obalama dveju reka i tri carstva, centra svih seoba, grada-laboratorije koji važi za svetski najčuveniji dokaz teze o večnom kruženju istog (kapitala i roblja)?

Vođen nestranačkom logikom i bezinteresnim strastima, Veliki Vođa je načinio još jedan hrabri i perspektivni izbor koji znači konačnu narodnu pobedu nakon dalekosežnog niza petoletki, kao i još konačniji poraz samozvane građanske opcije koja ima samo jednu želju, da bude kooptirana u savetodavno veće pri kancelariji za diplomatske integracije onih koji su veliki i onih koji su vođe. Vođin izbor ima svoje ime -Biljana Srbljanović, poznatija kao Bikica Nacionale, znameniti državni spomenički umetnik, majstor zagrobnih predstava i performansa, ovenčani dramaturg sahrana sa apdejtovanim iskopavanjem i resetovanim prenosom mošti. Žena muških vizija i ženstvene pojavnosti. Ta neustrašiva ličnost avangardnog stila i revolucionarnog temperamenta bez ikakvog oklevanja je javno iskopala Apisov grob kako bi otkrila krivce za Sarajevski atentat i pokazala da je srpska genocidnost stara barem jedan vek. Pre toga je sličan podvig učinila sa Đinđićevim grobom, otkrivajući političku pozadinu atentata na prvog demokratski izabranog gradonačelnika Beograda -uprkos tome što joj je strašni Koštunica otvoreno pretio brakom!

Ali Veliki Vođa zna ono što samo on treba da zna, kao i ono što valja podeliti s podanicima. Jedna od poverljivih informacija, kojoj je došlo vreme šerovanja, jeste ona koja kaže da je naša, njihova i svoja na svojoj Bikica pored dramljenja na scenama koje artističku socijalu znače takođe i veteranski saradnik američke DEA, te da je zbog svog izuzetno uspešnog rada na otkrivanju plemenskih narko-kartela u selu Vračar, pored odlikovanja zatvorenog tipa postala i žrtva afere koju joj je smestio jedan od lokalnih moćnika, Čeda Prcun, i to samo zato što mu nije dala! Da ironija bude veća, pravedna Bikica je tog podmetača i huškača prethodno oslobodila sumnje kod komesara DEA! Naime, mnogi su Čedu s Mikonosa povezivali s posteskobarovskim tranzitima, ali je predanim špijunskim radom Srbljanovićka uspela da razmrsi klupko i odvoji demokratsku farmako-mafiju od internacionalnog narko-trafikiniga. Američkim lovcima na regionalne dilerske lidere dostavila je više nego uverljive dokaze da je Čeda trgovac testeninama koji ne koristi kokain kao prašak za pecivo.

Ali raspaljenog kompleksaša, neostvarenog kolegu dramaturga ništa nije moglo da spreči da u napadu nejebice podmetne Bilji svoje telohranitelje kao inspektore za puštanje u promet nedozvoljenih supstanci i tako napravi degutantni skandal. Znate i sami da se digla dreka i vreka; nacionalistička rulja je u patriotskom zanosu zahtevala linč, progonstvo, oduzimanje ženske licence u registru polova Srbijice. A onda je tadašnji predsednik Bota narcisoidno pomilovao već osuđenu Bikicu. Zatim joj je i on tražio, i kada mu nije dala, ponovo ju je prepustio našim organima za varenje nepodobnih građana. E, u tim najkritičnijim trenucima Biljana Srbljanović je delom pokazala da je veća Srpkinja i od Drage Mašin i od Vladislave Ribnikar. Naime, videvši na kakve muke je bačen njihov verni saradnik, američki operativni vrh je urgentno kontaktirao mučenicu Bilju i ponudio svoju zaštitu, predlažući da bombarduju sabrana dela Botinog tate, priučenog sociologa Ljube, koji je po prirodnom neznanju dostigao akademske visine Latinke Perović i Vesne Pešić. Međutim, karakterna Bilja je to odlučno odbila, sprečivši da čitava srpska prestonica postane kolateralna šteta u još jednoj akciji „pelcovanja demokratije” tomahavcima i napalmom. Odatle i nadimak Bikica Nacionale, za one neupućene i one zlobno politizovane.

Elem, sa ovakvim supernova kadrom, koji ima svetski relevantne reference i nepodnošljivu specifičnu težinu, i najvećem kontrašu je jasno da će Veliki Vođa do kraja ostvariti svoj projekat denacionalizacije Beograda. U to ime, uskoro možemo očekivati podizanje (i spuštanje) multimedijalnog spomenika Srđi Popoviću, poznatom beogradskom advokatu i stelt borcu za ljudska prava, koji je postao slavan nakon što je potpisao apel za bombardovanje Beograda u vreme kada su NATO humanisti bili primorani da prevaspitaju Srbijicu zbog ugrožavanja trgovine ljudima na svim balkanskim granicama. Prestanite da se mrštite i uklonite taj cinični kez s lica. Umesto toga, stavite prst na čelo i razmislite pre nego što okinete u prazno: da se onomad nije dogodilo bombardovanje Beograda, ne bi danas iznikao „Beograd na vodi”. Prkos se meri veličinom beogradskih kula, a te kule su sagrađene ne od petro-dolara, već od narodnih glasova.
Odbrojavanje do otvaranja izbornog šampanjca može da počne. Biće to penušava i zapenavljena noć. U to ime, Magični vam nazdravlja u društvu nirvanistički savetodavnog Džeka Danijelsa. Ne brinite, po njemu se ništa neće zvati, tako da nemate razloga za apstinenciju. Kao što veli starosrpski evergrin: „Samo kap veselja tražim”. Eto vam prilike da je najzad pronađete.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar