KOLUMNA, ĆIRIĆ: TRANSFER BLAMA I BONTONA

Budući da su se još pre isteka prošle godine znali prvaci u svim jačim fudbalskim ligama Evrope s NATO pokrajinama, januarski prelazni rok je bio toliko predvidljiv, dosadan i kilav pederaj da je na kraju kao glavni događaj čitavog lažno cenkajućeg cirkusa plasirana vest o ljubavisanju između Marlona Branda i Ričarda Prajora, najboljeg kvazidramskog antiglumca i najvećeg crnačkog komičara, garnirana sportskim detaljima poput zajedničkog karanja radijatora i poštanskog sandučeta. Uloge Branda i Prajora u fudbalskom univerzumu ovoga puta su odigrali Žorž Mendeš i Mino Rajola, koje je EU-Udba registrovala kao menadžere, mada su u pitanju agenti „Ekipe s Volstrita" iz Komesarijata za fudbalski terorizam i akcionarstvo. Otuda poseban glanc na fudbalskim tezgama koji miriše na totalni remont -za slobodne agente porobljavanja ovaj transferni januar nije bio tek izložba buljokolja izlivenog u mermeru i bronzi, već više događaj nalik bušenju nafte u dvorištu kraljevskog harema u Rijadu.

Posle svih trange-frange prenemaganja i nabij-zabij vađevina iz muljačine krupnog kapitala, te transakcije rascvetalih čmarova i izduvanih kurčića koji su se zaklinjali na vernost svakome ko bi im ponudio bakšiš za dudlanje, postalo je jasno poput oznojene suze kako stvari stoje dok se sistemi sistematski urušavaju i zakopavaju ispod zabetoniranih čučavaca. Novac ne miriše na govna jer je nedostupan običnim ljudima - kada se taj princip mentalne higijene primeni na fudbalski polusvet, dobije se finansijski fer-plej baziran na bankrotima s pokrićem.

Nova era sticanja statusa započela je onog trenutka kada su se Blater i Platini žešće zaigrali, kivni na svog najdugovečnijeg prethodnika, Žoao Avelanža, koji je prigrabio, zaveo i orobio više ovozemaljskih dragocenosti od Elizabete Prve, Tita Drugog i Buša Trećeg zajedno. Takav bogohulni čin nije mogao ostati nekažnjen od papske finansijske falange. Jer FIFA i UEFA su dotad poslušno i besprekorno funkcionisale u duhu i po principima triju najvećih izuma katolicizma: inkvizicije, ustaštva i mafije. E, kada se dvojac Blater-Platini po stoti put oglušio o molitve za plaćanje ekumenskog poreza na višak sporta i razonode, te odbio da donira Vatikansku olimpijadu u celibatu, u kojoj učestvuju maloletni dečaci iz Trećeg sveta, kao i pubertetske selekcije iz Drugog sveta, papa je spustio palac u teglu s vazelinom i čilijem. Ubrzo se nebo otvorilo nad pohlepnom dvojicom vrhovnih fudbalskih činovnika i posejdonovska bura ih je ekspresno oduvala u potop. Blater je smenjen, Platini zamenjen, a obojica su klonirani u svedoke-saradnike suda u Hagu, gde su jedino imali dozvolu trajnog boravka (bez mogućnosti klađenja!) i slobodu kretanja u rangu njihovih kućnih ljubimaca -kako životinje ne bi trpele zbog grehova svojih čuvara.

Dodatno isfrustriran neuspehom rodne mu Argentine da postane svetski prvak, papa Franja se u zanosu božijeg bičevanja obratio ateistima iz Bele kuće s molbom da otvore i provere sve bankovne račune FIFA u periodu kada su Blater i Platini imali deponovane potpise, kao i šifre za sve katance na sefovima koji su pripadali ograncima UEFA u ofšor ligama. I kada se očekivalo da i poslednji smokvin list na fudbalskoj boginji bude isceđen i pretvoren u jabukovo sirće, sve se sleglo u prašini i pepelu po onoj biblijskoj „zlato zlatu, ruka ruci". Računi FIFA u imperiji ragbija i golfa ostali su zapečaćeni i nedeflorisani -prepoznao se filigranski ručni rad „Ekipe s Volstrita", koja se prirodno zainteresovana za fudbal jer je potrebno malo relaksacije između dva građanska rata, dva seljačka cunamija, dva atentata, dve pandemije, dva puča, dva nuklearna incidenta... I tako su se Blater i Platini spasli vatikanskih tekovina: već pripremljene lomače za vatreno krštenje veštica, ustaškog loptanja otfikarenim glavama, kao i čitavog arsenala mafijaških egzekucija i naplate penala za pogrešno dosuđene faulove.

Naravno da je to značilo usisavanje FIFA i UEFA u knjigovodstvo „Ekipe s Volstrita", sa svim nepokretnostima u ljudstvu, kešu i dragom kamenju, budući da nikada nijedna šampionska titula u fudbalu nije bila osvojena, već zarađena. Otada se igra drugačija igra, što su osetili svi koji su poželeli da se poigraju. Bez glavometa nema više nogometa, kako glasi deviza „Ekipe s Volstrita", koja je preuzela dirigentsku palicu i zamenila je kurcem Zlatnog teleta.

Svako ima svoju cenu, ali i svoj dosije. Kao posledica te zakonitosti, više ne postoje fudbalski asovi -postoje samo kriminalci koji su zbog utaje poreza osuđeni taman na onoliko robije koliko je bilo dovoljno da se nagode sa sudom, plate i preplate kompletnu finansijsku panduraciju, kao i avansirani porez do kraja tekućeg veka, kada im ističe uslovni mardelj. A oni koji i dalje umišljaju da su mezimci profita i sponzorski mamci, završili su kao zunzare na kravljoj balegi. Primer pederka Ronalda je vrlo rečit koliko i poučan: da bi izbiflao povišicu -koja postoji samo kao medijska vest -teretanski utegnuti Kristijano je morao da prihvati kraljevsku klauzulu Galaktiko Pereza te da dopusti Raulu Gonzalesu, koga su svojevremeno isterali iz Reala zbog seljančeta iz Sportinga, da ga teslači u VIP-PIP šou prostoriji, gde svi ostali saigrači Serhija Ramosa mogu da gledaju to guženje ako ubace kraljevske žetone koje dobijaju umesto plate. Doduše, Perez ne bi bio to što jeste da ne ume i s Galaktikosima, koje je naumio da šutne u drugu galaksiju. Tako je rečenom majstorskom patkom zanitovanom Ronaldu ispunio njegov najveći hir -da Antonio Banderas bude biološki muž njegove majke, za koju je vezan kao ovca za čobanove ribarske čizme.

Zato i ne čudi što je Nejmar od nekog vremena počeo da uplaćuje socijalno osiguranje u Perezov fond za reprezentaciju, ili što je Miki Jermenac utajio samog sebe pa ne mogu da mu isporuče bukagija-nanogice za neodazivanje na mobilizaciju u Nagorno-Karabahu. U međuvremenu, čarobnjak Ronaldinjo se penzionisao za sve pare kako bi mogao da nastupa za reprezentaciju Katara, dok se Dijara iz penzije vratio u PSŽ kako bi neometano prešao u islam a da ne završi u nekom kibucu ili beduinskom kampu. Za to vreme, uvek kreativni Havijer Pastore je promenio pol kako bi ga možda neko nekad zamenio za Marka Veratija, koga je napustio dugogodišnji lični menadžer Donato di Kampli. U istom tonu huji i trenerski lament koji jedino Konte glasno zapevava lelečući kako mu dovode igrače koje ne želi. Međutim, kada je saznao da i Roman Abramovič uz balalajku gudi kako su mu uvalili trenera koga mu srce i bivše žene ne podnose, prevejano Latinče je ućutalo i krenulo da broji procente od zatezne kamate koju će dobiti ako zateže s dobrovoljnim odlaskom iz Romanovog kozačkog kupleraja u srcu Londona.

Dobro, pošto je jasno da se niko od prozvanih ništa ne pita, ko je onda taj koji odlučuje u ime Pitera Kenjona i njegovih ortaka iz investicionih fondova za preuzimanje klubova i timova? Rezon je sekantno prost: gospodari daju licencu za jednokratno odlučivanje samo onima koji mogu da izbegnu porez na luksuz u Kini. Naime, to je najnovija omiljena destinacija „Ekipe s Volstrita", pogotovo otkako je Politbiro Kine izrazio nezadovoljstvo učinkom slavnog argentinskog fudbalskog penzionera Karlosa Teveza, koji je na vreme uzeo gotovo celu ušteđevinu Deng Sjaopinga i šturnuo pre nego što su savetnici predsednika Si Đinpinga stigli da ga postave za stečajnog upravnika Železare u Smederevu. Izgleda da se opet širi argentinski scenario, i to brže i od GMO i od kolere u nedemokratskim kolonijama.

Ali bez brige, nema nagoveštaja nove svetske ekonomske krize. Zašto? Jedan od odgovora leži u skorašnjoj vesti da je Arsenal dobio trendi sponzora, kompaniju „Cashbet", koja se bavi trgovinom kriptovalutama. Dakle, logika je neumoljiva i opipljiva -digitalni novac za digitalni fudbal, dok pravda živi samo na manuelnim kladionicama u Srbijici. A sav onaj novac kojim se razbacuju svakojaki likovi željni gladijatorskog glamura „Ekipa s Volstrita" usmerava ka bisagama Atomskog Vođe Kima kako bi varioci i električari u Pjongjangu što pre napravili još jednu atomsku bombu kojom će Severna Koreja, verna svojoj nezavisnoj naravi, pretiti Kini i Rusiji, i tako uspostaviti trajno upokojenu ravnotežu između istoka i zapada. Baš kao što je zapisao jedan poljski pesnik i satiričar: „Svet nije fudbalska lopta / svet se osvaja glavom."