KOLUMNA, GRBOVIĆ: Domaći proizvod

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Domaći proizvod


Košarkaši Crvene zvezde nisu uspeli da krunišu uspešnu sezonu prolaskom u osam najboljih timova Evrope.
Izgubivši najvažniju utakmicu protiv turske Darušafake, ostali su uskraćeni za nagradu koja je počela da izmiče tik uz poslednjih nekoliko preostalih kola.
Bez glavnog pokretača u napadu, ali i u odbrani, plejmejkera Stefana Jovića, s nekoliko rovitih igrača, trener Dejan Radonjić gubi utakmicu od tima koji je realno kvalitetniji sastav od beogradskih crveno-belih.
U samom finišu, kada je i došlo do presude koju je neumoljivo doneo jedan od najboljih trenera Evrolige D. Blat, očigledan je bio problem neuigranih i nedovoljno prilagođenih stranaca Voltersa i Tompsona, koji definitivno nisu igrači koji mogu da donesu razliku niti servis postojećeg aktivnog rezultata koji su imali crveno-beli u tom trenutku.
Notorna je činjenica da budžeti učesnika Evrolige odlučuju o kvalitetu igrača koje kupujete na košarkaškoj berzi, koja je u poslednjih nekoliko godina zasićena američkim igračima na niskim pozicijama, ali isto tako je činjenica da budžeti ne odlučuju kakvu ćete košarku igrati, bez obzira na ograničena sredstva nekih timova u Evroligi.
Crvena zvezda je u ovo elitno takmičenje ušla s malim manevarskim prostorom i decenijski narušenom ekonomijom, okrenuvši se domaćim igračima, koji su i činili kostur ekipe sve dok nisu došle povrede koje su neminovnost i neumoljivi faktor koji je često presudan u ovom napornom i fizički zahtevnom maratonu.
Pošto se cela evroligaška sezona svela na jednu utakmicu, i to protiv direktnog rivala, uzevši u obzir izostanak Jovića, koji je glavni kontrolor tempa i ritma celokupne ekipe, pod prinudom koristi oba stranca koji, kao što rekoh, nisu uspeli da se prilagode i uklope sa ostalim igračima niti sa osnovnim zadacima koje je postavio trener crveno-belih, a kamoli s nekim zahtevnijim stvarima koje je Radonjić postavio na samom početku takmičenja.
Da li je bilo potrebno uzimati plejmejkera koji, po mom mišljenju, i nije igrač za to mesto pored atipičnog pleja kao što je Jović ili je trebalo raditi na domaćem mladom igraču i pripremati ga za preuzimanje uloge glavnog kreatora igre – u stvari je pitanje koje ostaje u vazduhu posle neprolaska u top osam Evrolige.
Jednostavno, Crvena zvezda i ljudi koji se bave strategijom kluba morali su da uzmu u obzir i tu mogućnost iz razloga primarno malog budžeta, a sekundarno zato što u svojim redovima imaju nekoliko talentovanih kombo igrača koji mogu da igraju na više spoljnih pozicija, da ne pričam o visokim igračima koji su među najtalentovanijima u Evropi.

Da li je bilo potrebno uzimati plejmejkera koji, po mom mišljenju, i nije igrač za to mesto pored atipičnog pleja kao što je Jović ili je trebalo raditi na domaćem mladom igraču i pripremati ga za preuzimanje uloge glavnog kreatora igre – u stvari je pitanje koje ostaje u vazduhu posle neprolaska u top osam Evrolige

Simanić-Tompson ili Radanov-Volters ostaju kao tema, ili ako hoćete teza, koja je prenosiva i primenljiva na bilo koji tim, posebno u ovakvim uslovima ekonomije kojima je opterećena košarka u Srbiji.
Uvođenje tih mladih i talentovanih igrača trebalo je da počne mnogo ranije, kroz ABA ligu, gde je Crvena zvezda potpuno dominirala. Bilo je mesta i vremena za obuku kroz utakmice koje ovi momci mogu da odigraju na nivou seniora, ali je nedostajalo hrabrosti i vizije zbog opterećenja rezultatima, koji su na kraju i najvažniji deo sportskih takmičenja.
Potencijal koji se nagomilao kod crveno-belih već prelazi kritičnu masu i polako se preliva preteći da se jednog trenutka izgubi kriterijum odabira igrača i košarke koju bi Zvezda trebalo da igra.
Nema potrebe za odustajanjem od „domaćeg” puta zato što se pokazalo da je to bio ispravan put, a kupovina stranaca u budućnosti treba da bude mnogo preciznija u smislu da ti isti stranci moraju da budu u servisu i trenera i domaćih talentovanih igrača kao u većini evropskih timova u bilo kom takmičenju osim kod onih koji imaju para za bacanje.
Ako se bude odustalo od tog puta, ne mislim samo na Crvenu zvezdu, nego na celokupnu srpsku košarku, odustaće se od tih momaka i doći će do urušavanja košarkaških temelja na kojima je i građena srpska košarka. A blizu smo trenutka odluke baš po tom pitanju zato što ne odlučuju samo čelnici klubova o tome i uvek prisutni menadžeri, nego i roditelji i sami pomenuti igrači, jer ni oni neće čekati dobru volju ili blesak hrabrosti nekolicine ljudi, nego će se rasipati po inostranstvu i igraće kod onih koji to mogu da prepoznaju. To se već dešava uveliko poslednjih godina.
Crvena zvezda u ovom trenutku predstavlja srpsku košarku u Evropi i nosi najveću odgovornost za buduća dešavanja koja će sigurno uslediti posle finalne serije s Cedevitom. Do juče je to bio Partizan, koji se sada nalazi u situaciji da krpi ekipu što s domaćim, što sa stranim igračima zbog loše ekonomske situacije i gubitka hrabrosti i svesti o tome kojim putem treba ići, a imao je put jednako kao što ga sada imaju crveno-beli.
S tog puta se lako skrene jer ne odlučuje samo budžet, nego i ideja, pa zato razmislite malo pre nego što se olako odreknete mladih srpskih igrača kojima niste dali šansu da pokažu šta znaju i umeju.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar