KOLUMNA, GRBOVIĆ: Kupujem, prodajem, oduzimam, ne dodajem

KOLUMNA, GRBOVIĆ: Kupujem, prodajem, oduzimam, ne dodajem


Osim pobede Crvene zvezde protiv Galatasaraja u Evroligi i Partizanovog provlačenja protiv Zadra u ABA ligi, i nema nekakvih vesti u basketorijumu Evrope i regiona.
Izdvojiću prelazak Boriše Simanića u jato Miška Ražnatovića kao nastavak presipanja između FMP C. zvezde i Miška. Kada ne znate šta da radite s talentovanim igračem, onda se, naravno, zove Miško jer on uvek zna da unovči tuđe neznanje, nestrpljenje i nemoć.
Lično mi ne smeta ta njihova trgovina i pojačavanje besplatne pijace za još jednu tezgu, ali pošto se ne prodaje voće i povrće, nego se trguje ljudima, nekako kada god pročitam vesti o promeni menadžera nekog mladog i talentovanog igrača, a to je uglavnom Miško, razmišljam odakle tom čoveku toliko snage, znanja i moći da kontroliše toliko košarkaša, što domaćih, što stranaca.
Kao što rekoh, nemam ništa protiv razmene dobara između Čovića i Ražnatovića, ali isto tako znam da se Simanić neće dugo zadržati na ovim košarkaškim prostorima jer pomenuti menadžer ne zadržava dugo nijednog igrača takvog kapaciteta, nego ga odmah plasira na tržište – samo mu treba malo vremena da ga izglanca, upakuje i pošalje tamo gde je najveća i najbolja ponuda.
Da li će to biti dobro za igrača koji još uvek treba da se razvija i da li će naći tim koji će imati strpljenja za njega? Ma, koga to zanima, bitno je da se para okreće.
Crvena zvezda u svojim mlađim kategorijama zajedno sa FMP i Megom drži budućnost srpske košarke u svojim rukama. Rasipanje bisera pred ljude koji legitimno trguju ovim mladim igračima, tretirajući ih kao robu, neće nas odvesti nikuda, odnosno odvešće nas dotle da ćemo imati sve manje talentovanih igrača, a oni sve manje robe. I tako sve dok se ne urušimo sami u sebe i postanemo talac i poligon nekolicine evropskih timova koji će možda ulagati u našu košarku, ali sve to opet preko trgovaca koji su napravili pozicije davnih dana.
Odgovornost prema resursima koji se ogledaju u mladim snagama mora da bude mnogo veća, posebno zato što prvi čovek Zvezde drži dizgine košarke u svojim rukama i upravlja njome već dugo, pa zato i nosi najveću odgovornost.
Prvo zbog rezultata koje ostvaruje u Evropi sa svojim seniorskim timom, a drugo zato što je sam napravio pravila i put po kojem vozi svoje ratne dvokolice.
Taj put kojim ide srpska košarka je sam asfaltirao i obeležavao uz pomoć nekolicine predsednika koji su prošli kroz njegove ruke i imao je nemerljiv uticaj u avangardnim promenama koje su promenile lice i naličje onog zastarelog mehanizma nasleđenog iz velike zemlje i veličanstvene košarke koju smo nastavili da igramo po razdvajanju od ostalih republika.
Istina je da su neke promene bile dobre i lekovite, dok su druge bile pogubne i katastrofalne, posebno ona sa uvođenjem stranih mladih igrača u srpsku košarku u trenutku kada ne znamo šta da radimo s našim mladim košarkašima posle njihove 18. godine.

Rasipanje bisera pred ljude koji legitimno trguju ovim mladim igračima, tretirajući ih kao robu, neće nas odvesti nikuda, odnosno odvešće nas dotle da ćemo imati sve manje talentovanih igrača, a oni sve manje robe

Jednostavno, to je bio prvi znak formiranja tržišta koje je nestrpljivo i nedostupno igračima koji biološki i mentalno kasnije sazrevaju i neophodno im je realno više vremena da izrastu u asove, a to je samo dokaz da svi pomenuti ne poznaju i dalje visoku košarku i samim tim ne mogu da prepoznaju igrače koji su im ispred nosa i imaju NBA potencijal.
Nije teško, gospodo, trgovati kada imate čime, ali šta će se dogoditi kada vam ponestane robe i kada vam ti isti igrači budu trebali u vašem timu koji ima ambicije da ide ozbiljnim evroligaškim putem i koji sada i samo ovog trenutka ima rezultate i pozicije za još jedan korak više, jer u sportu, posebno u košarci, nema minulog rada. On brzo ode u istoriju i statistiku, makar ja to znam.
Prebrzo, gospodo, trošite i eksploatišete rudnik gde ste pronašli zlatnu žicu, i ona će brzo biti iscrpljena vašom grozničavom potrebom da prodajete i kupujete, zaboravljajući da i ti mladi ljudi daju sebe i svoj talenat vama u ruke jer vam veruju onako dečački, naivno.
Sve smo bliži trenutku kada se više neće pričati o kvalitetu košarke koja se igra u Srbiji, što pokazuje i poslednji turnir odigran u Nišu, gde smo videli na šta nam liči košarkaška baza, nego će ti turniri služiti za okupljanje nekoliko trgovaca kao na stočnoj pijaci, gde će se menjati vlasništvo nad robom i praviti ugovori i dogovori o procentima, ulaganjima i deobi novca po prodaji golobradih junoša koji neće ni znati šta ih je snašlo.
Povedite malo računa o budućnosti košarke, koja je definitivno u vašim rukama i nema drugog puta osim onog kojim vi vodite, jer hrišćanski je običaj da se ponekad i posti. Razmislite malo o tome.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar