KOLUMNA, GRBOVIĆ: Lov na veštice

Ako i dođe do pripajanja ili saradnje Partizana s nekim od klubova, prvo će doći do promena u struci pa onda u upravi i tehnici. To bi značilo da se posle dve godine ničega došlo na ideju da je vreme da se crno-beli pojačaju besplatnim autobusom i terminima za trening

Osim dosadnih utakmica u Srpskoj ligi kojima prethode sve one džentlmenske najave pomešane s pritajenom lažnom dramatikom, aktivirao se i direktor lige mašući bičem levo i desno, a najviše po leđima Partizana. Pljušte kazne sa svih strana tako da će biti za plate i dnevnice, a neko će i bogato letovati ove godine.
Čisto da razbiju monotoniju, uhvatiše se u koštac Partizan i Direktor zbog par stotina hiljada dinara i selektivnog sankcionisanja nekolicine timova u „najgoroj ligi Evrope", kako je prekrsti pre neki dan bivši selektor reprezentacije Srbije. Kao i uvek, ne slažem se s njim, ali je donekle u pravu, bar što se tiče košarke koju gledamo, a što se tiče organa koji vode KLS i kardinala koji se nalazi na čelu košarkaške inkvizicije - tu je potpuno u pravu. Ne bi mi smetale njegove odluke i slepo držanje za pravilnik, u kojem ima nekoliko bizarnih stavki, da je sve to u svrhu poboljšanja košarke i samog takmičenja, nego je svrha kazni promocija srpske košarkaške lomače, koja je sve veća. Potpirujući vatru raznoraznim saopštenjima - od kojih su neka u najmanju ruku nepristojna i preteća, a druga komesarska s kumrovačkim pozivanjem na poštovanje onomad napisanih zakona - stičem utisak da oganj koji se širi preti da zahvati i one koji su kažnjeni i one koji kažnjavaju.
Najmanje što je potrebno u ovom trenutku jeste lov na veštice koji sprovode i jedni i drugi, ali svakako nešto mora da se menja u samoj organizaciji KLS, a zajedno s Direktorom, koji još uvek vrti onaj stari jugoslovenski vergl iz kojeg se odavno ne čuje muzika. Nije mi jasno kako u situaciji u kojoj se nalazi srpska košarka neko može da kažnjava zbog sakoa, kravata, dobacivanja ili da meri dužinu pogrdnih skandiranja koja su sveopšte prisutna decenijama na svim utakmicama u svim sportovima širom Srbije.
Težina pisanih reči kojima ratuju Partizan i KLS je mera koja može da prevagne na terazijama u rukama direktora lige, kome povez preko očiju skidaju povremeno isti ljudi koji su tvorci ovakve zastarele upravljačke tvorevine. Izvršavajući naređenja, Direktor nema nikakav osećaj krivice jer je lični moral kumrovačkih učenika izgoreo na nekoj drugoj lomači, gde su spaljene tradicija i običajna kultura, a pobedila je ideja po kojoj je svi trebalo da budemo jednaki - tako da mu ne zameram, jer on svoju dogmu nosi duboko u srcu. Ali, Direktore dragi, šaraj malo i po drugima. Znaš kako se to radi.
S druge strana, ogorčena uprava Partizana (predsednika neću ni da pominjem jer ga niko nije video odavno) bespotrebno ulazi u raspravu sa izvršiteljem, koji tuđeg konja jaše stidljivo provlačeći kroz tekst mogućnost dirigovanog kažnjavanja, normalno bez spominjanja dojučerašnjih prijatelja s ručkova i večera.
Niste talentovani za saopštenja, osim ako vam ih neko drugi ne napiše, ali je onda problem to što nema ko da ih pročita.
Kad sam već kod uprave, koja jedino što radi jeste čekanje produžetka ugovora sa sponzorima, odnosno stajanje u redu ispred državne kase, sada je postala ozbiljno aktivna u potrazi za rešenjem u pregovorima s mogućim partnerima koji bi pristali na nekakvu fuziju i saradnju, a sve zarad finansijskog opstanka i produžetka trapave budućnosti.
Pošto je licitiranje pri kraju, razmišljao sam ko bi to mogao da bude.
Sad kada dobro razmislim koji je to klub koji bi mogao ravnopravno da učestvuje u strategiji, taktici i tehnici, shvatim da to može da bude samo neko iz KLS lige.
Zanemarujući tračeve koji su neminovni kada su ovakve situacije u pitanju, bilo kakva fuzija nosi i posledice, koje obično vode ka fisiji bar u nekim delovima celog tog procesa.
Ako i dođe do pripajanja ili saradnje Partizana s nekim od klubova, prvo će doći do promena u struci pa onda u upravi i tehnici.
To bi značilo da se posle dve godine ničega došlo na ideju da je vreme da se crno-beli pojačaju besplatnim autobusom i terminima za trening.
Da ne pričam kakve će to posledice izazvati kod onog džeparoškog dela tehnike i šibicarskog dela struke, pa kad zarate žene ovih muškarčina među sobom, pojačane taštama... Ali zadržaću se ovde kod pretpostavki i kuloarskih priča, mada se one uvek na kraju obistine. Što naši stari kažu, gde ima dima - ima i vatre, samo što je u ovom slučaju dim dokaz da je nešto zagorelo.