KOLUMNA, GRBOVIĆ: Somborski džoker

Iščekujući nastavak dramatičnog raspleta u Evroligi, gde je Crvena zvezda ugrozila poziciju na tabeli koja bi je odvela u top 8, paralelno se igra i plej-of ABA lige, koji je podjednako važan za sve učesnike regionalnog takmičenja jer se osvajanjem prvog mesta odlazi u košarkašku elitu Evrope.
Igrači oba srpska predstavnika na granici iscrpljenosti daju poslednje atome snage zanemarujući povrede i prolećne zaraze da bi se dokopali dragocenog finala, u kojem je po pravilu sve moguće.
Partizan će u zagrebačkoj majstorici, koju je izborio u poslednjim sekundama u revanšu odigranom u Beogradu, probati da se domogne šanse za odigravanje finalne serije, očekivano protiv dominantne Crvene zvezde, koja je po mom mišljenju apsolutni favorit za osvajanje trofeja ABA lige.
Ostavši bez povređenog Jovića, koji je i te kako važan igrač crveno-belih, prvi strateg Zvezde Dejan Radonjić s demontiranim mehanizmom u napadu i solidnom rupom u odbrani uspeva da drži koncentraciju igrača na visokom nivou, ali ne naplaćuje uloženi trud, posebno protiv Olimpijakosa u Beogradu i protiv svilene Barselone, kojoj je ovo najgora sezona u poslednje dve decenije.
Vreme, koje je u košarci neumoljivo, polako ističe, a Crvena zvezda, koja će sledećih osamdeset minuta odigrati u Evroligi u te dve preostale utakmice, ili će biti krunisana zajedno s još sedam najboljih u košarkaškoj Evropi ili će ostati bez nagrade doigravanja sa elitnim timovima Evrolige.
Kako god bilo, više nema kalkulacija. Svi aduti su na stolu, a skriveni džokeri povađeni iz rukava kod svih učesnika, te oni koji budu veštiji i hrabriji će ostvariti svoj cilj u košarkaškom maratonu.
Kad smo već kod džokera, moram da pomenem Nikolu Jokića, koji je taj nadimak zaradio u NBA posle nekoliko meseci, pružajući nadrealne partije protiv svih onih vanzemaljaca u najboljoj košarci na svetu.

Nonšalantni šarm tipičan za somborske boeme, koji je prošvercovao u Ameriku i sakrio od carine, nije mogao da bude dugo sakriven, jer je sve to preneo na teren koji još uvek smatra igralištem. To je ono što je kod ovog mladog patriote dominantno i vidljivo čak i konzervativnom delu američke publike

Somborac je zapalio Ameriku potezima koji nisu viđeni na tim prostorima, posebno ne od igrača njegove visine i pozicije. To je nešto što možete videti samo kod srpskih igrača uzgajanih po školskim dvorištima širom ove male zemlje svetskih prvaka.
Lucidnost i nestvarna inteligencija koje krase ovog skromnog klinca nekako mi vraćaju nadu u košarkaško bolje sutra, jer je on već sada idol nekim dečacima koji ga oponašaju, možda baš na istom košu na kojem je i on počinjao.
Reprezentacija je dobila još jednog asa i Saša Đorđević sada ima zaista džokera koji je nezaustavljiv u svakom smislu te reči i koji će biti uklopiv u bilo koji sistem napada i odbrane.
Dugo se nije pojavio igrač takvog talenta i mogućnosti u našoj košarci.
Sa elementima igre i motorikom Bodiroge kada krene s loptom preko celog terena, s neverovatnim pregledom igre i anticipacijom Teodosića, mekanom rukom za tri poena, koje daje bez ikakvih problema kao nekad Đorđević, i rešenjima pod košem koje ni Divac ne bi mogao da smisli, a maštovit je, i sa onom pritajenom tvrdoglavošću Danilovića - izrasta u zvezdu koja već blista visoko na nebu.
Nonšalantni šarm tipičan za somborske boeme, koji je prošvercovao u Ameriku i sakrio od carine, nije mogao da bude dugo sakriven jer je sve to preneo na teren koji još uvek smatra igralištem. To je ono što je kod ovog mladog patriote dominantno i vidljivo čak i konzervativnom delu američke publike.
Smirenost koja ga krasi u trenucima najvećeg pritiska i rešenja kojima dominira ispod oba koša odraz su sredine u kojoj je odrastao, a dečački osmeh posle svakog koša ili asistencije je ono čime je osvojio srca svih navijača.
Mene, Nikola, činiš ponosnim svakim svojim potezom i na terenu i van njega. Objasni im zašto je paprikaš tvoje omiljeno jelo i otkrij im somborske ravnice i šorove kada ih vetar miluje zimi, a posebno naglasi da žene piju vina tamo odakle si im doneo košarkašku magiju.
Pitam se da li Konan OÉ'Brajan sada, kada tebe gleda, shvata koliko je pogrešio minorizujući talenat naših igrača onim necivilizovanim skečom u svojoj emisiji, a ako nije, pusti mu Zvonka Bogdana i onu tvoju pesmu.
Normalno, uz ljuti paprikaš.