KOLUMNA, IVAN RADOVANOVIĆ: SMS Biblija

I moram sada da nastavim sa SMS Biblijom pošto me ta tema ozbiljno opseda kao starog kreacionistu, koji, pod uticajem svoje babe, čvrsto veruje da Bog jeste stvorio sve. Dakle, i mobilni pa samim tim i SMS.

I uradio je to sedmog dana, dok se odmarao, i bilo mu je strašno dosadno.
I stvorio je procesor pa je stvorio displej, namestio vaj-faj po čitavom Edenu, i seo i poslao poruku Adamu: mnogo je dosadno, šta ti radiš?
I Adam je blenuo u mobilni „huavej" pošto je Bog hteo da uštedi, i ništa mu nije bilo jasno jerbo je bio nepismen.

I Bog ga je onda na brzinu podučio, tek da može da se kucka, i ponovio poruku: mnogo je dosadno ovde, šta ti radiš?
I Adam, nepismen do današnjih dana, odgovori mu: ma, crko i ja, smorio se rajski.
I poslao je Bog novu poruku: pa šta hoćeš? I odmah je dobio odgovor: daj neku zanimaciju.
I pitao je Bog: pa šta? A Adam je šibnuo: bilo šta, leba ti, samo da ima za šta da se uvati.
I odgovori Bog: Dobro.

Malo razmislio, a sve je to bilo u nedelju, pa posla on Adama na spavanje, u dubok san, otkinu mu rebro, i stvori Evu, vrlo zgodnu personu, golišavu, da vam ja kažem, i uz to još jedan mobilni, neku staru „nokiju".
I kada se probudio, Adam ugleda ženskinju, spavala je i dalje, s telefonom među grudima, i odmah joj pusti poručicu: koja si sad ti, i doda onog zablesavljenog smajlija.
I Evu je to probudilo, onaj zvuk. Pogleda žena u telefon, vidi budala neka joj piše i kratko odgovori: ma, marš bre.

I Adam beše uporan pa ponovi: stvarno, koja si, ozbiljno pitam, ja sam Adam?
I Eva onda odgovori: ja sam Eva.
I Adam beše duhovit, takvog ga Bog stvorio, pa odmah otkucka: hihihihihi oćeš da budeš keva hihihihi.
I Eva ga pogleda i brzo uposli prstiće: ne, seljačino, nego sam gladna.

I sve je to gledao Bog i video da je dobro pa posla onu „send to all" poruku: možete da jedete sa svakog drveta, osim sa drveta znanja dobra i zla. Ako to uradite, pobiću vas kao zečeve, ako uopšte znate šta je to, stoko nepismena (stoku sam, inače, napravio pre vas, tek da znate).
I ugledali Adam i Eva božju poruku i krenuli da jedu s raznog drveća, pažljivo zaobilazeći ono glavno.

I videla ih zmija, koja je u to vreme još mogla da se kucka, pa im brže-bolje poslala SMS: i vas je stari zajebao, a? Kaže da ne dirate drvo ili će vas potamaniti? Ma, sere kad vam kažem, jedite slobodno, ništa vam neće biti osim što ćete par stvari saznati na vreme.
I pročitaju to Adam i Eva, i on se malo nećkao, ali ona mu odmah šibne srce i protrlja mobilni o butinu, a on, beslovesno biće, šta drugo nego pravo na drvo, s kojeg je Evi na „nokiju" stigla jedna mala, slatka jabučica.

I vidi Bog da se nešto čudno dešava pa im otkucka: šta radite vas dvoje? A oni mu pošalju emotikon u obliku smokvinog lista i poruku: daj nešto da bacimo na sebe.
I odgovori im Bog: izvinite, a otkud to vas dvoje, glupana glupavih, odjednom znate da ste goli, i da postoji odeća, i to firmirana, i da može da se nabavi, to jest da će moći da se nabavi, ali po ozbiljnim cenama?

I Adam i Eva, šta će, odmah priznaju u poruci: malo smo štrpnuli, izvini. I još Adam pošalje: kurva me nagovorila; a Eva: nagovori me zmijurina.
I malo je reći da je Bog popizdeo pa je njegov sledeći SMS bio dosta kratak: Marš napolje! Stoko neopevana!
I šta da rade Adam i Eva nego put pod noge, s mobilnim, dok je zmija otpuzala, bez mobilnog, koji je bacila čim je stigla božja poruka: puzaćeš i zgaziće te na glavu! Amen!
I onda su Adama i Eva, prognani, nastavili da se kuckaju, tako besomučno, da mi uopšte nije jasno kako su napravili Kaina i Avelja.

I sve se to dešavalo samo u ovoj kolumni, na dan kada je počinjalo leto, a ja nisam znao čime više da se bavim. Pa sam vam poslao SMS. Tek da znate odakle je to sve krenulo. Bog s vama. I vaj-faj. Koji je njegova kreacija.
Zato ćemo i da nastavimo.