KOLUMNA, MAGIČNI ĆIRA: Bordel muza

Da je večno aktuelna vlada duboko legalistička po svom karakteru, jasno je ne samo zbog legalno ubedljivih izbornih rezultata već takav progresivni profil proizilazi i iz nepobitne činjenice da se njen način vladanja umnogome svodi na sistematsku legalizaciju. Fanatični reformatori, koji sadašnjost vide samo kao ružnu i nužnu usputnu stanicu na putu ka svetloj budućnosti, žele da skroz-naskroz ozakone svoje najvažnije zaveštanje - NEP.

Za neupućene, u pitanju je novi ekonomski poredak, koji predstavlja očinski brižnu i strogu sintezu burazerskog kapitalizma, sestrinskog feudalizma i materinskog socijalizma.

Pošto je takav „ovozemaljski plan" vrlo kompleksan, prepun iskušenja i podložan eroziji svakojakih ljudskih slabosti „nebeskog naroda", prateći tim Velikog Vođe primenjuje masovnu i permanentnu legalizaciju nalik obaveznom vakcinisanju radi sprečavanja bilo kakvih endemskih nuspojava, sezonskih zaraza ili antireformskih skretanja sa uma, prilično genijalnog ali strašno osetljivog baš zbog svoje nesvakidašnje genijalnosti.

Nekada se Srbijica nostalgično, pa i prkosno (ah, taj naš nazadni inat!) doživljavala kao „savremeni Divlji zapad", zemlja kaubojštine, kockanja u rezervni par dugih gaća i dvoboja u salunima. Ali, priznajmo, kada ste u poslednje vreme čuli da neko, ovde ili tamo, govori o našem ranču kao o neuređenoj ledini, zarasloj u korov i zarđale zlatne poluge? Prost recept je dao rezultate - potvrde o legalizaciji su efikasnije od kolekcije šerifskih značaka.

Radilo se udarnički i zver bezakonja je udarana u glavu sve dok nije odletela u ropotarnicu (fotokopirnica u podrumu?) istorije. Spisak svega što je servisna služba Velikog Vođe legalizovala opširniji je od Biblijskog rečnika, ali ipak ne spomenuti barem neka od tih dostignuća bio bi čist bezobrazluk. Uostalom, kako ignorisati legalizaciju tranzicije ili legalizaciju pravosuđa? Usuđuje li se iko da prećuti legalizaciju preživljavanja, čime je, konačno, ukinut porez na zagrobni život? Ko od kulturnih radnika nije pozdravio legalizaciju eutanazije crnog humora? Kada bi naši ugledni sportisti postali sportski funkcioneri i menadžeri bez legalizacije navijača? Da li bi se ratosiljali sramote zvane „socijalna pomoć" da nije izvršena legalizacija genetski modifikovanih bonova za uvoznu hranu? A šta tek reći za legalizaciju Kosova bez autonomnih pokrajina zbog koje nam se dive i MI5 i MI6? Svakako da se mora izdvojiti legalizacija Savamale, koja je preko noći postala Dedinje u malom? Pored legalizacije crkvenih kolhoza, dinastičkih incesta, lapota u upravnim odborima, vlada je smogla snage da legalizuje i pravo na repliku u toaletu skupštinskog restorana. Najnovija legalizacija Karića, Dinkića, Caneta i ostalih zaslužnih neimara pokazuje da je u pitanju proces kojem se ne vidi kraj...

Mudro sprovedena legalizacija prostitucije može trajno da reši problem decentralizacije i ravnomernog razvoja koji razjeda jedinstvo našeg privrednog i političkog sistema

Baš zbog svega navedenog ostajem začuđen kako još nije izvršena najspasonosnija od svih legalizacija, ona od koje bi se momentalno osetila i ekonomska i psihološka i socijalna, ama sveukupna narodna i državotvorna vajda. Da, vaša izgladnela mašta dobro pretpostavlja - mislim upravo na legalizaciju prostitucije: najkrupniji i najsočniji korak na reformskom putu, korak koji će preostale Srbe dovesti do tog toliko pominjanog i iščekivanog boljeg života. Zar je moguće da odgovorni drugovi u vidovitoj vladi još nisu sagledali sve dobiti koje legalizacija prostitucije donosi bez ikakvog rizika po pitanju ulaganja ili bilo kakvih nepredviđenih troškova? Da li možete da zamislite koliko bi se nakurčio naš „Dži-Di-Pi" (BDP)? Ili koliko bi porasli poreski prihodi? Plus zagarantovana monetarna stabilnost, iskorenjivanje nezaposlenosti, drastično smanjenje društvenih napetosti, snižavanje stepena ličnih frustracija i svega onoga što dovodi do klasnih sukoba, porodičnog nasilja, depresije građana, gubitka samopoštovanja i nacionalnog ponosa.

Samozvana gospodo, ne snebivajte se i ne preterujte sa zgražavanjem - možete palac sebi da odgrizete turajući ruku na usta. Pa, da jebanje nije važno, ne bi se u jezgru Velikih Sila i pratećih satelita sve vrtelo oko toga ko je koga naguzio, uz sve detalje koji od pornografije stvoriše najveću melodramu, zbog koje suze lije kroz otkopčani šlic čak i vrhuška vojne industrije. Nema tog nepočinstva kojem u korenu nije nemogućnost da ga građanin - gospodar ili rob, svejedno - zbiči onome ko mu je na srcu ili na želucu.

Ali batalimo dekadencije „razvijenog Zapada" i fokusirajmo se na našu situaciju - ne može prdež (čitaj: razni oblici isprđivanja) da bude jedini izduvni ventil za masu koja preživljava uz pasulj na vodi. Ne učiniti seksanje dostupno svakom regularnom građaninu, poreskom obvezniku koji se obavezao i za to plaća debelu cenu - nikako nije preporučljivo, ne samo iz istorijske perspektive. Naročito ako ste prethodno legalizovali proletarizaciju bivše srednje klase. Zar neko misli da će pauperizovani radnici, činovnici i humanistički intelektualci još dugo moći da izdrže gledajući kako se populariše „elitna prostitucija", koja je njima, dakako, nedostižna i samo im rađa krvave zazubice i silovateljsku čežnju? Krajnji je trenutak da vlast omogući i običnom siromašku da ga umoči i da ga primi (rodna ravnopravnost postoji jedino u „teranju"!). I dokle ćemo kompleksaški da favorizujemo stranu klijentelu i stranu radnu snagu? Dokle da se drugi istrišu na nas, vreme je da se istrišemo sami na sebe! „U tuđega tatka pogolema patka" - s takvom se premisom ne ulazi u briselske budoare!

Naprednjaštvo se ponajpre dokazuje seksualizacijom društva. Tesla nam je ostavio u amanet da je pražnjenje najvažniji proces koji svakakva čuda može da proizvede. Kod nas je bilo i previše čuda koja su, nažalost, rezultat nepražnjenja - otuda kataklizmični događaji koji dovode u pitanje opstanak naroda i predstavnika naroda. Srbima je dosta manekenki i starleta i voditeljki - gde su jebuljive žene iz naroda, poznatije kao kurve? One koje revitalizuju brakove i otkrivaju smisao istinske ljubavi u mrzovoljnoj svakodnevici. Eno ih, za pokretnim fabričkim trakama i u kancelarijama stranih investitora. Koji naše žene-sestre-drugarice-simpatije prosleđuju poslovnim partnerima ili svojim „desnim rukama". Švaleracija nije mobing, kažu fiskalni savetnici, ali čak i oni znaju koliko je švaleracija stresna i skupa. Pa gde je tu ekonomska, tj. tržišna logika? Toliko zgodnog mladog i mladolikog srpskog sveta čeka na vize i partijske vizije umesto da rade nešto što može da ih učini i psihološki ispunjenim i finansijski situiranim. Nije valjda da niko od nadležnih nije uočio razmere te pojave koja preti da preraste u eksplozivni talas nezadovoljstva. I to talas koji će i Nojevu barku potopiti kao upotrebljeni higijenski uložak.

Moralisti i kritizeri neprestano toroču o propasti porodice, urušavanju braka i uopšte totalnoj deformaciji međuljudskih odnosa u poslovično druželjubivoj Srbijici. Ali ti isti mudroseri nikako da izreknu terapiju koja osvežava mušku potenciju i ženski libido i provereno provetrava bračne postelje. Tipično dvolično ponašanje pretvorno neupućenih eksperata koje samo odslikava šizofrenu prirodu mutirajućeg patrijarhalnog društva kakvo je ova naša plemenska zbirština. Ali čak ni sabornost pećinskog čoveka ne može bez „rke-koke" obreda, kako veli Dobra knjiga.

I još nešto, ne manje važno. Mudro sprovedena legalizacija prostitucije može trajno da reši problem decentralizacije i ravnomernog razvoja koji razjeda jedinstvo našeg privrednog i političkog sistema. Beograd ima strane ambasadore, Smederevo ima Kineze u Železari, Arilje ima malinare, Subotica ima Mađare, Jagodina ima Palmu i zoološki vrt, Užice ima Zlatibor i otvoreni gradski bazen, Leskovac ima srpski čili i orijentalni roštilj, Novi Sad ima Crnu Goru, Kuršumlija ima NATO turiste, Zaječar ima pivaru i borske rudnike... U takvom kosmičkom rasporedu ništa prirodnije nego da Niš, kao najrashodovaniji srpski grad i raskrsnica koridora, ima kurve i kurvare. A tu su i druge komparativne prednosti: aerodrom bez magle, ulice bez rasvete, kompletno uređen poslovni prostor budući da svi niški tržni centri zvrje prazni, kao i privatizovani hoteli u večitom renoviranju i divno oronule kućerine koje imaju status spomenika kulture. I što da se lažemo - baš će moćno zvučati u budućim enciklopedijama svetske književnosti: Magični, srpski pisac i klasik, rođen u „gradu stotine bordela".