KOLUMNA, MAGIČNI ĆIRA: Kec iz trojke

Kao peder u duši i profesionalac koji perom i udom radi za „našu stvar", beskrajno sam se obradovao kada je ovih dana Veliki Vođa obznanio da na mesto Robokapa Srbijice postavlja istopolnu Anu. Ali, umesto referendumskog slavlja, najedared našu neronovsku zemlju zapljusnu talas političkog i antipolitičkog orgijanja! Taman pomislite da Srbi ne mogu da budu uskurčeniji nego što su se već pokazali u milion prelomnih prevrata - kad ono jok, nema granice srpskom kurčenju, baš kao ni analnom durenju. Ovo što je zavladalo u Srbijici prevazilazi svaki oblik vanrednog stanja - zato su skoro svi ministri na trudničkom bolovanju.
Evo, recimo, u mojoj rodnoj naseobini, svačijem a ničijem Nišu, članovi „družine SNS" trpe takvu muškorodnu zajebanciju da to prelazi granice vicmejkerske tiranije. Do juče ugledni i napredni građani sela Niša ne smeju više ni u kafanu da uđu, jer čim sednu za rezervisani sto, počinju da im sa svih strana poručuju škembiće u vazelinu i pileće trtice s rskavicom. Osetljive pregalačke duše to više nisu mogle da istrpe te su se svi čoporativno sakrili u zgradu Gradske većnice, što je dovelo do blokade rada Gradske skupštine, koja treba da imenuje proverene, hronično nedostajuće članove upravnih odbora, nadzornih organa, rukovodilaca javnih buvljaka, kanalizacije i grobljanske infrastrukture. Vredni pisci doušnici javljaju mi da je isti haos i u drugim, koliko do juče spokojnim, reformama anesteziranim sredinama. Kakva elementarna ironija - kolaps vavilonskih razmera zadesio polupismenu Srbijicu.
Svi se pitaju šta je pozadina ovog ataka na guzičarsku čast srpskih domaćina i domaćica, kako se doživljava najnovije kadroviranje na vrhu. Pripadnici ovdašnje elite u skrami, kao god i proleteri u salami, očajni poput ostavljenih ljubavnika i supružnika, spremaju se da podignu izbegličke šatore na Andrićevom vencu, kao i ispred ambasada Kvinte kako bi im se „faktori sile" smilovali i otkrili u čemu je tajna kazana na čijem su se dnu zatekli.
Budući da je oslobođen obaveze čuvanja državnih tajni koje se ne tiču šifrarnika za sefove pohranjene u Vinči, a zarad spuštanja hipertenzije u ionako neurotično zapuštenom narodu - uz Vođin necenzurisani blagoslov! - Magični će vas počastiti friškom ekskluzivom o događajima koji su izazvali kolektivnu šok-terapiju.
Dakle, onog dana kada je „porinut" novi Er Jatov aeroplan imenovan „Goran Bregović", odnosno prilikom njegovog krštenja, odigrale su se inkriminišuće radnje s nesagledivim posledicama. Nakon što su Irinejevi neoporezovani tezgaroši pokadili pojanjem i „travnatim" tamjanom slavljenike - leteću mašinu i još letećijeg muzičara - dok im je Siniša Mali davao bakšiš i čekao da mu vrate kusur i potpišu priznanicu na Irinejevo ime i Dačićevo prezime, krenulo je svečano slavlje koje je ubrzo postalo ekstremno neformalno. Elem, ispostavilo se da su skupštinska Maja i saobraćajka Zorana od pretpuberteta Bregine obožavateljke te im je bilo potrebno nekoliko boca šampanjca da smire svoja ustreptala srca štipkajući se da se uvere da ne sanjaju i da je njihov idol zaista tu pored njih. Dok se „mali od palube" vratio sa brojanicom umesto popovskog kusura i priznanice, šampanjac je počeo da deluje na dve visoke funkcionerke, budeći u njima hormone i sve hrabriju maštu. Ubrzo su prestale da štipkaju sebe i prebacile se na gornji i donji torzo privlačno omatorelog muzičara, koji nije pružao otpor, već je nastavio da priča viceve o Kusturici i Dodiku. Ne hajući za humor, u plamenu probuđenih devojačkih strasti, inače davno uspavanih, dve vladine najvatrenije ledolomke dadoše voljno osoblju aerodroma „Šeik Prvi".

Taman pomislite da Srbi ne mogu da budu uskurčeniji nego što su se već pokazali u milion prelomnih prevrata - kad ono jok, nema granice srpskom kurčenju, baš kao ni analnom durenju. Ovo što je zavladalo u Srbijici prevazilazi svaki oblik vanrednog stanja - zato su skoro svi ministri na trudničkom bolovanju

Ali u zažareni čas iz hladovine istrča guvernerka Jorgovanka te se vrištećim korakom pridruži vatačini neodoljivog Bregovića. Što nikako ne beše po volji skupštinskoj Maji i saobraćajki Zorani, koje krenuše na partijsku drugaricu nimalo drugarski. Naprotiv, uz žensko pičkaranje i spominjanje sumnjive devičanske prošlosti, tri moćnice se dohvatiše, ali tako da su prve dve kidisale na treću pa je guvernerka uskoro završila na crvenom tepihu, pokidanih lančića i slomljenih potpetica.
Zaprepašćeni Siniša je, ne usuđujući se da razdvaja ono što je muška batina spojila u vatreni žbun, smesta pozvao Doktora policije, panično mu objašnjavajući urgentnost skandala koji je pretio da se pretvori u vršnjačko nasilje, a možda i u aerodromski terorizam. To je ta nevolja s nezavisnim pravosuđem, progunđao je šef panduracije i poručio Malom da ništa ne dira dok lično on, Doktor Neša, ne dođe da izvrši uviđaj.
Ali dok je Neša pristizao svojim betmobilom, Jorgovanka beše toliko ispresovana da je i petingom ustondirani muzičar slavljenik morao da se umeša. To je iskoristila posrnula guvernerka pa se panterskim skokom obesila oko Breginog vrata. „Goki, jade moj", zavapila je kosovskim tonom,
„zbog tebe sam obarala evro kad god su te isplaćivali u dinarima".
„Jorgovane, cvetu moj", uzvrati joj džentlmentski superstar, „a ja sam zbog tebe napisao onu 'Hop cup poskočiću, drugu curu poljubiću'. Ali sada nismo sami."
I onda je Bregović, u stilu muškarca u najboljim godinama, uz šeretski osmeh, diplomatski priznao kako s dve još i može, ali s tri - pa ipak je on oženjen čovek i to bi bila uvreda za njegovu suprugu, a i godine zabavljanja sa Čolom su ga stigle i umorile.
Na te reči, skupštinska Maja i saobraćajka Zorana počupaše do korena emotivno bankrotiranu guvernerku te je predadoše tek pristiglom Doktoru Neši, koji je prosledi svojim fiskulturnicima, a onda se plačnim glasom obrati muzičaru, čvrsto mu stežući ruku do lakata: „Gorane, došao sam da ti kažem da odlazim." Tu Brega taktički zakoluta očima pokazujući na dve raspaljene fanovke, koje odmah verbalno dotukoše Nešino slomljeno srce, spominjući mu homofilične službene tajne, te se Doktor udalji zarad unutrašnje bezbednosti i da bi na miru mogao da zarida zbog neuzvraćene ljubavi.
Snimivši situaciju kao što snima tuđu pesmu, lukavi Brega zaigra na kartu pijanstva, te se zaleluja prema Malom, grleći ga da ne bi pao, a zatim mu, umesto žvale, ubaci nekoliko vrelih reči u uvo. I već sledećeg momenta krenuše da se penju u novi Er Jatov boingovani mig: napred čežnjivo zadihane Maja i Zorana, a za njima brekćući Brega, koga je pridržavao dežurni Siniša, kako i dolikuje domaćinu ceremonije.
Naravno da je na kraju horske balade mazohistički gradonačelnik zamenio Bregu u simuliranoj, nikad odigranoj VIP trojki - dok je maherski muzičar napuštao pistu pevajući „U vreme otkazanih letova". Ipak Brega nije dugme, a nije ni svačiji kum. Takođe zna da domaći šampanjac tako fino obeznani intelektualno odgovorne žene da ne mogu istovremeno ostati i bez toalete i bez pampura.
Sutra ujutru, vlažni od suza i ugruvani od karijerističkih laktova, guvernanta Jorgovanka, nostrifikovani Doktor Neša i razvedeni razvodnik Mali požališe se Velikom Vođi, iako je on već bio obavešten o svakom detalju skandala koji nije samo uzdrmao rejting reda letenja Er Jata već je i okrnjio ugled šeikove civilne zaštite.
„Vi, nezasiti heteroseksualci!", zagrmeo je glas bivšeg delije. „Pun mi vas je budžet! Koji to Dži-Di-Pi može da izdrži vaše perverzije?! E, vala, videćete šta je prava perverzija!" Uz datu reč, Veliki Vođa napusti službene prostorije...
Ostalo je istorija, iako još nisu svi završili u njenim odajama.