KOLUMNA, PANOVIĆ: Svi Vukovi Jeremićizmi

Vuk Jeremić bio je rekao da neće ni u jednu stranku dok ne završi predsedavanje Generalnom skupštinom UN. Ali šta sad, kad je gotova i trka za generalnog sekretara?

Podsetimo se starih glasina šta je sve Vuk Jeremić odbio, a mogao je imati na tacni: Da bude SPS džoker, da umesto Velimira Ilića preuzme liderstvo u Novoj Srbiji i podigne tu stranku. Mogao je sa Dušanom Petrovićem da bude "kopredsednik" organizacije sa resantimanom reči "zajedno". Mogao je da prihvati diskretnu i malkice postmodernu ponudu Milorada Dodika da napravi savez nezavisnih socijaldemokrata za Srbiju. Mogao je da bude gradonačelnik Čačka. Mogao je da integriše onih 800.000 fluktuirajućih glasova "evropske desnice" (bivši glasovi SPO-a) i da tako malkice poremeti Vučića.
Ali jedno je šta smo mogli, a drugo gde smo sada.

Vuk Jeremić osvojio je "srebro" u trci ga generalnog sekretara UN. Na kraju ga je podržao i Vučić u tom takmičenju. Stekao se utisak neke vrste premijerovog nećkanja. Pretpostavljamo da mu je Vučić rekao da bi ga i ranije podržao da Toma ne zateže, a onda je verovatno Vuk zamolio Vučića da pozove Tomu - da vidi da li se ovaj možda slučajno predomislio. I gle - Toma se bio predomislio.

Dobro, sa svim tim međunarodnim iskustvom i vezama, možda je Vuk malkice konformistički "iznad situacije" i ne želi kao kamikaza u živo blato srpske politike, ali teško da će se on birokratizovati kao njegov kolega Goran Svilanović, dosovski ministar spoljnih poslova. Sa svojim kvalitetima Jeremić bi lako, kao i Svilanović, našao uhlebljenje u svetu.
Propagandno blato

Sama ideja da bi Vuk mogao u predsedničku trku već ga je provukla kroz propagandno blato. Ali nije to cela kofa govana. Više je to pokazna vežba šta će biti ako se Vuk zaista kandiduje. Znam istraživanja u kojima je Jeremić (dok je još bio u trci za UN) bio drugi političar po popularnosti u Srbiji, mada, ruku na srce, nije baš disao Vučiću za vrat jer mu je premijer bežao desetak i kusur procenata, ali to je Jeremić bez negativne kampanje.

Da li će sutra Jeremić biti bitniji od Južnog toka, da li je konačno politički sazreo...Da li je on "najperspektivniji", da li "njegovo tek dolazi"? I da li je on Koštunica "novog DOS-a" u kome će biti svi "mrzitelji" - od "dverjana" do "patkara"?

Priča o Vuku postala je rašomonski-kafkijanska u rasponima da je on "američki spavač", da je "kineski klijent", pa do toga da će ga Lavrov na tenku dovesti u Beograd na vlast. Da li će sutra Jeremić biti bitniji od Južnog toka, da li je konačno politički sazreo, "da se više ne ponaša kao malo dete kome je Tadić umesto lego kockica dao diplomatiju"? Da li je on "najperspektivniji", da li "njegovo tek dolazi"? I da li je on Koštunica "novog DOS-a" u kome će biti svi "mrzitelji" - od "dverjana" do "patkara"?

Ako se, ipak, vrati u političku kalakurnicu Srbije, Jeremić će morati da se ponaša "pijemontski" u opozicionom smislu jer je s gnušanjem odbačena ideja da bi on mogao biti i Vučićev predsednički kandidat. I tu je - "pijemontski" mnogima poželjna. I onima koji misle da je Vuk bio Tadićev Saša Radulović spoljne politike. Što iznuđeniji - to poželjniji.

Po povratku iz Njujorka sa mesta predsedavajućeg UN, Jeremić mi je rekao da se neće uključivati u domaću politiku. Poverovao sam mu manje nego što sam Vučiću poverovao da se neće kandidovati za predsednika Srbije.

Da li će odoleti? Da li će Vuk mirno i dostojanstveno, izdresirane sujete i ambicije, da gleda ovu predstavu sa visoke kule svog Centra za održivi razvoj? Pa možda se i snagom volje suzdržava, možda se i cenka kolika je zaista on slamka spasa. Jeremić ne pravi više egzibicije - kao što je na Tviteru kao njujorker komentarisao "Neočekivano putovanje" - prvi deo "Hobita". Odavno nema ništa nalik slikanju sa dvojnikom Bona Voksa, kao da je splasnuo i taj fatalni miks pečenja i tenisa. Ali i pečena svinjska glava i svaki cent donacije jesu kerozin za Vučićevu propagandnu mašineriju.

Đilas ga je mučki izbacio iz partije dok je ovaj bio u UN. Sa sadašnje "apolitične" pozicije posmatrano, Jeremić je možda i iritantno uporno držao zamrznut mandat u Skupštini Srbije. Ali to je prošlost. Budućnost, izgleda, može biti samo neka inauguracija na kojoj će pevati "Viva voks". Ako nije mogla na Ist Riveru, onda na Andrićevom vencu. O, Bože, kakva li bi to kohabitacija bila: Vučić-Jeremić? Kao čokolada s belim lukom, kap pivo s nes kafom, verovatno.

Da li se slažete sa mnom da je najbolji Tadićev govor onaj kad je nakon debakla - mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom Deklaracije o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova - žestoko odbranio Jeremića noćnim govorom u Skupštini Srbije 26. jula 2010. (vanredna sednica)?

Danas ljudi zaboravljaju da je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kad je Jeremić uz prisustvo svog profesora Džefrija Saksa promovisao "think tank", bilo upadljivo to da nema Vučića i Đilasa, a da su tu bili Dačić i Tomislav Nikolić. Kao i Davenport i patrijarh Irinej. Ali stvari se menjaju. Ko se više seća sukoba ministra odbrane Dragana Šutanovca i načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, koji je u stvari bio sukob Šutanovca i Jeremića.

Hobiti u politici

Razumeju li Vučićevi propagandisti kako je to svojevremeno predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić povezao prvi deo "Hobita" Pitera Džeksona sa sudbinom srpstva? To da se "radi o borbi hrabrih patuljaka rešenih da povrate svoju otetu zemlju protiv zlih Orka i moćnog Zmaja", kako je napisao tada Jeremić. Usledio je odgovor jedne korisnice Tvitera: "Ma Kosovo je Srbija!", na šta je Jeremić kratko napisao: "Uvek bilo!" Iako je, navodno, nekad mislio da je Kosovo "gotova stvar". Rasprava se kasnije proširila. Na opasku jednog od korisnika Tvitera "Vaša ekselencijo, u ime naše hobitske zajednice najiskrenije bih Vas zamolio da nas Skupština UN prizna", Jeremić je odgovorio: "The Shire (Okrug u Tolkinovom "Gospodaru prstenova" i "Hobitu") može eventualno da dobije suštinsku autonomiju, sve drugo bilo bi opasan presedan za Middle Earth (Srednju Zemlju)..."

Opet je Vuk Jeremić izazvao iracionalnu provalu gneva i u Srbiji. Kakvi hobiti, kakvi bakrači! Šta ti radiš tamo? Ali da za čitaoce Ekspresa napravimo jednu poučnu digresiju: Dakle, kad je Zoran Đinđić bio u Beloj kući, Džordž Buš (mlađi) rekao mu je (otprilike) da je jedan od najmlađih demokratskih lidera u svetu. Đinđić je njemu uzvratio komplimentom, otprilike o moći i odgovornosti, a onda su otišli na pravi sastanak - kod Dika Čejnija. Iskusni Čejni nije se folirao, pa je malkice čitao s papira šta treba da kaže, te upita goste iz Srbije kako je tamo kod njih nakon demokratskih promena? Đinđić kaže (ako lažu mene i ja lažem vas, a ljudi su ozbiljni i sad su čak bliski Vučiću) da je kao posle prvog seksa. Seksa?, zainteresovao se Čejni. Da - dodaje Đinđić - mnogo očekuješ, a posle vidiš da i ne mora da bude tako. Čejni se simpatično nasmejao. Što pomenu seks, pitaju ovi naši Zorana, na šta će premijer: "Kad bi se nas Čejni setio! A sad, kad god negde čuje - seks - a to se često čuje - verovatno će se setiti i Srbije."

Sa hobitima je slično. Jeremić je probao da pojasni svetu naš problem na razumljiv način. Iako to možda ne bi bilo tako uverljivo kad bi to radio Vulin ili Nebojša Stefanović. To je već stvar interpretacije i izbora taktike za srpsku stvar. Jer i Albanci imaju ambicije da budu hobiti. Čak misle da jesu.

Dobro, Vuk Jeremić bio je rekao da neće ni u jednu stranku dok ne završi predsedavanje Generalnom skupštinom UN. Ali šta sad, kad je gotova i trka za generalnog sekretara? Kad su Portugalci pobedili i u Njujorku i u Parizu. Ne samo da su stranački Vuka nekada zvali i Velja i Dodik. Dačić je govorio da je on "izvorno SPS", kao što je Vuk Drašković govorio da je Bojan Pajtić "izvorno SPO". Vuk Jeremić nekad je bio simpatičan i pritajenoj Koštuničinoj opoziciji u DSS-u (koja uvek voli Kosovo, ali još više voli vlast). Pomenusmo već da se kalkulisalo sa "pijemontskih" pozicija da bi "Čačanin" Jeremić mogao sa "čivijašem" Dušanom Petrovićem. Čak Jeremić i Petrović popiše jednom prijateljsku kafu u finom restoranu "Portobelo" na beogradskoj Slaviji, mada su iskusni analitičari odmah zaključili da njih dvojica ne mogu da budu "kopredsednici" kao što su Velimir Ilić i Milan St. Protić nekad vodili Novu Srbiju.

Pozderci i Čačani

Na Jeremića se tipuje kao na lidera koji bi povratio potonulu Zapadnu Srbiju. Porodično (s očeve strane), Jeremić je domicilan na potezu Ježevica - Čačak, a pisalo se po tabloidima da mu je želja da jednog dana bude "gradonačelnik Čačka". Možda nije tačno, ali s tačke političkog marketinga bilo je pametno. Mada, zaboravlja se da Vučić gradi Koridor 11.

U intervjuu Njujork tajmsu, na pitanje da li je srpski nacionalista, Jeremić je jednom prilikom odgovorio da nije iz dva razloga: Prvi je taj što on po političkom biću nije nacionalista već demokrata, a drugi je što bi to bilo apsurdno, da kao polubošnjak bude srpski nacionalista.

Porodično, ali s majčine strane, Jeremić bi imao dobar prijem i u bošnjačkom delu Srbije. I tu nemojte da vas zbune oni američki Bošnjaci kojima smeta "Viva voks" "Marš na Drinu" u UN. Verujte mi na reč, slušao sam mnoge Bošnjake (čak i one koji su bili u Armiji BiH) kojima ne smeta Jeremićevo "srbovanje" i koji se na neki način ponose time što je on "i naš". Porodica Pozderac ima veliki ugled kod Bošnjaka. Bar sam ja takav stekao utisak. Ugledu doprinosi i to da su Pozderci, ugledni veleposednici iz Cazina, od smrti spasli jevrejskog lekara Levija i njegovu suprugu Klaru. Praunuku Nurije Pozderac, Vuku Jeremiću, ambasador Izraela u Beogradu Jozef Levi uručio je medalju Pravednik među nacijama.

U intervjuu Njujork tajmsu, na pitanje da li je srpski nacionalista, Jeremić je jednom prilikom odgovorio da nije iz dva razloga: Prvi je taj što on po političkom biću nije nacionalista već demokrata, a drugi je što bi to bilo apsurdno, da kao polubošnjak bude srpski nacionalista. Za razliku od imenjaka Vuka Draškovića i ostalih, Jeremić i u ulozi "srbende" ne mora da se zamlaćuje sa četništvom, koje je Draškoviću uvek smetalo da se promoviše u regionu, iako je često bio hipersenzitivan za stradanja nesrba.

Posle "Utiska nedelje", gde se suočio sa Aleksandrom Šapićem, pričalo se da je "Plejboj" ponudio Vuku da se slika u kupaćim gaćicama i vaterpolo kapici. Ili je to samo bila dobra fora. Ja sam bio u jednom drugom "Utisku", između Vuka Jeremića i Zorana Živkovića. To varnica što je bilo u dijalogu ništa je prema onoj netrpeljivosti koja se ispoljila međ demokratama tokom reklama. Pretpostavljamo da ako, na primer, Saša Janković ispadne u prvom krugu, a Jeremić ode u drugi - onda bi Živković morao da kaže nešto lepše od onoga kako je Nenad Čanak agitovao da se glasa za Koštunicu. Sad se valjda ne bi zapušavao nos kao u vreme kad se glasalo za DOS.

Na Skupštini DS-a održanoj prošle subote, predsednik stranke Dragan Šutanovac na momente kao da je zazvučao kao Vuk Drašković u smislu da je vreme za okupljanje. U svakom slučaju, bez neke "sabornosti" ovima nema budućnosti. Šta li danas Šule misli o Jeremiću? Kad bi ga bar formalno pozvao da se vrati u DS, isprao bi se ukus gorčine oko isključenja iz stranke, a ako bi se "razumeli", bili bi bar malo "šmekeri" u smislu kako taj profil ljudi formuliše Vanja Bulić.

Iako su njegovi protivnici u DS-u i u takozvanoj građanskoj Srbiji davno skovali termin "jeremićevština", ne treba zaboraviti da su za vreme njega kao ministra spoljnih poslova građanima Srbije ukinite šengenske vize. Doduše, lavovski deo posla odradio je MUP na čijem je čelu bio - bravo, pogodili ste - Ivica Dačić.

Kad sam februara 2009. radio intervju s Jeremićem, pitao sam ga da li je čuo za "jeremićevštinu" i šta bi to trebalo da znači. Nasmejao se, rekao da nije čuo, ali da "zvuči prilično zabavno", mada bi "melodičnije bilo reći" - naglasio je - "jeremićizam".

Da li je jedan u toku? Ili više njih?