KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Časni krst

KOLUMNA, RADOVANOVIĆ: Časni krst


Ne znam kako vi, ali meni cela ta mitska priča o Vidovdanu ozbiljno ide na onu stvar.
I to ne po nekoj drugosrbijanskoj logici, naprotiv, ja bih, da sam predvodnik sr„b”skih nacionalista, prvi digao glas protiv cele te sumanute legende, i svih njenih konsekvenci.
Zato što su one, da ne dužim, strašne.
Prvo, po kosovskom mitu, naš vladar ondašnji, knez Lazar Hrebeljanović, bio je ne ozbiljan vladar, nego umišljeni, narcisoidni egomanijak.
Govorim jeresi? Ma jok, pogledajte pesmu „Propast carstva srpskog”, ona to kaže.
Sedeo Lazar u šatoru, uoči boja, kada mu iz Jerusalima, lično Bogorodica, preko Svetog Ilije, poslala poruku: dragi moj, ako si za carstvo zemaljsko, ti lepo na konja, zategni kolane, povedi vojsku, i tako ćeš se nane nanine Turcima da nijedan neće ostati.
A opet, poručuje dalje Bogorodica lično, što samo znači da tu zezanja nema, ima da bude kako žena kaže, ako si, kojim slučajem, za carstvo nebesko, ti lepo izgradi crkvu na Kosovu, pričesti vojsku, i svi ćete do jednog izginuti, a Srbija će vam u tri lepe otići.
I šta se onda dešava? Lazar, po pesmi, i mitu, sedne, razmišlja i zaključi, pazite sada, citiram: „Zemaljsko je zamaleno carstvo, a nebesko uvek i doveka.”
Ma, leba ti! Ti lepo za sebe izabrao, večno da vladaš, a nas ko, s oproštenjem, jebe. I celu vojsku žrtvovao, i zemlju, sve, samo da on lepo gore zasedne. A mi ga još i častili za veleizdaju pa postao „mučenik”.
Mislim, stvarno. Gde to ima? Ni nacionalisti nismo kakvi treba, nego neki nakaradni, te slavimo poraze, i alave „mučenike”.
A što je još gore, lažemo, dok sve to pričamo, i sebe i druge. Zato što su prvi izveštaji s Kosova bili dosta jasni – da smo pobedili.
To što smo kasnije pali pod turski jaram druga je priča, ali tada, leta 6897, indikta dvanaestog, meseca petnaestog, u dan utorak, a čas je bio, sve po despotu Stefanu Lazareviću, šesti ili sedmi, srpska vojska je pobedila, uz ogromne žrtve, ubijeni su i Murat i Lazar, a Turci se se povukli iz Srbije.
I kako onda čovek da se ne iznervira? Još kada se svemu tome doda da je u našem mitu prihvaćena turska verzija istorije, po kojoj je Miloš Obilić na prevaru ubio Murata tako što se predao i prenemagao kako bi dobio priliku da ga ubije iz prikrajka dok je klečao pred njim i celivao mu skute.

I dokle ćemo se istorijom baviti na nivou mita, pa čak i po cenu da sebe time unizimo, da od svojih kraljeva pravimo sebičnjake, a od junaka kukavice. I da li je bilo kome palo na pamet da ćemo, pričajući besomučno sve te gluposti, postati upravo onakvi kakvi se i mazohistički zamišljamo? Da se nikada nećemo promeniti, i da će nam uvek biti isto

Ma nemoj! A šta je bilo s našom verzijom, onom Tvrtka Kotromanića, čija je vojska učestvovala u Kosovskoj bici, i koji je tvrdio da je dvanaest naših vitezova jurnulo na sam turski centar, probilo se i ubilo Murata?
Gde je to nestalo, nego smo pristali na neku vrstu kukavičluka, i ubistvo iz potaje?
I da se razumemo, ne brine me gde je to nestalo u vreme nastanka kosovskog mita, u srednjem veku, kada smo, suštinski, bili roblje, i kada smo imali svako pravo da maštamo o najpokvarenijim načinima da se rešimo gospodara, samo da budemo slobodni. Kada te neko tlači, a velik je i jak, svako maštanje o njegovom trovanju i ubistvu na spavanju je skroz dozvoljeno.
Brine me gde je to nestalo kada smo postali slobodni. Zašto smo, i tada, nastavili da veličamo ropski način razmišljanja, zašto smo slavili poraze od pobeda i pobede od poraza?
Zašto, na kraju, nismo nikada smeli sami sebi da priznamo da je to bilo normalno nekada, ali nije i sada?
I dokle ćemo se istorijom baviti na nivou mita, pa čak i po cenu da sebe time unizimo, da od svojih kraljeva pravimo sebičnjake, a od junaka kukavice.
I da li je bilo kome palo na pamet da ćemo, pričajući besomučno sve te gluposti, postati upravo onakvi kakvi se i mazohistički zamišljamo?
Da se nikada nećemo promeniti, i da će nam uvek biti isto.
Oni gore će maštati o tome kako da večno vladaju, a oni dole o tome kako da ih zakolju na spavanju, kukavički.
Eto, to sam hteo da vam kažem. O Vidovdanu. I časnom krstu.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte Vaš komentar